banjalukaforum.com

"Nov naraštaj pesnika, koji se afirmiše u drugoj polovini 50-ih godina, došao je na pripremljen teren i vec na samom pocetku pokazao niz prednosti što su im omogucile brz prodor u književnost: znatnu književnu kulturu, poznavanje stranih jezika i svetske poezije, negovanost izraza, ovladanost raznim pesnickim tehnikama, preuranjenu zrelost. U tom naraštaju javlja se nekoliko orijentacija. Najizrazitija je neosimbolicka. Njoj pripada glavni pesnik ovog pokolenja Branko Miljkovic (1934-1961). On je prekratio život u dvadesetsedmoj godini i tim cinom snažno obeležio svoju poeziju, koja je od pocetka bila zaokupljena motivom smrti. Ostavio je iza sebe zbirke Uzalud je budim (1957), Poreklo nade i Vatra i ništa (obe 1960), i knjigu rodoljubivih pesama Smrcu protiv smrti (1959), koju je napisao zajedno s crnogorskim pesnikom Blažom Šcepanovicem (1934-1966). Pisao je takode eseje i kritike, prevodio poeziju s ruskog i francuskog. U celom tom opsežnom radu pokazao je neumornost i žurbu ali i umetnicku disciplinu i samosvest. Miljkovic je pesnik intelektualac, uveren da je pesma izraz patetike uma, a ne srca, da se ona dostiže umom" i da izražava "stanja uma", a ne duševna raspoloženja. Po obrazovanju filosof, on je verovao da se mogu prepevati filosofski sistemi. Zato se vracao prvim grckim filosofima, narocito Heraklitu, dovodeci u vezu njihovo ucenje o praelementima s modernom filosofijom bica. U pesnickom izrazu težio je da spoji moderna istraživanja s klasicnim zahtevima, zalagao se za savršenstvo kao najveci ideal pesme, smatrao da "nema velike poezije bez stroge i odredene forme", bio vrstan versifikator i jedan od obnovitelja soneta u našoj posleratnoj poeziji. Odbojan prema tradicionalnoj subjektivnoj lirici, on je na drugoj strani pokazao otvorenost prema nekim drugim tradicionalnim vrednostima: negovao je socijalnu i rodoljubivu poeziju, nadahnjivao se motivima i simbolima iz naše narodne pesme." (Kratka istorija srpske književnosti, BIGZ, Beograd 1983.)



Uzalud je budim
Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog između prstiju
budim je zbog reči koje peku grlo
volim je ušima
treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove
ovde
zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reči trgova budim je zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova
budim je zbog ove naše planete koja će možda
biti mina u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između
dve bitke
kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice
nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore
budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog
drugih
budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati
pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me
nema
ta žena sa rukama deteta koju volim
to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer će se probuditi drukčija i nova
uzalud je budim
jer njena usta neće moći da joj kažu
uzalud je budim
ti znaš da voda protiče ali ne kaže ništa
uzalud je budim
treba obećati izgubljenom imenu nečije lice
u pesku

_________________
I'm getting weaker, I'm getting thin
I hate how obvious I have been

..ako nije tako odsecite mi ruke i pretvorite me u kamen

<3

_________________
sometimes you go la di da di da di da da
til your eyes roll back into your head

Ti, snu moj, moje tamno podne, sen
zar svedok predela nestvarnih ja
za svet od tople gline umešen!
Kuda da odem posle ovog sna.

_________________
I'm getting weaker, I'm getting thin
I hate how obvious I have been

Verujem da bih mogao da govorim
da izađem iz sebe s nadom na povratak,
makar kroz pustinju do mesta gde gorim,
makar kroz smrt do istinskih vrata.

U pogrešnom rasporedu reči utešno vreme
možda ću naći. Ili ću otkriti
kako je besciljno ljubim ko kiša, kao vreme,
ko onaj što menja reči a ne svet skroviti.

Verujem, mada bez nade ući mora
u noć, u zaborav kroz koji se prostirem,
ta pesma bez zavičaja, ta ptica bez gora,
da smrt svoju ne izdam, da živim dok umirem.

Onaj ko peva ne zna je li to ljubav
ili smrt. Kada miris pomeri cvet,
gde je cvet, da l tamo gde miriše sa ruba
sveta punog a praznog, il tamo gde mu je cvet?

Svaka je pesma prazna i zvezdana,
Ni bol ni ljubav ne može da je zameni.
Ona je sve što mi osta od nepovratnog dana,
Praznina što peva i mir moj rumeni.

Pesmo prazna i zvezdana, tamo,
tvoj cvet mi srce slaže, kroz krv šeta,
ako ga uberem ostavlja me samog,
ako ga napustim za leđima mi cveta.

_________________
*gonna wash that man right out of my hair:)

_________________
*gonna wash that man right out of my hair:)

tebe sam cekao

e, stavio sam Brankov citat na pocetak filma

_________________
I'm getting weaker, I'm getting thin
I hate how obvious I have been

tako ste emo...

_________________
Đuro je divan.

pustam kosu...

_________________
I'm getting weaker, I'm getting thin
I hate how obvious I have been

evo ubio sam emoa... Ja sam sve te pisce znao i citao u skoli, ali posto imam pamcenje ko riba onda sam ih sve i zaboravio. Ostao mi je Dis u vrlo vrlo sjecanju. Mogao bi se malo zabaviti ovjezavanjem pamtjenja. Samo da ispit prooodjeee

_________________
Đuro je divan.

shto si morao i ovu temu da pokvarish???:)
tema je branko miljkovic. a ne EMO!
gnusni:)
kad cu ja vidjet taj film? trebao si mi poslat po zuletuu
:**
ajmo da cujemo jos neke pjesme koje se nekom svidjaju...
super je branko...ali nekad ne mogu bash da ga skontam:)

_________________
*gonna wash that man right out of my hair:)

na festivalu naravno

_________________
I'm getting weaker, I'm getting thin
I hate how obvious I have been

Ah,pa filozof bejashe,zar ne?
Pa meni je Balada Ohridskim trubadurima (cini mi se da se tako zvase) jako dobra.

Mudrosti, neiskusno svicu zore,
Na obicne reci vise nemam pravo!
Moje se srce gasi, oci gore.
Pevajte, divni starci,dok nad glavom
Rasprskavaju se zvezde kao metafore!
Sto je visoko iscezne, sto je nisko istruli.
Ptico, dovescu te do reci. Al vrati
Pozajmljeni plamen. Pepeo ne huli.
U tudjem smo srcu svoje srce culi.
Isto je pevati i umirati.

_________________
Everyone in the world was programmed by the place they were born, hemmed in by their beliefs, but you had to at least try to grow your own brain.

zvaše se BALADA a posvećena je ohridskim trubadurima. samo ti si stavila (stavila si, je li tako, žensko si?) prvu strofu. evo ostatak.

Sunce je reč koje ne ume da sija.
Savest ne ume da peva, jer se boji
Osetljive praznine. Kradljivci vizija,
Orlovi, iznutra kljuju me. Ja stojim
Prikovan za stenu koja ne postoji.
Zvezdama smo potpisali prevaru
Nevidljive noći, tim crnje. Upamti
Taj pad u život ko dokaz tvom žaru.
Kad mastilo sazre u krv, sve će znati
Da isto je pevati i umirati.

Mudrosti, jači će prvi posustati!
Samo nitkovi znaju šta je poezija,
Kradljivci vatre nimalo umiljati,
Vezani za jarbol lađe koju prati
Podvodna pesma javom opasnija.
Onesvešćeno sunce u zrelom voću će znati
Da zameni poljubac što pepeo odmara.
Al niko posle nas neće imati
Snagu koja se slavujima udvara
Kad isto je pevati i umirati.

Smrtonosan je život, al smrti odoleva.
Jedna strašna bolest po meni će se zvati.
Mnogo smo patili. I, evo, sad peva
Pripitomljeni pakao. Nek srce ne okleva,
Isto je pevati i umirati.

Sad sam prekuco pjesmu i nikad više.

_________________
'We must learn to live together as brothers or perish together as fools' - Martin Luther King, Jr

"Born to Lose, Out to Lunch" - Ian Fraiser Kilmister

Viva la Muerte!

Epitaf
Ubi me prejaka reč

heh:)

_________________
sometimes you go la di da di da di da da
til your eyes roll back into your head

ti se baš potrudila da otkucaš jednu pjesmu, a?
evo i ja ču. na narednoj stranici stoji

CVET

Evo cveta dovoljno smelog da miriše
Na praznom mestu i u uspomeni

_________________
'We must learn to live together as brothers or perish together as fools' - Martin Luther King, Jr

"Born to Lose, Out to Lunch" - Ian Fraiser Kilmister

Viva la Muerte!

Pesma
Varka prodre u reč
Vatra dostojna proleća



Trudim se, nema sta... samo copy-paste.

PESMA ZA MOJ 27. RODJENDAN

Vise mi nisu potrebne reci, treba mi vrema;
Vreme je da sunce kaze koliko je sati;
Vreme je da cvet progovori, a usta zaneme;
Ko lose zivi zar moze jasno zapevati!

Verovao sam u san i u nepogodu,
U dve noci bio zaljubljen nocu,
Dok jug i sever u istome plodu
Sazrevaju i cvokocu.

Sanjajuci ja sam sve praznike prespavao!
I grom je pripitomljen pevao u staklu.
Ne rekoh li: vatru vrati na mesto pravo,
A poljupcu je mesto u paklu.

I hlebovi se pod zemljom skoluju;
Ja bih se zeleo na strani zla tuci;
Pa ipak, po milosti istorije,
Povracajuci i ja cu u raj uci.

Za prijatelje proglasio sam hulje,
Zaljubljen u sve sto peva i skodi.
Dok mi zvezde kolena ne nazulje
Molicu se poboznoj vodi.

_________________

e nisi fer, ja prekucavam iz PRAVE knjige.
a ti pronašla na netu pa kopi pejst. bla.

Jugoslavija

Evo kako je počela u dan svoje nužnosti
Sve što nema vatre u sebi sagori
Što sagori postaje noć
Što ne izgori rađa dan
Treba zapaliti sve što može da gori
Treba srušiti sve srušivo, sve što nije večno
Treba u svemu i posle svega pronaći nadu
Revolucijo, ono što ostane je čovek
Ono što prođe je prošlost
Prošlost koja ne prođe je budućnost i budnost
Svaka stvar svaki čovek je detalj tvoje nade
Eto tako je počela u dan svoje nužnosti
Obala jednome Moru
Zvezda na Poluostrvu
Rt Dobre Volje
Oivičena beskrajem
Savetuje plodovima ljubav i razum
U fabrikama ljudi konzerviraju sunce
Koje se javlja na najrazličitije načine
U plodu i kamenu podjednako
Prvi put slatko drugi put vrelo
Sada ima sve što je njeno
Na jugu More na severu oblake
Na istoku trešnje na zapadu maslinjake
I sazvežđa nad Fruškom, zvezdane strofe
najlepše
U kamenu i na vodi:
Grozd je uspomena na njihov raspored
Ima svoju budućnost i njenu prošlost
Ima svoj put i njegovu istinu
Savetuje plodovima ljubav i razum
Obala jednome Moru
Zvezda na Poluostrvu
Rt Dobre Volje
Oivičena beskrajem
Tuđa presahlost bi joj izvore otrovala
Tuđe pustinje klevetaju njeno sunce i zemlju
A ona bez milosti prema onome što je stvarno
Ali ne i istinito, ne prestaje da se bori
Srce njenih gradova je belo sunce svih ljudi
Ona uči gradove da budu braća Velikome Gradu
Koji venčava Šumadiju i Zagorje
Međusobno i sa budućnošću
Istraživači pod zemljom, u smrti, vojnici i
rudari
Istraživači u vazduhu, pevači i ikari
Istraživači pod vodom, pesnici nesvesnoga
Tražite, nađite, pretražite sva blaga,
sve mogućnosti i sva imena svom Jugu
Koji savetuje plodovima ljubav i razum.

_________________
'We must learn to live together as brothers or perish together as fools' - Martin Luther King, Jr

"Born to Lose, Out to Lunch" - Ian Fraiser Kilmister

Viva la Muerte!

Sad sam procitala da je Slavica preminula.
Evo, ovo je za nju:

Feniks
Smrću izmenjena kamen otvara
Prazno polje doziva glasom umiri mora
Jedina ptica što samu sebe stvara
Iz pepela zlih vesti i praznih dogovora.

Ona je računanje inspirisano zvezdama
Sjaj koji ruku srce i um spaja
Ona je cvet što procveta al utaja
Predelu ime. Peva iz neznana.

Jedina ume da pepeo pobedi
I da iz vatre iznese svoj glas
Obećana u odgovoru na pakao leti
Sama u sebi čeka svoj čas.