banjalukaforum.com

Српска

Од обронака крваве Козаре,
Пут Вр'овине дједова наших,
Грлећи Влашић и Лијевче поље,
Пут Саве спас у Брчком, Семберији.

Од Зворника, Романијом пут Дрине,
До славне старе Херцеговине,
Мајку сам пео, на највише виси,
И показивао наше нити.

Види мајко, њедра што су,
Крвава и таква,
Љута зебња ни сада,
Није нам лака.

Ал ипак жалећи вазда,
Праху помен дамо,
Славу Богу,
А Српску што имамо,
Чувамо и не дамо.

Јер као без главе ко што је чојек,
Таки је и Србин,
Брез Српске, брез мајке,
Брез земље јаучне.

Ја се сјетово са јатом својим,
Да имати нећу мира,
Док ме на миру не остави,
И лија и змија.

Кано две љуте бољке,
Које сок узеше,
Те се тијело Српско сусјеше,
И венуше.

О Ти Боже дједова наших грешних,
Ти поглед принеси,
Истини свега, а греха наших,
Што но је највише што главу вреба.

И спомени се муке и што је,
Да род српски не мучи,
Већ му помози да,
Закон твој научи.

Да би путем добра пошли,
У слози и добру,
Не грешили од жену многу,
Но страхопоштовали и што имамо,
Српску коју си нам дао.

О сјала међ сунцима сјајним,
Кано љепотна вила,
Међ њедра своја,
Дјецу србља учила, свила.

И поучење Божје свештенство ти право,
Смјерило и његовало свеопште братство,
Од свег срца православним,
Српска тебе иштем и желим.
_________________

дивна пјесма !!!!!
тако се отаџбина воли !!!!!

јеси ли је ставио на сајт?

и ово је лијепа пјесма па подсјећам на њу, још љепша од здравице