banjalukaforum.com

Da li se secas , druze stari
pod ovim nebom smo se isti rodili
ocevi nasi su celu noc slavili
ocevi nasi su pevali

Da li se secas druze stari
pod ovim nebom prvi put smo ljubili
drugovi moji su celu noc slavili
drugovi moji su pevali

Ref.
E, kad se setim
k'o da poletim
suze u vino pretvorim
a nebo celo u rumeno
kao njeni obrazi

_________________
Moji radovi u PS Ocijeni Avatar osobe iznad

2

Po povratku iz tame hude
što prekri sv'jet,
ugledah okolo nekakve ljude,
njih dva'es't pet.

Otvorih blago umorne oči,
otvorih skroz.
Jedan mi baja na pleća skoči,
težak ko voz.

Zašto se motaš kuda ne treba,
upita on.
Zar ne znaš zlo da posvuda vreba?
(Težak ko slon.)

Ubij ga odmah, dobaci neko
tu iz mase.
Uradi smjesta šta sam ti rek'o,
r'ješi ga se.

Na vrata neko je zakucao
kuc-kuc prelak.
Tada sam opet u nesv'jest pao,
natrag u mrak.

_________________
Umro je Džimi Hendriks iz Sijetla,
Klepton i Pejdž su dva matora pijetla,
al' budućnost je ipak svijetla
sve dok nam je Popokatepetla...

PISMO


Kad razmišljam o tebi obuzima me nježnost
veća nego što mogu podnijeti, ponekad,
i zato šutim promatrajući te dok me ne vidiš
i, kao da je kraj godine, bilježim svakoga dana
od čega se sastojiš, uplašen da nešto nedostaje
najprije ti čitava i meni okrenuta licem
na kome su usne, čelo, obrazi i tragovi poljubaca,
dva oka ispod nemirne kose i to bi bilo dovoljno
da nema tvojih ruku koje me grle, zatim vrat,
ramena, grudi i struk djevojčice koja plače,
oblina trbuha poput hljeba toploga
dok zastajem na obali jezera
koje već skriva sjena. Ali ja zatvaram oči
jer ti se stidiš i poželim da te čuvam
kad padne veče, daleko od stvari
koje te bez mene poznaju.
Na satu kazaljka pokriva jedna drugu
i ptica na tvome prozoru
ne uzima više zrno
iz nepoznate ruke.
Ugasi svjetlo, u tami
ne mogu te odvojiti
od sebe sama.

_________________
Soulmate

Ovo nije ispovijed.
ovo je gore nego molitva.
hiljadu puta od jutros kao nekad te volim...
hiljadu puta od jutros ja ti se vracam.
hiljadu puta od jutros, ja se bojim
za tebe izgubljenu medju gomilom geografskih karata...
za tebe...
podijeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima...
reci mi
jesam li jos uvek ona mjera
po kojoj znas koliko te ko boli?
i koliko su pred tobom svi drugi bili goli?
ko te kupuje a ko placa?
i jesam li jos uvijek u svim tvojim zivotima
onaj komadić najplavljeg neba u grudima
i najkrvavijeg srca?

M.Antic

_________________
Soulmate

Ko sam? Šta sam? Samo sanjalica
kojoj oko ispi magle let.
I svoj život uzgred, tužna lica,
ja proživeh uz ostali svet.

I s tobom se ljubim po navici -
mnogo puta već se ljubih s drugom,
k'o da krešem vatru po šibici,
nežne reči šapućem ti dugo.

"Draga moja", "mila", "znaj, doveka" -
duša hladna ostaje u svemu,
kad se darnu strasti kod čoveka,
nema više istine u njemu.

Zato moja dusa i ne preza
od ljubavi ledom zalivene,
ti si moja lutalica breza
sazdana za druge i za mene.

Ali uvek, tražeć' srodnu sebi,
mučeći se bez nežnosti pune,
nimalo se ne ljutim na tebe,
nimalo te i nikad ne kunem.

Ko sam? Šta sam? Samo sanjalica
kojoj oko ispi magle let,
i voleh te uzgred, tužna lica,
isto tako k'o ostali svet.


Jesenjin

_________________
Soulmate

A znas, ponekad pozelim
da sam ti tako blizu,
da osjetim tvoj miris,
da ti lagano dotaknem kosu,
a ti da pomislis u tom trenu
da je to samo vitar sa juga.
da, bas pozelim!

n/A

_________________
Soulmate

...da, ja sam ta
čije ime ne izgovaraš glasno..
Ja sam ona koju vidiš tek kad sklopiš oči
i mislima dozivaš sjećanja da te ponesu...
Ja sam onaj osmjeh koji ti zatitra
na kutevima usana
kada tek u snovima dotaknem te čežnjom...

n/A

_________________
Soulmate

pokajnik ti si, al' osveta je moja
pitat ćeš se sve buduće noći
jesam li se davala putnicima namjernicima
jesam li se dijelila k'o što ove riječi neznancima dijelim
pitat ćeš se sve buduće noći da si bio tu,
da li bih tebe častila vinom, mjesečinom i pjesmom
dočekivala te okom bez suze i prostrtim tijelom bijelim

n/A

_________________
Soulmate

Odlazim svim
putevima bespuca
Odlazim
bez znakova
samo trag ce ovaj
ostati po nebu rasutih oblaka ...

_________________
Soulmate

1. Mislis li na mene, nekad kako mi je, dobro sam dok nemislim na nas i dok se ljubis s njim jel pomislis da jednu pravu ljubav ubijas..
2. A ti si zena za sva vremenati si k'o stvorena za ljubavi topao dom. A ti si zena za sva vremena ti si k'o stvorena za srecu, ali ne sa mnom...
3. Sjecam se prvog poljupca, samo on je bio sladak, sjecam se prvog dodira, samo tada sam drhtao, a onda su nestala osjecanja, ne osjecam nista samo se sjecam.
4. Ja sam sanjao belog goluba i tvoje oci boje kestena. Leto je bilo kad si otisla, ovo leto me na tebe podseca.
5. Za koga postelju spremas kad ljubavi nemas, kome si laz na usnama, zar nemas nimalo stida dok drugi te skida ocima..

_________________
Moji radovi u PS Ocijeni Avatar osobe iznad

Samo da se uz tebe budim,
meni na svijetu ne treba vise.
Da svaku tvoju mijenu slutim,
da zrak u tvojoj blizini disem.

Samo da tiho uz tebe sutim
prisutan kao svjetlost bez glasa.
I da ti oci ocima cutim,
kao da cu te izgubiti, sada, ovoga casa.

Enes Kišević

_________________
Soulmate

MOJE SRCE

Ako misliš da je srce moje
kano srce šarena leptira,
s jednog cvijeta da na drugi lijeta,
ne imajuć nigdje živa mira -

Ti se varaš, ti me ne poznaješ;
ja sam vrsta nebeskog leptira,
štono tisuć raznije sokova
iz jednoga cvijeta pobira.

Moja Leilo, moj mirisni cvijete,
Mirzu samo jedan miris draži,
a taj miris u tvojoj je duši;
Leptir-Mirza drugoga ne traži!


Safvet-beg Basagic

_________________
Soulmate

NEKI STID

Na zlo sam odavno već okornjačio,
još jedino dobrota čista mene gane.
O pete sam zavist okačio.
Cvijetom moje zarasle su rane.

Svaka himba meni je daleka.
Drugima sam kao samom sebi.
Mržnje sve, od ovoga svijeta,
ljubav moju potopile ne bi.

Pa ipak se katkad ćutim slabim,
kad od srca um mi se otima.
Sam pred sobom ja oborim glavu
ne znajući kud bih sa očima.

Enes Kišević

_________________
Soulmate

Žeđ

I da se vratim s tisuće rana,
na prag kućni kad stanem,
ne nosi vode,
ni zavoja -
tijelom mi povij rane.


Enes Kišević

_________________
Soulmate

I Long to Hold Some Lady
Leonard Cohen

I long to hold some lady
For my love is far away,
And will not come tomorrow
And was not here today.

There is no flesh so perfect
As on my lady's bone,
And yet it seems so distant
When I am all alone:

As though she were a masterpiece
In some castled town,
That pilgrims come to visit
And priests to copy down.

Alas, I cannot travel
To a love I have so deep
Or sleep too close beside
A love I want to keep.

But I long to hold some lady,
For flesh is warm and sweet.
Cold skeletons go marching
Each night beside my feet.

Komadić istine zakopah duboko
duboko pod okrilje prošlosti
zasijah travu i šareno cvijeće
tražeći daleku dugu, nove života boje
htjedoh iščupati iz duše tugu
samo ponovo željeh izgubljeni dio sreće
podariti ti dio duše moje

Dodirom bez dodira
s tobom bez tebe
na litici ludog nemira
sa sobom a bez sebe
mislima kroz vrijeme posijanih
livada dalekih,tuđih nekih
preskočih ponore maštanja
zarobljenih mrežom razlivenih laži
zaboravih ljepotu boli praštanja
i neznam više da li mi je draži
ovaj san ili istina bez tebe

_________________
Soulmate

Ludost

Ludost je pisati riječi
po vodi koja protječe,
ali nema ništa luđe,
nego svoje snove darovati ženi
koja nema srca za tebe.


Japan – Nepoznati pjesnici iz zbirke Kokinšu (9. vijek)

_________________
Kad bih imao jednu malu, malenu kućicu.
Kad bih u njoj imao jedan mali tepih
I kad bi sve to bilo moje...

Hteo bih da ti šapnem nesto sada.
Da te dodirnem po vratu.
Da ti kažem tiho,nečujno, nešto lepo.
Priđi bliže...Slušaj sad...
Šta? Ne čuješ ništa?
Grešis mala moja...
Ova tišina je najlepša muzika na svetu.
Neponovljiva nota koju samo tvoja blizina može da stvori.
Dođi opet da ti kažem nešto...
Da te dodirnem po vratu.
Da ti kažem tiho,nečujno, nešto lepo.
Priđi bliže...Slušaj sad...
Šta? Ne čuješ ništa?
Grešis mala moja...
Ova tišina je najlepša muzika na svetu.
Neponovljiva nota koju samo tvoja blizina može da stvori.
Dođi opet da ti kažem nešto...


nemampojmačijeje

Nema meni do Sergeja brata...

Možda kasno, možda mnogo rano,
Neprimetno i bez želja svesnih,
Ja učinih sebe Don-Žuanom,
Kao pravi vetrogonja pesnik.

Šta se zbilo? Kuda li to bludim?
Svakog dana ja klečim pred drugom.
Zbog osmeha sreće da izludim,
Nepomiren s izdajom i tugom.

Ja sam uvek želeo da manje
Progone me nežnosti i draži.
Pa zar lažno, šuplje osećanje,
U očima ovih žena tražim.

Izbavi me, o, moje prezrenje,
Moja duša tebi je odana.
Nju je hladno zahvatilo vrenje,
I šumljenje plavog jorgovana.

Žuti suton u duši se zlati
I svaki čas glas iz magle kane:
Ko oseća, nek slobodom plati!
Taj izazov primi Don-Žuane.

Kad za glasom izazova krećem,
Čekaju me uvek isti puti.
Ja mećavu smatram majskim cvećem,
A ljubavlju zovem drhtaj puti.

Eto što što se zbilo i kud bludim,
Zašto klečim večito pred drugom.
Zbog osmeha sreće da izludim,
Nepomiren s izdajom i tugom.

Sve što živi na ovome svetu
neki ožiljak ima...
Da nisam rođen za poetu
bio bih među lopovima.

Slabačak i nizak, ali prvi
bio sam međ' decom u tuči
i tako često sa nosem u krvi
u predvečerje vrać'o sam se kući.

Govorio sam, ali nisam plak'o
uplašenoj majci kad mi dođe:
"Ništa, o kamen samo se spotakoh,
a već sutra, sve će to da prođe."

Pa i sada kad u krvi nema
vatre što je znala da me draga,
preko mojih se preleva poema
ona ista drska, divlja snaga.

A po zlatu mojih reči, svako,
i po rečima što se divno viju,
prepoznati uvek može lako
vetropira starog i deliju.

Ko i onda smeo sam, a kosa
i korak su mi sasvim nešto drugo.
Nekad sam iš'o krvavoga nosa,
a sad sa dušom krvav idem dugo.

I ne govorim više krvav tako
majci već rulji koja zla nadođe:
"Ništa, o kamen samo se spotakoh,
a već sutra, sve će to da prođe."