|
SRBI KOJI SU PRONELI SLAVU RODA SVOG (2)
VEDRIJA STRANA NJEGOŠEVOG ŽIVOTA
GOROSTAS SA LOVĆENA
• Megdan budućeg vladike Rada i njegovog učitelja Sime Milutinovića Sarajlije • Ko je viši od ruskog cara • Komentar o krivom tornju u Pizi
Titan misli: Petar II Petrović Njegoš
Bio je i likom i delom pravi srpski gorostas. To se s pravom može reći za Petra II Petrovića NJegoša, vladara Crne Gore u najcrnjem vremenu za srpski narod, robovanju pod Turcima. O NJegoševoj ličnosti i njegovam stvaralaštvu napisani su čitavi tomovi knjiga, brojne studije i članci, sve u želji da se što bolje prouči i predstavi ovaj znameniti Srbin i najveći srpski pesnik.
Mnogi stvaraoci, koji su se bavili NJegošem, dali su svoje lično viđenje i tumačenje. Ali, niko od njih nije do kraja prodro do srži niti je izgleda moguće da se rastumače svi porivi pesnika i vladaoca, čudnog mislioca i idealiste, sputanog pustinjaka cetinjskog, lišenog prava na lični život zbog vladičanske dužnosti.
Za svoje kratkotrajne vladavine i života NJegoš se divio Evropi, uspeo je da obiđe neke prestonice i gradove, Petrograd, Beč, Rim, Napulj... ali i Evropljani su se divili njemu. Na svakom koraku gde bi se pojavio izazivao je ogromnu pažnju svojim stasom, lepotom i odećom u nacionalnom stilu. Bio je visok dva metra, a i danas se u Crnoj Gori kaže: "Lijep k'o Njegoš".
Jedan takođe znameniti Srbin, književnik LJubomir Nenadović, očaran Njegošem i susretom s njim u Napulju, u svojim obimnim putopisima između ostalog piše: "Naišao sam ovde na jednu srpsku važnu i živu znamenitost. Ovde je vladika crnogorski i o njemu ću odsad pisati više nego o celoj Italiji.... (Napulj, marta 1851. godine).
Međutim, o NJegošu se malo zna da je bio izuzetno duhovit čovek, pun vrcavog humora, spreman da i u najtežim situacijama svojim šaljivim i mudrim doskočicama ohrabri svoje okruženje, odagna zabrinutost, tugu, i druge nevolje, kojih je u ono vreme bilo na pretek.
Nadmudrio učitelja
Još za života vladika Petar I Petrović, za svog naslednika odredio je sinovca Rada Tomova i poslao ga u manastir Savina, u Boku kotorsku na školovanje. Tamo je mladi NJegoš, zahvaljujući stricu, počeo rano da uči i sriče prva slova uz pomoć kaluđera. Nešto kasnije na Cetinju Petar I je svom nasledniku obezbedio učitelja, uglednog Srbina, Simu Milutinovića Sarajliju.
Tako jednom, razgovarajući o junaštvu, učitelj Sima i Rade Tomov pređu u žestoku svađu. Rade je govorio da u celom srpskom narodu niko ni nalik nije crnogorskim junacima. Sima, priznajući crnogorsko junaštvo tvrdio je žestoko: da u svakom srpskom kraju ima dosta Srba koji u junaštvu nimalo ne ustupaju Crnogorcima, nego su im potpuno ravni. Za primer spomenuo je vojevanje u Srbiji i njene junake.
Oko toga podigla se među njima oštra prepirka u kojoj je došlo do oporih reči. Naposletku Sima u jarosti poviče:
Najmlađi vladar
Petar II Petrović NJegoš vladao je Crnom Gorom dvadeset godina i bio jedan od najmlađih vladara u Evropi. Umro je 1851. godine u 34. godini života. Iza sebe je ostavio sjajna književna dela: "Gorski vjenac", "Srpsko ogledalo", "Luču mikrokozmu", "Lažnog cara Šćepana Malog"... Bio je opčinjen srpstvom do fanatizma, što pokazuje i ovaj detalj kad je od kneza Aleksandra Karađorđevića zamoljen da napiše nešto ispod Karađorđeve slike. NJegoš je napisao:
"Samo ime Karađorđe
kad Srbinu na um dođe
zaplamti se krv u grudi,
junačko se srce budi!"
- Evo, ja sam, može biti, najgori od sviju Srba što su izvan Crne Gore rođeni, i smijem izaći na megdan tvojemu najboljem Crnogorcu. Ma znao i poginuti, ali neću mu se ukloniti ni prepasti od njega. Ovo ko ne veruje, može opipati kad mu je gođ drago, i s kakvijem gođ hoće oružjem! Ja sam vazda gotov!
Takve reči izgovoriti u Crnoj Gori mnogo znači. Sima ih izgovori, lupi ljutito vratima i ostavi svoga učenika samog u sobi. Posle nekoliko minuta, on zove Simu. Kad Sima uđe, Rade zaključa vrata od sobe i, pokazujući mu dva pištolja na stolu, jetko i oštro reče mu:
- Ja ne hoću da idem i da zovem najboljeg Crnogorca na megdan, no evo ti mene! Izaberi jedan od ta dva puna pištolja, a ja ću uzeti drugi, pa ovđe, na ovi čas, po crnogorski, da skrešem dim u dim, pa što kom Bog da i sreća junačka! Da poznaš ti što je i dijete crnogorsko!
Sima, kad vide ozbiljnost i gnev svoga mladog učenika, nađe se u velikom čudu. Takav poziv od svakog drugog zaista bi primio, bez obzira što je mogao i poginuti, ali od svojega učenika ne može. Živa svađa nanova poče. Sima kaže:
- Neću s tobom megdan da dijelim, a sa svakim drugim Crnogorcem hoću!
Jelovnik
Na samom početku svoje "Bilježnice", koja je pronađena pre 40 godina, na drugoj strani NJegoš je ispisao: "Što će čovjek na dan izjesti": 90 grmah hljeba, 138 smoka (sir, meso i drugo), 60 salate, 30 graha, 100 kafe sa mlijekom". Ispod toga je podvukao crtu i sve sabrao. Ispalo je ukupno 418 grama...
Rade mu žestoko odgovori:
- Kad ne smiješ sa mnom, kako bi smio sa drugim Crnogorcem?!
Kad Rade nikako nije hteo od dvoboja odustati, Sima se još većma razgnevi, stane uz duvar, razdrlji prsa i odsečno poviče:
- Ja nemam ruke koje bi digao na jednog NJeguša, a ti udri! Evo me!
- A misliš li da neću? - poviče Rade, zgrabi pištolj, upravi u prsa Simina i skreše. Poštolj planu i pukne, no tako slabo, da zrno nasred sobe padne.
- Uzmi drugi! Taj si u strahu punio, pa prah mimo cijevi prosuo! - kaže Sima, neprestano na belezi stojeći.
Učenik, još u većoj jarosti, dohvati drugi pištolj sa stola i skreše, no i to zrno padne nasred sobe, daleko od Sime.
- Zar se tako pune puške za megdan? Daj ovamo da ja napunim, pa onda udri! - poviče Sima i maši se rukom za pištolj.
Onda Rade ostavi svoje pretvaranje, zagrli i poljubi svoga učitelja, pa mu kaže da je on tako puške napunio, samo da vidi i da se uveri hoće li Sima zaista smeti dočekati da se na njega puca. Prizna mu potpuno junaštvo i posle mu je češće govorio: "Božja ti vjera, jesi što i rođeni Crnogorac!"
Nekoliko godina kasnije NJegoš je posle smrti strica Petra postao vladar Crne Gore. Godine 1833. u Petrogradu je primio vladičansko zvanje i u čast toga primio ga je ruski car. Impresioniran NJegoševom fizičkom visinom, car je rekao:
- Pa Vi ste i od mene viši.
Oštroumni NJegoš odmah je uzvratio:
- Vaše veličanstvo, od ruskog cara samo je viši Bog.
Boga mi, zarzaće
Vredi pomenuti i ovu anegdotu. Jednog dana reče vladika jednom Crnogorcu da pođe u Skadar i ubije pašu.
- A bi li mene ubili Turci ako ja ubijem pašu Skadarskog? - upita on vladiku.
- Bi odista, ne bi ga glave iznio - odgovori mu vladika.
- Radije ću u mojoj nahiji čuvati pedeset ovaca, pa mogu i tu posjeći deset Turaka i opet ostati živ.
Njegoš je često boravio u Italiji, jednom prilikom je obišao i krivi toranj u Pizi. NJegov sekretar Medaković o tome je zapisao:
"Idući iz Livotna, svratili smo te smo gledali čuveni pizanski toranj. On je nakrivo ozidan, nakrivo i stoji. Strahota je ispod njeg stati i gore pogledati.... Majstor koji ga je zidao, namerno ga je tako nakrivo načinio. U tome je hteo da pokaže svoju vještinu, i pokazao je. Da mu spomenemo ime: zove se Bopini. Sedam stotina godina prošlo je i još se o njemu govori."
- Ovo njegovo krivo djelo - reče vladika šaleći se - proslavilo ga. Da je što pravo učinio, odavno bi ga rod čovječanski zaboravio.
Drugom prilikom, u razgovoru, koji su vodili o Kosovu, zapitaće italijanski pisac Grančesko Karara, NJegoša:
- Zarza li u poslednje vrijeme konj Kraljevića Marka?
Razumevši ga, vladika odmah odgovori:
- Ne, boga mi, ali će zarzati!
NEKE ANEGDOTE IZ NJEGOSEVOG ZIVOTA !
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
spominje stih:
