banjalukaforum.com

Српска језичка култура
Од веома велике важности је познавање и изражавање на сопственом националном стандардном језику
Стандардни српски језик је општи заједнички језички израз свих Срба.
Пошто се стандардни језици Срба, Црногораца, Бошњака и Хрвата налазе се у истом језичком дијасистему, и имају више мање сличне новоштокавске дијалекатске основе, а то значи сличне гласове и доста сличан граматички систем па и основни речник, зато је међу говорницима тих стандардних језика веома висок степен основног споразумевања (а уз адекватне припреме и апсолутно схватање), али треба да се нагласи да многе елементе поједног стандардног језика није могуће редовно употребити у другом стандардном језику, а уз то постоји и знатна речнићка разлика, тако да нико од активних корисника појединог стандардног језика није без претходних припрема способан производити говорне или писане сасвим тачне текстове на неком другом националном новоштокавском стандардном језику који би био потпуно аутентичан и тачан.
На пример српски стандардни језик показује знатне разлике према блиским стандардним језицима у речничко-дијалекатској различитости у цивилизацијско-језичкој изградњи у културном и цивилизованом изражавању, фразеологији и вишој синтакси, у интелектуалном речнику, појединостима норме итд).

Док су језици попут енглеског, шпанског, португалског, француског и сл ширењем једног основног језичког типа са централног полазног места развили посебне реализацијске облике, већином за време колонијалног ширења (зато се може говорити о полицентричним стандардним језицима или о варијантама стандардног језика), шта се тиче централно јужнословенског дијасистема потребно је да се нагласи да никада није постојала посве јединствена новоштокавска основа јужнославенских стандардних језика и почетни заједнички стандардни језик на новоштокавској основи који би се затим на појединим подручјима самостално наставио развијати, зато се у случају неких јужнославенских стандардних језика (српски, хрватски) не може говорити о полицентичном језику или варијантама, напросто овде је реч о веома сличним језицима насталим независно у различито време и на различитим местима, али
на сличним новоштокавским дијалектима. Елементи једног од стандардних језика (српског, хрватског или бошњачког) редовно се не могу употребити у другом, чак ни онда када су разумљиви. Сразмјерно висок степен међусобног разумевања међу говорницима тих језика може за све њих бити само предност, али сваки говорник српског језика, хрватског језика, бошњачког језика непогрешиво препознаје ко говори његовим језиком.

Osnovne razlike među novoštokavskim nacionalnim standardnim jezicima.
Srpski nacionalni standardni jezik i hrvatski nacionalni standardni jezik oduvek su bila dva jezika
Postoje sociolingvističke, istorijske, dijalektološke, nacionalne i druge veze između srpskog i hrvatskog standardnog jezika. Najviše rasprava vodi se sa lingvističkog i političkog stanovišta.
Veoma često postavljano pitanje u diskusijama o uzajamnoj vezi između hrvatskog i srpskog jezika jeste, da li se ova dva naziva odnose na jedan isti jezik ili se pak govori o dva različita jezika.
Naučnim istraživanjima došlo se do zaključka da su novoštokavski dijalekti osnova oba jezika. Mnoge od ovih razlika objašnjavaju činjenicu da je hrvatski standardni jezik zasnovan na zapadno-štokavskom varijetetu uz uticaj čakavskog i kajkavskog dijalekta, dok je srpski zasnovan na istočno-štokavskom varijetetu uz uticaj torlačkog dijalekta.
Sve ovo su suštinski razlozi zbog kojih se srpski jezik i hrvatski jezik tretiraju kao dva različita jezika:
1) Oba jezika su prošla različite procese standardizacije i u različito vreme. Proces standardizacije hrvatskog jezika bio je evolucionaran, dok je srpskog bio revolucionaran.
2) Hrvati pripadaju zapadno Evropskoj (Katoličkoj) kulturi , a Srbi istočno Evropskoj (Pravoslavnoj) kulturi. Civilizacijska i religijska terminologija je možda u najvećoj meri uticala na otpor lingvističkom ujedinjenju.
3) Hrvatski i srpski su bili izloženi uticaju drugih jezika. Hrvatski je bio pod uticajem neolatinskog, nemačkog, italijanskog, češkog i mađarskog, a srpski pod uticajem neogrčkog, ruskog crkvenoslovenskog, francuskog i turskog.
4) Hrvatska lingvistička norma čuva neke starije štokavske elemente i čakavsko-kajkavske oblike, dok je srpska otvorenija novijim varijetetima štokavskog uz uticaj torlačkog oblikovanja. U hrvatskom jeziku izražena je fonema /h/ dok je u srpskom menjana u /v/ ili /j/ Hrvatski: buha Srpski: buva
5) Hrvati koriste (i)jekavicu dok Srbi koriste ekavicu u govoru i pisanju.
Hrvatski: vrijeme Srpski: vreme
6) Srpska ortografija je fonološka, a hrvatska morfološka.
7) Postoji i znatan broj prozodijskih razlika, iako norma oba jezika ne toleriše bilo kakvu smetnju u distribuisanju osnovnih pravila četiri novoštokavska akcenta.
Cool Najizraženije morfološke razlike su u :
• Deklinaciji deminutiva
• Građenju futura ( hrvatski: radit ću, srpski: radiću)
• Obliku 3. lica jednine glagola biti
• Građa futura egzaktnog (futura drugog): u hrvatskome futur egzaktni ide samo s nesvrsenim glagolima, dok u srpskome ide i s nesvrsenim i s svrsenim, u srpskome može (kad budem dosao), a u hrvatskome može samo (kad dodjem).
9) U standardnom srpskom jeziku često se apozitiv koji stoji uz vlastitu imenicu ne deklinira, za razliku od hrvatskog jezika.
Hrvatski: Bio sam sa tetom Đulom. Srpski: Bio sam sa tetka Đulom.
10) Mnoge pozajmljenice muškog roda u srpskom jeziku se dekliniraju kao reči ženskog roda,
dok se u hrvatskom za takve reči koristi nulti nastavak da bi bile muškog roda. Hrvatski: stažist, daltonist... Srpski: stažista, daltonista....
11) Imenice koje se odnose na ženski rod obično nose sufiks –ica u hrvatskom, odnosno –ka u
srpskom jeziku. Hrvatski: autorica Srpski: autorka
12) Kod naziva država i regiona hrvatski jezik koristi pridevske oblike.
Hrvatski: Španjolska Srpski: Španija
13) Na semantičkom nivou veliki broj reči ima različito značenje u ova dva jezika (u srpskom
pritisak označava i krvni i vazdušni pritisak, dok u hrvatskom samo vazdušni, dok je krvni
pritisak tlak)
14) Što se tiče leksike, veliki broj reči koje se u srpskom jeziku koriste su pozajmljenice dok u hrvatskom jeziku za takve reči postoje domaće reči.
Hrvatski: brzojav, glazba... Srpski: telegram, muzika...
Kao rezultat kampanje da se oživi arhaični hrvatski, da se promovišu novoskovane reči i da se uopšteno hrvatski jezik razlikuje od srpskog što je više moguće nastale su još veće leksičke razlike.Razlike između njih su uvek bile i nastaviće da rastu. Nezamislivo je da se ignorišu ili na silu obrišu, kao što se pokušavalo u prošlosti. Međutim, ne mogu se ni ignorisati njihove sličnosti.
Studenti lingvistike:
Marija Milovanović
Maja Antić
Marija Ferenc
Ana Stanković
Ivana Koprivica
Kristina Rajković
Tijana Dragutinović
Tanja Rebić
Irena Stanković
Ivana Stojanović


Srpski jezik u jezičkoj porodici

1.Indo-Evropski jezici
2.Satem jezici
3.Balto-Slovenski jezici
4.Slovenski jezici
5.Južnoslovenski jezici
6.Zapadno-južnoslovenski jezici
7.Centralno južnoslovenski jezički dijasistem (srpsko-hrvatski)
8.Srpski standardni jezik ili srpski književni jezik



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0% ... 1%86%D0%B8

_________________
[[http://hr.wiktionary.org/wiki/Srpsko_-_hrvatski_rje%C4%8Dnik#OSNOVNI_SRPSKO_HRVATSKI_RAZLIKOVNI_RJE.C4.8CNIK]]

Primer dela zvaničnog rečnika

*'''ENGLESKI-HRVATSKI-BOSANSKI-SRPSKI'''
*1 Abroad-Inozemstvo-Inozemstvo/inostranstvo-Inostranstvo
*2 Again-Ponovno-Ponovo-Ponovo
*3 Also-Također-Također-Takođe
*4 Ambassador-Veleposlanik-Ambasador-Ambasador
*5 Approval-Suglasnost-Suglasnost/saglasnost-Saglasnost
*6 Attend-Nazočiti-Prisustvovati-Prisustvovati
*7 Attention-Pozornost-Pažnja-Pažnja
*8 Chairman-Predsjedatelj/Predsjedavajući-Predsjedavajući-Predsedavajući
*9 Christ-Krist-Krist/Hrist-Hrist/Hristos
*10 Colleague-Kolegica-Kolegica-Koleginica
*11 Comma-Zarez-Zarez-Zapeta
*12 Consortium-Kolegij-Kolegij-Kolegijum
*13 Consumer basket-Potrošačka košarica-Potrošačka korpa-Potrošačka korpa
*14 Cooperation-Suradnja-Saradnja/suradnja-Saradnja
*15 Council of Ministers-Vijeće ministara-Vijeće ministara-Savet ministara
*16 Criterion-Kriterij-Kriterij-Kriterijum
*17 Defense-Obrana-Odbrana-Odbrana
*18 Degree-Stupanj-Stepen-Stepen
*19 Dry-Suh-Suh-Suv
*20 Euro-Euro-Euro-Evro
*21 Europe-Europa-Evropa-Evropa
*22 Family-Obitelj-Porodica-Porodica
*23 Fatherland-Domovina-Domovina-Otadžbina
*24 Foreground-Prvostupanjski-Prvostepeni-Prvostepeni
*25 Guarantee-Jamstvo-Garancija-Garancija
*26 Happy-Sretan-Sretan-Srećan
*27 High Judicial and Prosecutorial Council-Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće-Visoko sudsko i tužilačko vijeće-Visoki sudski i tužilački savjet
*28 History-Povijest-Historija-Istorija
*29 Hour-Sat-Sat-Čas
*30 Imprison-Uhititi-Uhapsiti-Uhapsiti
*31 Influence-Utjecaj-Utjecaj/uticaj-Uticaj
*32 Insist-Inzistirati-Insistirati/inzistirati-Insistirati
*33 Keep silent-Šutjeti-Šutjeti-Ćutati
*34 Kosovo-Kosovo-Kosov-Kosmet
*35 Longer-Dulje-Dulje/Duže-Duže
*36 Million-Milijun-Milion-Milion
*37 Ministry of Interior Affairs-Ministarstvo unutarnjih poslova-...unutarnjih/unutrašnjih poslova -..unutrašnjih poslova
*38 Misuse-Zlouporaba-Zloupotreba-Zloupotreba
*39 Municipality-Općina-Općina-Opština
*40 Murder-Ubojstvo-Ubistvo-Ubistvo
*41 Music-Glazba-Muzika-Muzika
*42 Names of months: January, Febrary,..- Siječan, Veljača..- Januar, Februar-Januar, Februar
*43 Overall-Uopće-Uopće-Uopšte
*44 Period-Točka-Tačka-Tačka
*45 Personally-Osobno-Osobno/lično-Lično
*46 Political party-Politička stranka-Politička stranka-Politička partija
*47 Project-Projekt-Projekt-Projekat
*48 Promotion-Promoviranje-Promoviranje/promovisanje-Promovisanje
*49 Report Izvješće-Izvještaj-Izvještaj
*50 Safety-Sigurnost-Sigurnost-Bezbjednost
*51 Salary-Plaća-Plaća-Plata
*52 Scientific-Znanstveni-Naučni-Naučni
*53 Special session-Izvanredna sjednica-Vanredna sjednica-Vanredna sednica
*54 Statement-Priopćenje/Saopćenje-Saopćenje-Saopštenje
*55 Switzerland-Švicarska-Švicarska-Švajcarska
*56 Table-Stol-Sto-Sto
*57 Thousand-Tisuća-Hiljada-Hiljada
*58 Under way-U tijeku-U toku-U toku
*59 United Nations-Ujedinjeni narodi-Ujedinjeni narodi-Ujedinjene nacije
*60 Urgent steps-Žurne mjere-Hitne mjere-Hitne mere
*61 Use-Uporabiti-Upotrijebiti-Upotrijebiti
*62 Viewers-Gledatelj-Gledatelj/Gledalac-Gledalac
*63 Vote-Glasovati-Glasati-Glasati
*64 Who,what,someone,no one-Tko,što,netko,nitko-Ko,što,eko,niko-Ko,što,neko,niko
*65 Worker-Djelatnik-Djelatnik/radnik-Radnik
*66 Yesterday-Jučer-Jučer-Juče
*........
Po razlikovnom rečniku koji su zajedno uradili srpski i hrvatski lingvisti razlika u rečniku od 500.000 leksema je 150.000.

Jedan od razlikovnih rečnika
http://www.mycity.rs/Jezici/Recnik-razl ... zzika.html

Svaka različita reč između srpskog i hrvatskog može da se prevede na google prevodiocu.
http://translate.google.hr/translate_t#
ili na prevodiocu:
http://www.pogledaj.name/prevoditelj?sa ... =Jerusalim

_________________
[[http://hr.wiktionary.org/wiki/Srpsko_-_hrvatski_rje%C4%8Dnik#OSNOVNI_SRPSKO_HRVATSKI_RAZLIKOVNI_RJE.C4.8CNIK]]

Jezička porodica

_________________
[[http://hr.wiktionary.org/wiki/Srpsko_-_hrvatski_rje%C4%8Dnik#OSNOVNI_SRPSKO_HRVATSKI_RAZLIKOVNI_RJE.C4.8CNIK]]

Jezička i etnička mapa

_________________
[[http://hr.wiktionary.org/wiki/Srpsko_-_hrvatski_rje%C4%8Dnik#OSNOVNI_SRPSKO_HRVATSKI_RAZLIKOVNI_RJE.C4.8CNIK]]

U čemu je poenta ovolikog pisanja?

_________________
Bubi frubi

Poenta je da se promoviše srpska jezička kultura.

_________________
[[http://hr.wiktionary.org/wiki/Srpsko_-_hrvatski_rje%C4%8Dnik#OSNOVNI_SRPSKO_HRVATSKI_RAZLIKOVNI_RJE.C4.8CNIK]]

govori srpski da te svi razumiju

Према дијалектима, Срба екаваца има око 6 милијона, углавном у Матици Србији, а Срба ијекаваца има око 2 милијона, углавном у РС и веома мало у другим регионима. Свако може да преконтролише и сам да сабере.
Географија нам каже да је "РАС" главни град Рашке на међи косовско-ресавског (старо екавског) дијалекта и Зетског (старо ијекавског) дијалекта, оба дијалекта потпадају под историјски источно штокавски дијалекат. Научно посматрано, није важно дали је екавица или ијекавица, важно је јединство српског књижевног језика без подела на дијалекте (у књижевном има и икавице, залив, утицај, слив ... па понегде може да буде и ијекавице, али нека је књижевни један и јединствен без поделе.

_________________
[[http://hr.wiktionary.org/wiki/Srpsko_-_hrvatski_rje%C4%8Dnik#OSNOVNI_SRPSKO_HRVATSKI_RAZLIKOVNI_RJE.C4.8CNIK]]

Mapa 2008.

_________________
[[http://hr.wiktionary.org/wiki/Srpsko_-_hrvatski_rje%C4%8Dnik#OSNOVNI_SRPSKO_HRVATSKI_RAZLIKOVNI_RJE.C4.8CNIK]]

_________________
Bubi frubi

Pripazi malo kumasine

*'''ENGLESKI-HRVATSKI-BOSANSKI-SRPSKI'''
*1 Abroad-Inozemstvo-Inozemstvo/inostranstvo-Inostranstvo
*2 Again-Ponovno-Ponovo-Ponovo
*3 Also-Također-Također-Takođe
*4 Ambassador-Veleposlanik-Ambasador-Ambasador
*5 Approval-Suglasnost-Suglasnost/saglasnost-Saglasnost

Po cemu je ovde Srpski razlicit :/
Mnogo volim jezik pa cu ovo procitati malo kasnije, jer me zanima, samo se nadam da ovo nije napisano od nekih srpskih ostrascenika koji krenu svasta pricati, o starosti jezika od par hiljada godina i slicno...

_________________
The wounds of war run deep, cutting across generations. But there is always the hope of healing, so long as there are souls among us whose hearts are more full of love than hate.

Теоретски и практично стандардни језик Срба је један и једини, то је прописана и обавезна норма за све који правилно говоре српским језиком.
Дијалекти су друга ствар, лексик и граматика источних и јужних дијалеката Срба били су под утицајем Бугара и Македонаца због тога су они ближи бугарском и македонском језику, такође због утицаја Хрвата и Боошњака на западне Србе они говоре дијалектима ближим хрватском и бошњачком језику, управо зато је важно сватити да дијалекти нису језици (ако се не стандардизују), дијалекти су само локални говори који неваже за све Србе, зато постоји стандардни кодификован језик који је један једини и који је опште нацијонално комуникативни језик свих Срба без обзира на различите (е / ије) дијалекте. Данас је веч стање српског језика веома јасно, у Србији нема проблема, у Црној Гори мора да се раздели црногорски од српског док је у Републици Српској БиХ стање проблематично, постоји веома јак утицај хрватског и босанског на Бањалучки регијон што доприноси и ијекавица па и латинично писмо, зато је крајње време да сви заједно утичемо да српски стандард постане званични у Републици Српској.

----------- Dopuna: 12 Apr 2009 14:33 ---------

Language Family Trees
Indo-European, Slavic, South

Indo-European (449)

Slavic (19)

South (7)

Eastern (3)

Bulgarian [bul] (Bulgaria)

Slavonic, Old Church [chu] (Russia (Europe))

Macedonian [mkd] (Macedonia)

Western (4)

Bosnian [bos] (Bosnia and Herzegovina)

Croatian [hrv] (Croatia)

Slovenian [slv] (Slovenia)

Serbian [srp] (Serbia and Montenegro)


http://www.ethnologue.com/show_family.asp?subid=90674

_________________
[[http://hr.wiktionary.org/wiki/Srpsko_-_hrvatski_rje%C4%8Dnik#OSNOVNI_SRPSKO_HRVATSKI_RAZLIKOVNI_RJE.C4.8CNIK]]

Nastava sa filozofskog fakulteta u Ljubljani:

HRVATSKI JEZIK I SRPSKI JEZIK U KONTRASTU
(Filozofski fakultet, Ljubljana, 18 decembar 2008)

1. Uvod

- Đorđe Balašević: Ne lomite mi bagrenje (Vježba 1)
- Recept (Vježba 2)

2. Fonetsko-fonološke razlike (Vježba 3)

3. Morfonološke i morfološke razlike (Vježba 4)

4. Sintaktičke razlike (Vježba 5)

5. Leksičke razlike (Vježba 6)

6. Pravopisne razlike

7. Literatura



1. Bošković, Radoslav: O jezičnoj i stilskoj diferencijaciji srpskog i hrvatskog jezika u: Odabrani članci i rasprave, Titograd, 1978, str. 4548.
2. Brodnjak, Vladimir: Razlikovni rječnik srpskog i hrvatskog jezika, Školske novine, Zagreb, 1991.
3. Brozović, Dalibor: Gramatičke značajke hrvatskoga jezika, Jezik, god. 44, br. 4, Zagreb, 1997, str. 127135.
4. Brozović, Dalibor: Aktualna pitanja hrvatske jezične norme u slavenskome i europskome svijetu, Jezik, god. 45, br. 5, Zagreb, 1998, str. 161176.
5. Ćirilov, Jovan: Srpsko-hrvatski rečnik varijanti, Hrvatsko-srpski rječnik inačica, Stilos, Beograd, 1989.
6. Guberina-Krstić: Razlike između hrvatskoga i srpskog književnog jezika, Matica hrvatska, Zagreb, 1940.
7. Marković, Svetozar: Šta je zajedničko, a šta je posebno u varijantama srpskohrvatskog
(hrvatskosrpskog) književnog (standardnog) jezika? Zbornik za filologiju i lingvistiku, 14/1, 1971, str. 141151.
8. Pranjković, Ivo: Hrvatski standardni jezik i srpski standardni jezik, u: Zbornik Jezyk wobec przemian kultury (pod redakcja E. Tokarza) Katowice, 1997, str. 5059.
9. Silić, Josip: Hrvatski i srpski u: Zbornik Zagrebačke slavističke škole, Filozofski fakultet u Zagrebu, Zagreb, 2001, str. 147155.

HRVATSKI I SRPSKI U KONTRASTU

Hrvatski jezik i srpski jezik od poćetka su dva različita standardna jezika nastala na različitim dijalektima štokavskog narječja

• lingvistički i sociolingvistički pristup
• razlike po jezičnim razinama


I. FONOLOŠKE RAZLIKE
Osnovne razlike između HRV. J. i SRB. J.

• različiti utjecaji osnovice (hrvatski, zapadno-(i)/jekavska podrijetlom šćakavska ), (srpski istočno-ekavska, poreklom štakavska)
• različiti utjecaji jezika s kojima su bili u kontaktu


1. fonem h
u srp. nema h, ili v, j
srpski oladiti, istorija, buva, leja
hrvatski: ohladiti, historija, buha, lijeha

2. fonem f
u srp. obično v, u hrv. p, f
srpski: Stevan, jevtin, Avganistan
hrvatski: Stjepan, jeftin, Afganistan

3. prijelaz l > o
srpski: soko, po, sto, vo, posatni
hrvatski: sokol, pol, stol, vol, polsatni

4. fonem o
srpski: baron, milion, Brioni
hrvatski: barun, milijun, Brijuni

5. fonemi v : b
srpski: Vizant, Vavilon, Avrahim
hrvatski: Bizant, Babilon, Abrahim

6. zamjenica ko : tko
srpski: ko, neko, svako, iko
hrvatski: tko, netko, svatko, itko

7. utjecaji drugih jezika
• na srp. novogrčki, na hrv. starolatinski i novolatinski
srpski: hemija, Hrist, haos, hirurg, hlor
hrvatski: kemija, Krist, kaos, kirurg, klor

• na srp. francuski, na hrv. latinski
srpski: aktuelan, santimetar, mađija, kafa
hrvatski: aktualan, centimetar, magija, kava

8. diftonzi au, eu
• u srp. dediftongizacija
srpski: avgust, evnuh
hrvatski: august, eunuh

9. finalni skupovi koji nisu st, št, zd, žd
srpski: subjekat, elemenat, objekat
hrvatski: subjekt, element, objekt



10. akcentuacija
• srp.: konzervativnija, tješnja veza standard  osnovica
• hrv.: distanciranost akcenatskog sistema i osnovice
srpski: domoći se, dopeći, dorasti, doreći,
mene, tebe, od mene, želimo
hrvatski: domoći se, dopeći, dorasti, doreći
mene, tebe, od mene, želimo

II. MORFONOLOŠKE I MORFOLOŠKE RAZLIKE
1. utjecaji drugih jezika
srp.: novogrčki, starocrkvenoslavenski, ruskoslavenski, balkanski, turski, ruski, francuski
hrv.: staro- i novolatinski, talijanski, češki, mađarski


2. različito morfonološko ustrojstvo
srpski hrvatski srpski hrvatski
diplomatija diplomacija -tija -cija
informisati informirati -isati -irati
dirigovati dirigirati -ovati -irati
Bečlija Bečanin -lija -anin
Španija Španjolska -ija -ska
delirijum delirij -um -0
ljubomor ljubomora -0 -a
milicioner milicionar -e- -a-
autorka autorica -ka -ica
koleginica kolegica -nica -ica
vaskrsnuti uskrsnuti va- u-
sudija sudac -ija -ac
kiseonik kisik -onik -ik
srećan sretan -ć- -t-
plata plaća -t- -ć-
koziji kozji -iji -ji
saradnik suradnik sa- su-
sticati stjecati -i- -je-
jezički jezični -ki -ni

3. alternacije jata
srpski: lep, lepota, vrednota, smeo
hrvatski: lijep, ljepota, vrednota, smio

4. različiti rod
srpski: bol, sekund, front, teritorija
hrvatski: bol, sekunda, fronta, teritorij

5. razlike u deklinaciji, najčešće hipokoristika:
srpski: Ivo, Iva, Ivi... (MR)
hrvatski: Ivo, Ive, Ivi... (ŽR)

6. deklinacija brojeva dva, tri, četiri
srpski: od tri žene
hrvatski: od triju žena

7. opreka između s, sa i k, ka
srpski: sa njom, sa sestrom, sa psom, ka njoj, ka gori, ka kući
hrvatski: s njom, sa sestrom, sa psom, k njoj, ka gori, ka kući
hrvatski: sa + s, š, z, ž C + s, š, z, ž;
ka + k, g, h C + k, g, h
sa mnom, sa psom, sa tri...
III. SINTAKTIČKE RAZLIKE
1. opreka određeni i neodređeni pridjev
srpski: Silićevog pravopisa, njegovog grada
hrvatski: Silićeva pravopisa, njegova grada
2. genitiv uz zanijekani glagol češći u hrv.
srpski: Godinu dana nije video svoju majku.
hrvatski: Godinu dana nije vidio svoje majke.
3. umjesto infinitiva u hrv. u srp. da + prezent
srpski hrvatski
On želi da radi. On želi raditi.
On ide da radi. On ide raditi.
Ja ću da radim. Ja ću raditi.
On treba da radi. On treba raditi.
4. uz glagole kretanja:
srpski: kod + genitiv: kod lekara
hrvatski: D ili k + D: (k) liječniku



5. položaj enklitika
hrvatski: pisani standard  ritmomelodijsko načelo
Moj ga brat traži.
usmeni standard  logičko načelo
Moj brat ga traži.
srpski: usmeni i pisani standard  logičko načelo
IV. LEKSIČKE RAZLIKE
1. najbrojnije, uvjetovane:
• dodiri s različitim jezicima,
• različit odnos prema nacionalnom i internacionalnom leksiku
srpski hrvatski
episkop biskup
opšti opći
srpski hrvatski
berberin brijač
faktor čimbenik
efikasan djelotvoran
utisak dojam
apoteka ljekarna
2. različita značenja riječi odojče hrvatski: mlado od svinje
srpski: mlado od čovjeka (hrv. dojenče)
brijač hrvatski: čovjek koji brije (srp. berberin)
srpski: aparat za brijanje (hrv. brijaći aparat)
naučnik hrvatski: učenik u privrednoj školi
srpski: čovjek koji se bavi naukom
(hrv. znanstvenik ili učenjak)


V. PRAVOPISNE RAZLIKE
1. pismo
2. futur I.
srpski: pisaću
hrvatski: pisat ću
3. pisanje stranih vlastitih imena
srpski: Šekspir (Shakespeare)
hrvatski: Shakespeare
4. pisanje točke iza rednog broja
srpski I
hrvatski I.
5. pisanje kratica
srpski: dr mr
hrvatski: dr. mr.

_________________
[[http://hr.wiktionary.org/wiki/Srpsko_-_hrvatski_rje%C4%8Dnik#OSNOVNI_SRPSKO_HRVATSKI_RAZLIKOVNI_RJE.C4.8CNIK]]

Spoljnji uticaji na Slovenske jezike

_________________
[[http://hr.wiktionary.org/wiki/Srpsko_-_hrvatski_rje%C4%8Dnik#OSNOVNI_SRPSKO_HRVATSKI_RAZLIKOVNI_RJE.C4.8CNIK]]

Hajde,molim te,ako već držiš predavanja o srpskom jeziku,probaj to da radiš bez pravopisnih grešaka.Izgleda smiješno.
Btw,ne postoji Crnogorski jezik,a latinica je ravnopravna u srpskom jeziku kao i ćirilica.

_________________
Bubi frubi

----------- Dopuna: 12 Apr 2009 14:33 ---------
[/quote]

Hajde,molim te,ako već držiš predavanja o srpskom jeziku,probaj to da radiš bez pravopisnih grešaka.Izgleda smiješno.
Btw,ne postoji Crnogorski jezik,a latinica je ravnopravna u srpskom jeziku kao i ćirilica.[/quote]

*Neko može da ima grešku, dve i tri, a neko greši kompletno, ko greši više ?

*Dali se u srpskom standardnom jeziku pravilno kaže: 1. Sretan Uskrs! ili 2. Srečan Vaskrs!
Pazi, standard tačno propisuje šta je pravilno a ovde je reč o istom prazniku u dve hriščanske vere!

*Ako uporedimo srpsku čirilicu i latiničko pismo, čirilica je u srpskom zakonski na prvom mestu.


*Сматрам веома опасним за јединство Срба и српског стандардног (књижевног) језика подвајање у језичке варијанте, за пример таквог подвајања је Република Српска која језички иде према свеопште "босанском" стандардном језику на чему ради и бошњачка обавештајна агенција. Ја сам из западних крајева и веома добро познајем тај бошњачки план (један стандардни језик и једно писмо за целу Босну и Херцеговину), знам такође да је иста агенција кумовала на потискивању екавице из РС и форсише ијекавицу уз подмићивање српских политичара у РС, такође раде на потискивању српске Ћирилице и форсишу латиничко писмо које је сви то добро знамо стигло преко католичке цркве а реформисао га је вођа хрватског препорода Људевит Гај по угледу на чешку, словачку и пољску латиницу, како можемо да прихватамо те утицаје који имају за циљ одвајање западних Срба од целине Српског језика па на крају можда и нације ? Ми мора да имамо дистанцу од језичких варијанти које су сличне нашем језику и да спречимо подвајање српске нације и језика!

_________________
[[http://hr.wiktionary.org/wiki/Srpsko_-_hrvatski_rje%C4%8Dnik#OSNOVNI_SRPSKO_HRVATSKI_RAZLIKOVNI_RJE.C4.8CNIK]]

Pravo srpsko pismo je "VUKOVICA" ili srpska čirilica, a latiničko pismo koje mi koristimo zove se "Gajica" i stiglo je iz drugih jezika, pogledaj istoriju ove varijante latinice ili gajice:
http://sr.wikipedia.org/wiki/Gajica
http://sl.wikipedia.org/wiki/Gajica

_________________
[[http://hr.wiktionary.org/wiki/Srpsko_-_hrvatski_rje%C4%8Dnik#OSNOVNI_SRPSKO_HRVATSKI_RAZLIKOVNI_RJE.C4.8CNIK]]

Gledajuci kartu u jednom od prethodnih postova tipa, prvo sam pomislio da su one zelene fleke u Bosni i Hercegovini - potencijalni nacionalni parkovi, sumske povrsine ili nesto... A sad bas i nisam siguran. Citajuci ove Milojkove besmislice, nikako ne mogu da se otmem utisku da mu je osnovni cilj pisanja ovdje afirmacija bosanskog jezika... Ne vidim nikakvu potrebu da se Srbi odricu ijekavskog dijalekta, koji je jednako srpski kao i ekavski. Glupo je uopste pricati o potiskivanju ekavice u Bosni, kad ovdje nikad nije ni odomacena. Ali, pretpostavljam da se radi o paroli - hajde da se Srbi odreknu ijekavice, da bi je Bosnjaci lijepo mogli prisvojiti.

A jos je veci apsurd da o svemu ovome pise gramaticki nepismena osoba.

Чувајмо јединство нашег стандардног или књижевног језика и наше писмо!

_________________
[[http://hr.wiktionary.org/wiki/Srpsko_-_hrvatski_rje%C4%8Dnik#OSNOVNI_SRPSKO_HRVATSKI_RAZLIKOVNI_RJE.C4.8CNIK]]

Niko ne govori o odbacivanju, govori se o jedinstvu srpskog književnog jezika ili srpskog standardnog jezika. Niko ne kaže da Srbi ne govore ijekavskim dijalektom, kažem da jezik koji je standardizovan u Srbiji hiljadu osamsto i neke ima uglavnom ekavsku normu a jezik koji je standardizovan u Zagrebu ijekavsku normu, to su istoriski fakti, moram da kažem, razlikuj književni jezik od dijalekta !

_________________
[[http://hr.wiktionary.org/wiki/Srpsko_-_hrvatski_rje%C4%8Dnik#OSNOVNI_SRPSKO_HRVATSKI_RAZLIKOVNI_RJE.C4.8CNIK]]