banjalukaforum.com

Liso, da nije tog "mala moja" bila bi jos bolja.

_________________
Знају ли вам дједови да сте израсли у љубитеље нациста?

pero, por supuesto

Jedino ne kontam to "pero"... 2/3

_________________
Знају ли вам дједови да сте израсли у љубитеље нациста?

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=684vEy04LuA[/youtube]

LAKO JE LAGANO UMRIJETI

Lagano umire onaj koji ne putuje,
Onaj koji ne čita,
Onaj koji ne sluša glazbu,
Onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.

Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav,
Onaj koji ne prihvaća pomoć.
Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika
Postavljajući sebi svaki dan ista ograničenja.
Onaj koji ne mijenja rutinu,
Onaj koji se ne usuđuje odjenuti u novu boju,
I ne priča s onima koje ne poznaje.

Lagano umire
Onaj koji bježi od strasti i njenog vrela emocija;
Onih koje daju sjaj očima i napuštenim srcima.

Lagano umire
Onaj koji ne mijenja život kad nije zadovoljan
Svojim poslom ili svojom ljubavi,
Onaj koji se ne želi odreći svoje sigurnosti
Radi nesigurnosti,
I koji ne ide za svojim snovima.
Onaj koji sebi neće dozvoliti,
Niti jednom u svom životu
Da pobjegne od smislenih savjeta...

Živi danas.
Riskiraj danas.
Učini danas.
Ne dozvoli sebi lagano umiranje.
Ne zaboravi biti sretan!



Pablo Neruda

_________________
Bubi frubi

Ево, узми овај дар,
Чувао сам га за каквог јунака, говорника ил` генерала,
За неког ко служи старој доброј ствари, великој идеји, напретку и слободи расе,
За неког храброг пркосника деспотизму, неког дичног бунтовника;
Али сад видим да то што сам чувао припада теби, једнако као и било коме другом.

(Волт Витмен, Извјесној cantatrice, Влати траве)

_________________
Правда за пОвлаку!

Lirski razgovor - Konstantin Galcinjski

-Reci kako me volis.
-Hocu.
-Reci.
-Volim te na suncu. I volim te u senci.Volim te u sesiru.I volim te u zaketu.Kad vetar duva napolju.I kad si na banketu. U zovama u brezama, kraj maline i klena.I kada spavas .I kad radis povijena. Volim te kad jaje lepo mutis. Volim te cak i kad kasiku ispustis.I u taksiju. I u autu. Bez izuzetka. I od kraja ulice .I od pocetka. I kad kosu svoju cesljem lepo delis.

I u opasnosti. I kad se veselis. Na moru. U gorama.U kaljacama. Bosu. Danas. Juce. I sutra.I danju i nocu.I u prolece kad dolaze nam laste.
-A leti kako me volis?
-Kao srz leta , zna se.

-A da li me volis u jesenje dane.
-Cak i onda kad gubis kisobrane.

-A kada se zimi posrebre prozori.
- Zimi te volim ko vatru kad veselo gori. Blizu tvoga srca. I uz tvoju nogu. A iza prozora sneg. I vrane na snegu.

_________________
Bubi frubi

Šta je s tebe, zoka? Zadnja dva dana se ne ponašaš kao Zoran.
Sviđa mi se. Nastavi.

Zabranjeno je - Pablo Neruda

Zabranjeno je da se plače bez učenja,
da se ikad probudi bez znanja šta raditi dog dana,
da se plaši sopstvenih sećanja.
Nije zabranjeno je da se smeje problemima,
da se bori za ono sto želite,
da se ne preda zbog straha da se snovi neće ispuniti.
Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje,
ne pokušati da se razume sve što ste zajedno doživeli,
da ih zovete samo kada vam trebaju.
Zabranjeno ne biti ono što jeste među svima,
da se pretvarate ispred ljudi do kojih vam nije stalo,
izigravati klovna da bi vas se setili, i
zaboraviti sve do kojih vam je stalo.
Zabranjeno je raditi sve za sebe i
biti u strahu od života i posledica i
ne živeti svaki dan kao da je zadnji uzdah.
Zabranjeno je da vam nedostaje neko bez osmeha,
da zaboravite njihove oči, njihov osmeh,
samo zato što njihovi putevi nisu u okviru vaših i
da zato mislite da njihovi životi nisu vredni koliko i vaši, i
da znate da svako ima njihov put i uspeh.
Zabranjeno je da pravite sopstvenu priču,
da nemate vremena za one koji vas trebaju,
da razumete šta život daje i šta uzima.
Zabranjeno je da se ne traži sreća, da se ne živi život sa
pozitivnim pristupom i da se nemisli da ćemo biti bolji, i
zabranjeno je ne misliti da bi ovaj svet bez tebe bio bolji...

_________________
Bubi frubi

Hoćeš reći, kao Zorana

Ne znam kakvi su ovo estrogenski ispadi, nije valjda steroide počeo koristiti Bring ole zoka back!

_________________
Umro je Džimi Hendriks iz Sijetla,
Klepton i Pejdž su dva matora pijetla,
al' budućnost je ipak svijetla
sve dok nam je Popokatepetla...

Aaaaaa, pa sad i ja razumijem

Душко Трифуновић-ГРЕХ

Грешио сам много, а сад ми је жао
Што нисам још више и што нисам луђе
Јер само ће греси када будем пао
Бити моје дело - а све друго туђе.

Грешио сам много, учио да страдам
Летео сам изнад ваше мере строге
Живео сам грешно, још ћу, ја се надам
Својим дивним грехом да усрећим многе.

Грешио сам, признајем, нисам био цвеће
Грешио и за све вас који нисте смели
И сад део греха мог нико од вас неће
А не бих га дао - ни кад бисте хтели.

_________________
Bubi frubi

Potonulo - Ivo Andrić

Neki glas, miris neki i jedna lijepa zvijezda ne mogu,
noćas, da dignu iz moje dubine sve što je bilo.
Ovo mora da su mi popucali svi konci, lijepi
konci, tanani, što vezahu mene za moje Juče.
Ne drže konci. U dubini svojoj osjećam tegobu
mrtvog Lane i žalost zaborava.
Od svih ružnih noći, ovo mi dođe noć, kad
zaboravih značenje svega.
Pa ipak mutno slutim, da sve to ima drage i tužne
veze sa onim, što je potonulo.

_________________
Bubi frubi

Ulica gorkih jagoda – Ratko Petrović

Dobrodošla,
u ulicu Gorkih Jagoda... broj pet!
Tu na uglu, s Ulicom Spaljenih pisama i
Mrtvih Nadanja,
stanujem ja.

Svako jutro, odem do ćoška
Bulevara Prevara.
Tu kupim novine -
"24 časa života manje".

Pogledam oglase,
rubrika "Nadanja",
ali ništa novo...
Čak se i staro razgrabilo!

Oko podne,
sednem u park,
pokraj reke Sećanja,
i gledam kako otiču
nabujale misli...

Popodne je moje vreme,
kada ručam u restoranu
"Prvi poljubac".
Odmah je tu, na trgu Ironije.

Pitam koji je danas dan
crno-belog kelnera...
(Pošto znam koji je specijalitet,
kog dana na meniju...)

"Koji je danas dan?!"
reče kelner
"Mislim gospodine, da je danas
Patetični dan!"

"Bože!
Zakleo bih se da je danas
Očajni dan!
Kako prođe nedelja!"

Za Patetični dan,
obično je na meniju
"teška Glupost,
filovana s divljom ljubomorom"

"Moje omiljeno!"
- pomislih.
"Još nešto gospodine?!"
bio je ljubazan kelner.

"Možda... preliv od intriga,
s jednom toplom, sočnom laži!?"
"Mogu li Vam preporučiti
samosažaljenje uz to?!"

"Ko kuva danas?!"
pitah.
"Đavo, čini mi se...
ili Vaša bivša!
Ako joj je počela smena?!"

"Daj! 'Ajde!"
"A, za desert?!"
"Možda neki bol,
u predelu grudi?!"

"Naravno gospodine... Sve za Vas!"

_________________
Bubi frubi

Neki dan sam imao interesantan "čas poezije" .....Recimo da mi je sada pogled na poeziju sasvim drugačiji....Prije sam je smatrao za glupost ako se ne pjeva....

_________________
Bubi frubi

Ali ovu volim od kraja osnovne škole

U poznu jesen-Vojislav Ilić

Čuj, kako jauče vetar kroz puste poljane naše,
I guste slojeve magle u vlažni valja do...
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom,
Mutno je nebo svo.
Frkće okiso konjic i žurno u selo grabi,
I već pred sobom vidim ubog i stari dom:
Na pragu starica stoji i mokru živinu vabi,
I s repom kosmatim svojim ogroman zeljov s njom-
A vetar sumorno zviždi kroz crna i pusta polja,
I guste slojeve magle u vlažni valja do...
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom,
Mutno je nebo svo.

_________________
Bubi frubi

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Dugačka pseća pesma-Vlada Stojiljković


Da se razumemo:
ja sam koliko juče
bio kuče.
Govorili su za mene
da sam, ah, slatko štene.

Da se razumemo:
danas je prošlo sve to;
leto pa zima pa leto
i eto
postadoh odraslo pseto.

Da se razumemo:
mama, nemoj me više maziti
tata, nemoj me više paziti
nemojte pasti u fras:
štene je posalo pas.

Da se razumemo:
sam ću goniti i sam bežati
sam ću ležati
i režati
sam se kroz život probijati
i sam na mesec zavijati.

Da se razumemo:
negde ću, pored nekog plota,
sresti kerušu svog života.

Iz našeg braka na svet će stići
prekrasni psići.

Da se razumemo:
njihov će život pseći
teći u sreći
a onda će mi neko od njih reći:

"Da se razumemo:
ja sam koliko juče
bio kuče..."

_________________
Bubi frubi

Zoka ovo ti je stvarno dobro,

Жди меня, и я вернусь.
Только очень жди,
Жди, когда наводят грусть
Желтые дожди,
Жди, когда снега метут,
Жди, когда жара,
Жди, когда других не ждут,
Позабыв вчера.
Жди, когда из дальних мест
Писем не придет,
Жди, когда уж надоест
Всем, кто вместе ждет.

Жди меня, и я вернусь,
Не желай добра
Всем, кто знает наизусть,
Что забыть пора.
Пусть поверят сын и мать
В то, что нет меня,
Пусть друзья устанут ждать,
Сядут у огня,
Выпьют горькое вино
На помин души...
Жди. И с ними заодно
Выпить не спеши.

Жди меня, и я вернусь,
Всем смертям назло.
Кто не ждал меня, тот пусть
Скажет: - Повезло.
Не понять, не ждавшим им,
Как среди огня
Ожиданием своим
Ты спасла меня.
Как я выжил, будем знать
Только мы с тобой,-
Просто ты умела ждать,
Как никто другой.

Константин Симонов, 1941

Превод:

_________________
Правда за пОвлаку!