Lavić, vrlo dobro.. pune su životnih sokova i mladalačkog senzibiliteta.. imaš i pokoju pravopisnu grešku, al možda je to u službi stila
| banjalukaforum.com https://banjalukaforum.com/ |
|
| Stihovi na poklon https://banjalukaforum.com/viewtopic.php?f=8&t=35677 |
Stranica 1 od 2 |
| Autoru: | lavić [ 02 Feb 2008, 16:25 ] |
| Tema posta: | Stihovi na poklon |
Želeo bih mladim ljudima da poklonim bar deo onog što sam napisao u svojoj mladosti od 15 do 20 godine te godine su davno iza mene i nema potrebe da ih komentarišete već ako vam nešto od ponuđenog posluži kao inspiracija samo napred uz mnogo sreće i uspeha jer su nekad i drugi meni bili inspiracija. Kad god nađem vremena objaviću po koju. Saznanje Kad poletiš put beskrajnog neba nije više važno dal je pala tama na pupoljke mlečne. Molitve za duševnu čistotu ostavljene u vremenu davnom, pokušaji da budemo veći tonu u bezobzirnoj prolaznosti svojoj. Mogla je večnost u semenu čovečanstva da sazre i tamnička vrata da slobodu rode. Moglo je ne dokučivo postati blisko u polarnoj noći kad stižu saznanja. |
|
| Autoru: | lavić [ 02 Feb 2008, 16:26 ] |
| Tema posta: | Re: Stihovi na poklon |
Za spomen Ostavljam ti device moja Neke ljude ne shvaćene i noći ne prospavane. Ostavljam ti svetlosti gradova I starca u planini pustoj. Ostavljam ti neko vino, dahtanje gospođe i tek usnuli ljiljan u sobi. Ostavljam ti ne dorečene misli i sva bezživotna tela u mom životu. |
|
| Autoru: | lavić [ 02 Feb 2008, 16:27 ] |
| Tema posta: | Re: Stihovi na poklon |
Večeras Večeras jedinoj mojoj krhko ću telo ljubiti, ugasiću jecaje spokojno u plahovitoj sočnosti njenoj. Umorno Sunce na žalu kraj uzglavlja našeg tananoga, nit zvučna zapara horizont I nastade tajac u zanosnoj blagosti. Večeras će vrba u pitomosti svojoj kroz sjaset senki roditi proleće, rasprhnuće se dašak opojnog polena na zracima što se s jutrom rađaju. Nek izblede sećanja na sve tuge bliskosti naše neka se rasplinu, neka lepota zapali vasionu kroz žar ljubavi u nama. Večeras jedinoj mojoj pokloniću večnost celu istkanu mislima srećnim nosiću je u svilenom velu. |
|
| Autoru: | lavić [ 02 Feb 2008, 16:57 ] |
| Tema posta: | Re: Stihovi na poklon |
Mislio sam da je žena Natopljeno mirisom poljsko cveće osta bez praha u naručju vaze, odsjaj neonke naglo pade na pramen njene kose snene i naslutih skrivene želje. Saznadoh kroz večnosti zvuk da lira peva o lepoti duše odnoseći suze u zaborav tih, i kolena moja zgrčena ko sjena mislio sam da je žena. Zanosni madrigali u gradu bez vetrova, pune čaše ne ispijenog vina i tihi šum pepeljastog dima u prostranstvu vasione. |
|
| Autoru: | lavić [ 03 Feb 2008, 16:00 ] |
| Tema posta: | Re: Stihovi na poklon |
Caryl Chessmanu Još jedan drhtaj i skupi se život u šaku pepela, a jauk neki posta zaborav. Kao reči što izdaju pred zakonom ovoga sveta, gube se želje u ehu života. Domeni osećanja ostaše u beskonačnosti i pogled pade da iskopa neku davnu toplinu u duši. |
|
| Autoru: | lavić [ 03 Feb 2008, 16:01 ] |
| Tema posta: | Re: Stihovi na poklon |
Tek da kažem Ja ne dođoh da plačem na svilenom skutu tvom, poželeh da vidim telo što ljubljah ti odavno. Gazeći svetlosnu prašinu umorio sam senku mojih iluzija proganjajući vetar što oštri kristalne kapi rose i nestaje u dubini mojih snova. Oglašavali su svodovi hladni vapaje jednog bola, blještavi putnik sreće stapao se sa zenitom da bi doveo tebe. Čekale su te laste i breza na proplanku snenom, pevao ti starac slepi u naručju zaborava. Sve pristojnosti behu male za visinu tvoju , karanfili mali stajali su stidno u mom zagrljaju kad si zablistala u večitom sjaju. Ja ne dođoh da plačem na svilenom skutu tvom, poželeh da vidim telo što ljuljah ti odavno. |
|
| Autoru: | lavić [ 03 Feb 2008, 16:02 ] |
| Tema posta: | Re: Stihovi na poklon |
Rekvijem Postojanje . . . Nije li to himna svim pokoljenjima? ta parčad kosti bez gospodara pregažene vekovima, zalivana horovima nemoćnih u svetlosti nade zasenjene istinom čekaju. Ljudska vrednost u duševnom nagonu se rasplinu, omamljene iluzije utonuše u prostoru začeća novog. Ostade nam nepostojano vreme u ruci dubina i čvrstina napuštenih daljina, sve čoveku beše početak i kraj. |
|
| Autoru: | lavić [ 03 Feb 2008, 16:03 ] |
| Tema posta: | Re: Stihovi na poklon |
Sećanje Tihom slutnjom suza zatvoriše se oči, na pesku ležaše izmoreno telo a poj sirena kraj pučine plave prizivaše galeba beloga. Tihi romori čempresa i jela stopiše se u suzi device, zvuci mandoline dovedoše sumrak i ostavih ženu koju mašta mazi. Sokovi životni ostaše sladočašće nežno i šapatom se snenim nasluti svitanje novo. |
|
| Autoru: | XIX century [ 03 Feb 2008, 16:50 ] |
| Tema posta: | Re: Stihovi na poklon |
Lavić, vrlo dobro.. pune su životnih sokova i mladalačkog senzibiliteta.. imaš i pokoju pravopisnu grešku, al možda je to u službi stila
|
|
| Autoru: | Gizzzmo [ 06 Feb 2008, 11:37 ] |
| Tema posta: | Re: Stihovi na poklon |
Bio si na dnu. Ja sam te izbavila. Sada sam ja na dnu. A ti... ko zna gdje. Gizzzmo |
|
| Autoru: | lavić [ 06 Feb 2008, 23:00 ] |
| Tema posta: | Re: Stihovi na poklon |
Stvarno nema potrebe za komentarima jer je to pisano veoma davno zato sam ih naveo onakve kakve su bez isprvki i gramatičkih greški. Bilo je toga mnogo napisanog i mnogo ne napisanog jer sam ih sve napamet znao sastavljajući ih i danas se poneke setim. Trebala je tada izaći knjiga sa istim ali kolega novinar odneo je materijal kod izvesnog lektora da uradi svoj deo posla i u međuvremenu preminuo tako sam ostao bez jednog dela tekstova. Odustao sam od svega i eto sad poneku ću zapisati pa ako kome zatreba. . . |
|
| Autoru: | lavić [ 09 Feb 2008, 13:53 ] |
| Tema posta: | Re: Stihovi na poklon |
Izgubljena praznina Već noćima duboka neizvesnost a dani bez sadržaja čemu to vodi? Civilizacija gazi jedan narod dok razmažene zveri u naručju sede, neko je plakao čemu to vodi? Ludaci na trgu spališe snove alkohol muzika grudi u raspadu roje se besane noći čemu to vodi? Na ruletu želje i nestali pogled davnih ljubavnika greh i smrt slede nas čemu to vodi? Želje ne dokučene u stvarnosti, napušten prostor ne dorečenosti potapa moždana plima čemu to vodi? |
|
| Autoru: | lavić [ 09 Feb 2008, 14:00 ] |
| Tema posta: | Re: Stihovi na poklon |
Gospođi Ne pitajte me zašto sam vam došao opet, beskrajni vidici mojih sanjarenja skupljahu prosute raskoši bujne. Duh mi dodirnu čula opi mi telo vašim, dođoh iz nagona snažnog željan saznanja novog. Ne pitajte me zašto dečak uz gitaru plače? Što bludnice ubiše lepotu? Što partenon uspomene broji? Dozvolite da utonem u san pri smiraju sumornoga dana, vaš sačuvani osmeh u očima pronalazi mladost u nestanku vekova. Ne pitajte me zašto sam vam došao opet, oprostite postojanje želje pa da umrem vam u zagrljaju. |
|
| Autoru: | lavić [ 09 Feb 2008, 14:01 ] |
| Tema posta: | Re: Stihovi na poklon |
Povedi me Povedi me kao što se vode ne dorasli uz majčine skute, povedi me da ti oči ne ostanu mutne, da ti kosa ne zaspe kada suton prekrije ti sobu. Povedi me da ne budeš sama kada počnu kiše, da ti hir vetrni razdraganost rodi i cvetaju sjajni oleandri na balkonu bezbrižnosti. Povedi me kada pođeš beskonačno lepa kroz kondorov večernji madrigal, odajama carskim da ugasiš vreme. Povedi me tek da svitanja ne kasne za slepe da hodočasnik zaboravi vreme, tron od uma da nam bude da ne kude i ne sude. Povedi me kao što se vode ne dorasli uz majčine skute da ti oči ne ostanu mutne, zlatnim prahom vasione obuhvati staze da umorna duša utočište nađe. |
|
| Autoru: | Talija [ 16 Feb 2008, 14:19 ] |
| Tema posta: | Re: Stihovi na poklon |
Iako si napisao da ne komentarišemo, moram da kažem - svaka čast! 
|
|
| Autoru: | spavac [ 16 Feb 2008, 18:52 ] |
| Tema posta: | Re: Stihovi na poklon |
Ponekad izmislim sadasnjost, da imam gdje da prenocim. I suvise sam vidio, da bi smio da tvrdim. Mnogo toga sam saznao, da bi imao i jedan dokaz. Ali ipak uz mene se moze, mada je neobicno... Sa mnom je opasno voljeti, ja ne zaboravljam. Pokusavam da shvatim ucenja, koja mene shvataju. Nejasna mi je sreca, koja mene prati. Tesko je bit okovan u moju vrstu samoce. Ali ipak uz mene se moze, mada je nebicno... Mene je cudno pratiti, ne ostavljam tragove. Sa mnom je opasno htjeti, ja nikad ne odustajem. Mene je lako voljeti, jer sam rad da se dam. Ali ipak uz mene se moze, mada je neobicno... negdje sam ovo pokupio tako da ne znam ko je autor.sorry. |
|
| Autoru: | lavić [ 18 Feb 2008, 14:04 ] |
| Tema posta: | Re: Stihovi na poklon |
Boem Ostavljeno vino, ispijena želja, stotinu manira u jednome grehu odlaze pronađenom istinom u davno izgubljenom vremenu. Stvoreno nebo za buduća konašišta u praznini generacija čeka sa osmehom jedne mladosti što sniva prerijske svodove plave. Prostranstvom prosute reči nad oltarom vernosti muk poslednjim odjekom zvona uspravi se mermer i osta da svedoči. |
|
| Autoru: | lavić [ 18 Feb 2008, 14:05 ] |
| Tema posta: | Re: Stihovi na poklon |
Odlazak Neka ostane sve mirno i tiho, neka glasovi vaši i zvuci dugih čekanja nestanu u izmaglici jesenjih večeri. Neka sada ne zaplače niko, nek se vino pomeša sa krvlju neka čovek bude veći od svega. Ako se vrati žena mojih prostranstava poklonite joj ostavljene zvuke samoće živite i recite da je bilo lepo. Neka puknu okovi vremena u srcima prošlih pokolenja i ožive ne ostvarena sanjarenja neka ostane sve mirno i tiho. |
|
| Autoru: | lavić [ 18 Feb 2008, 14:06 ] |
| Tema posta: | Re: Stihovi na poklon |
,,M'' Varaše te morski vali da su beskonačni, pričali ti zvuci pastorala da su usamljeni, snevali te u prošlosti dani. Pevali ti cvrčci kroz more žitnih polja, ispijali pehare soka sa tvojih usana sunčevi zraci. Zamarali te u sećanjima svojim travari, i stapali u besmrtnoj odi večiti boemi. Urezano ime letnjih večeri seti me topline, a klonula mi duša od svega pade po rosom ovlaženoj zemlji. Kako da te gledam u prošlosti mladosti naše, kako da ti praštam sve besane noći. Kako sam da maštam o svemoći ljudskoj, kome sad da kažem da me muči seta. |
|
| Autoru: | lavić [ 18 Feb 2008, 14:08 ] |
| Tema posta: | Re: Stihovi na poklon |
Prvi stihovi koje napisah u osnovnoj školi, večernji sati i đurđevak u mojoj ruci dok stojim pod njenim prozorom i čekam da joj uručim cveće umotano u papir sa stihovima. Neka zvezde gasnu neka mesec bdije nek visoko lebde misli moje setne oprljene vatrom sagorele želje. Neka grudi prsnu na ledenoj ploči i utonu u duboki san proletnjih noći oglušenih penušavom krvlju. A kad mesec izgubi svoj sjaj u okrilju Sunca što se s jutrom rađa procvetaće ljubav naših pokolenja. Pitam se ovih dana kako reći tugu kad su slabe reči, kako izbaciti gorčinu koja grudi para, kako odagnati tamu kao večnost tešku, kako preneti mir ljudima koji duha nemaju, ipak utehu nalazim u dubini duše gde Gospod širi ruke svoje izgubljenom sinu. Nemam volje a ni snage niti je vreme da nastavim možda. . . u nekom drugom životu. Zbogom. |
|
| Stranica 1 od 2 | Sva vremena su u UTC [ DST ] |
| Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group http://www.phpbb.com/ |
|