banjalukaforum.com :: Pogledaj temu - Još malo o ljubavi...

banjalukaforum.com https://banjalukaforum.com/

Još malo o ljubavi... https://banjalukaforum.com/viewtopic.php?f=8&t=1456	Stranica 1 od 1

Autoru:	carolija [ 02 Maj 2002, 08:19 ]
Tema posta:
KAO BAJKA (Rakić) Hteo bih jednu noć kad mesec kunja, Plačevan, kržljav, bez sjaja i boje, A zemlja ima setan miris dunja Što mesecima u prozoru stoje; I sve da bude tužno, sve da bude Kao da svuda ječe bolna deca, Rastapaju se čežnje kao grude, I sve kroz suton priguseno jeca; Pa kad na mene padnu usne tvoje, Da zajecamo i mi, obadvoje... Hteo bih jednu noć venčano belu, Providnu, svetlu, svu u mesečini, Da nezemaljski izgled da tvom telu, I svakoj stvari, i da mi se čini Ko bajka da je, da to nije java, Da s mesečinom sve se stapa sada, I neosetno gubi se i pada, I sve nestaje, i sve iščezava, Pa kad na mene padnu usne tvoje Da iščeznemo i mi, obadvoje...

Autoru:	carolija [ 02 Maj 2002, 08:23 ]
Tema posta:
PRVA LJUBAV Nemoj da mi uputiš više nijedan pogled, čak i ako bi smeo. Svaki tvoj pogled samo nove uspomene piše i tiho, nečujno urezuje tvoje ime u neke moje još nerođene rime žute i plave boje, a ja nisam sigurna da li bi ti to hteo. Ne budi moje orkane snene da se neki ne zakovitla iz pene, ponašaj se i dalje kao da ne postojim, i kao što si do sada umeo nastavi da gledaš kroz mene u nedogled iako tu ispred tebe stojim. Nemoj uopšte da me gledaš, zaboravi me. Potroši svoje poglede na one druge, na one što znaju da se kikoću, da od svega naprave važnu temu, na one izgubljene u beskraju što ne znaju za samoću, na one što se trude da uvek nose šminku, na one kojih se sve tiče a tako malo znaju... Gledaj njih, zaboravi mene, klinku, ja nisam takva niti takva mogu da budem, ja sam iz neke potpuno druge priče. Nemoj da mi uputiš više nijedan osmeh. Jedan je dosta. Pomisliću da u tom novom još nešto piše i bojim se, izazvaću podsmeh kod onih kojih se sve tiče... U meni se rodi i osta želja koja klija i raste, i izvija se i trudi da izleti u nebo i nemoguće preraste. I zato nemoj, nemoj nikada više da mi poklonis nijednog smeška. Zamisli da me nema, da ne postojim, tako je bolje. Moram to da te molim jer se bojim, strašno se bojim da je tvoj osmeh samo greška. Pokloni tvoj osmeh tamo nekoj drugoj, i petoj, i sedmoj, pokloni ga onima koje će znati da ga vrate, onima koje ne vole čekanje, kojima nije problem da svojim osmehom uzvrate odmah, bez razmišljanja, a da ga prime još manje. Pokloni ga njima, meni nemoj, jer moj osmeh predugo sanja dok ne ugleda svitanje, predugo čezne da izleti, predugo plete šarene duge, predugo trepti dok ne sine, a za sve to vreme moje usne su neme. Zato me zaboravi jer ja nisam kao te druge, ja sam iz neke sasvim druge šeme. Nemoj da mi uputiš više nijednu reč, čak i ako to želiš. Sve reči mogu da imaju i drugo lice, i šta ako ti to prekasno shvatiš i poželiš da ih vratiš i pričuvaš za neku drugu zgodu kad vidiš šta u mojim očima piše, pa se sneveseliš, a već je kasno, već si ih pustio da odu? Ne, nemoj mi reći ni jednu reč više, bojim se da će i moje reči da poteku izazvane tvojim pa će da se sliju u moćnu reku i da teku i teku... Tako se bojim da će iz mene bujica da provali, da mi neće biti dovoljno sve vreme u našem veku da iskažem sve što smo do sad otćutali. Neka tvoje reči odu na tamo neke očima blizu a mislima daleke, na one što imaju raspletene kose, što uvek slušaju ali retko čuju, na one što se oblače u Rimu i Parizu, na one kojima je važno šta će da obuku i šta će da nose, na one što se stalno utrkuju... Na mene ne bacaj reči, zamisli da ne postojim, jer ja se bojim, strašno se bojim da neće ništa da me spreči jednom kad moja bujica krene, kad se otkači i provali i dotakne sve vaseljene koje nam dele sreću i tuge. Zato te molim, najlepše molim, zaboravi mene, ja sam jaka i sve ću moći da prebolim jer ja nisam i nikad neću biti kao te neke druge. I nemoj, nikada nemoj da me tražiš, čak i ako se osmeliš pa to poželiš, čak i ako se na to odvažiš. Čak i ako ti konačno sine da sam ja Ona, jedina prava samo za tebe, ona jedna od miliona koja ti pruža more tišine i svu silinu uragana u istom trenu. Ne, nemoj da me tražiš, pusti me da sama svoje dane brojim dok postojim, dokle god trajem nekih dana, dokle god moje vreme curi. Nedaj da ti misli na tu stranu skrenu, nipošto nedaj. Ja se neizvesnosti više ne bojim ali bih radije da požurim i da se sakrijem u uspomenu. Potraži one neke druge koje su svikle da nose štikle, koje samo sa debelim slojem šminke postoje, koje još uvek ispredaju prazne priče, koje se još uvek utrkuju da sve vide i čuju, koje nose samo uzdužne pruge jer im samo takve dobro stoje, koje ne pričaju nego se dovikuju... Mene nemoj, mene ne traži jer ja sam samo drhtaj jednog trena, samo kap rose opijena jutarnjom vlagom, samo neizrecivo malo parče istine u laži, i nestalna kao morska pena od koje sam sačinjena. Bojim se, strašno se bojim ako me nađeš da ćemo zajedno da potečemo istom snagom, istom silinom, istom žestinom, i da ću početi da postojim, stvarno postojim od tada pa sve do svog kraja. Probudićeš moje orkane i bujice i reke, moji snovi će da dobiju lice i da ostvare želje daleke. Ali, šta je sve to? Sve će to jednom morati da stane jer kad tad stane sve što jednom krene, jer kratak je ovaj ljudski vek i prolazan poput lepote maja. A ako me ne nađeš, ako me nikada ne nađeš, ja ću imati tebe i ti ćeš imati mene odavde pa do večnosti, zauvek, bez početka i bez kraja. Dragana Konstantinović

Autoru:	carolija [ 02 Maj 2002, 08:25 ]
Tema posta:
(Bez naslova) Iz šarenog mnoštva iskr'o si se krišom, slučajem pometen, i u tmurne dane oplakane kišom uneo sjaj snova dugama prepleten. Zaigraju misli pa se čini lako dve duše se spoje, u treptaju rose čini se da svako može da poleti baš kao nas dvoje. Prepuštam se sneno zovu iz daljine lude noći ove; znam, imam te samo kroz šapat tišine, ali nedam nikom da mi gasi snove. Dragana Konstantinović

Autoru:	ventilator [ 03 Maj 2002, 00:31 ]
Tema posta:
ŽELJA Želim da sam s tobom stopljena u ćutnji, rasplamsalom dahu il' podnevnoj šetnji... Probuđena želja talasa u slutnji koja se kroz nemir iscrta u pretnji. Šta ako je sve to samo igra čula, samo treptaj rose,kratki ples leptira...? Ako s prvim daškom vetrometnih frula sve ovo u nama počne da se spira... Zagledam u sebe,tražim tvoje oči, i plaši me pogled s tim osmehom smelim. Obojena slutnjom strahujem da kročim i ne mogu ništa osim da te želim... Dragana Konstantinović

Autoru:	ventilator [ 03 Maj 2002, 00:35 ]
Tema posta:
TEBI, LJUBAVI 1. Volela bih da mogu da te prelijem osmehom... Da ti u oko pretočim ovaj moj iskričav sjaj koji kroz osmeh zaživi kad ti se spomene ime... Da ti stočim jos smelije pogled sa jasnim podstrekom koji vidi početke i ne priznaje kraj... Kako da ti ga predam? Ne postoje te rime... Kako sve da prenesem kad putevi ne postoje...? Nazirem samo drhtaj, kao dah, treperav, sneni u ono nemušto vreme kad noć smenjuje dan... I već mi sve nade streme put tog tananog zračka koji se niotkud razli u niti žute boje... I osmeh puče u meni poput zrelog maslačka i ode nošen nečim da ti oblije san... 2. Volela bih da mogu svu ljubav da ti prenesem, taj oblak beskrajne čežnje i nežnosti i topline... Da se dužzlatnih niti sva moja ljubav raznese i raspline po tebi i nastavi da teče... Da obavijem ti sve bi' najčulnije dubine... Prizivam bledo veče protkano žutim sjajem. Da li je ovo već bilo ili će sve tek da bude? Svejedno. Ljubav mi teče i ja bih samo da dajem dok se juče kroz danas u isto trajanje slilo. Da li ce stići do tebe? Ne sumnjam više ni trena. U meni čežnje ima da poruši sve planine. U meni nežnost snena jača od svih morskih plima uz nebo ljubavi greje i gazi sve daljine. Samo se pitam tiho dok niti šaraju sne: hoće li zaista moći da ti prenesu sve...? 3. Volela bih da mogu da ti dotaknem lice... Da te usnama svojim toplo osetim žudim... Da talasava vatra u dubinama mojim kroz dodir izroni negde gde skupa s tobom postojim... I da svojom toplinom i tvoju vatru budim... Negde u odbljesku zlata moj dah se meša s tvojim. Kroz neke žućkaste niti osećam tvoju kosu. Dok modro, kasno veče tvoje mi telo krije, počinjem da postojim kroz zlato koje se prosu. I nije sve ovo varka. Ja sam ti dala sebe, svu plam što iz mene lije, vrelinu svakog mog kutka... I nije mi više bitno da li sam ja još ja ili postojim kroz tebe dok je tog večnog trenutka... Moj požar obojen žutim... Znam da do tebe stiže... jer s tvojim plamenom sluti, zašto mi nisi bliže...? 4. Odraz Sunca u meni, toplina koja me greje, i žudnja i dah sneni dok strujimo u jedno... I meki odbljesak snova što se treperi i smeje, i čini od zajedništva sve drugo manje vredno... I sve drugo što šaljem kroz ove zlatne niti, sve ono što imam do čega mi je stalo... Nisu dovoljni u biti... Ne dopiru istim sjajem... Jer: koliko god da ti dam, još toga u meni ima... koliko god da dajem, u meni je još scvalo... koliki god bio žuti sjaj, još veća postoji plima... I znam da ti nisam dala dovoljno, da je sve to malo... Dragana Konstantinović Ova pjesma je predivna <font size=-1>[ Poruku promijenio/la: ventilator dana 03.05.2002. 01:39 ]</font>

Autoru:	carolija [ 03 Maj 2002, 06:21 ]
Tema posta:
Obožavam njenu poeziju. Hvala za ove stihove.

Autoru:	ventilator [ 03 Maj 2002, 09:02 ]
Tema posta:
Ma nista i ja uzivam .

Autoru:	ventilator [ 03 Maj 2002, 10:45 ]
Tema posta:
SAMOTNA LJUBAV Ponoć već je prošla, svjetlo mi se gasi, Na baršunu crnom leži teška noć; Čelom mi se truni spomen tvojih vlasi Ljubavi daleka, kad ćeš, kad ćeš doć? Otišla si. Gdje si? Ko da umrla si, Udaljenost ima smrti tužnu moć, Srcem srsi, strasti, dušom sumnje, strasi Poginut ću noćas i za dragom poć. Ljubav nije sreća!Znaš li kad mi reče? Ljubav, to je rana, i ta rana peče, Ljubav boli, boli, kao život boli, Teško, teško onom koji jako voli. Nisi pravo rekla. Ljubav bol je, plamen, Ali muči samo kad sam sam ko kamen. ANTUN GUSTAV MATOŠ

Autoru:	carolija [ 03 Maj 2002, 12:21 ]
Tema posta:
VEČITO TROJE Meni presecaju put stalno čoveka dva. Jedan je zaljubljen u me, drugoga ljubim ja. Jedan živi u večnom snu, kog čuva moj sumorni um Drugi pred srcem mojim stoji nikad ga ne puštam u nj. Jedan mi dade prolećni dah sreće što ode u nepovrat Drugi mi dade život sav, ne uzvratih mu ni sat. Svaka je žena izmedju dvoga u ljubavi ljubljena čisto Jednom u sto godina se desi da se to dvoje spoji u isto. T.Ditlevsen

Autoru:	ventilator [ 03 Maj 2002, 21:39 ]
Tema posta:
Ljubavna Ove noci mogu napisati najtuznije stihove. Napisati na primjer:"Noc je puna zvijezda, trepere modre zvijezde u daljini". Nocni vjetar kruzi nebom i pjeva. Ove noci mogu napisati najtuznije stihove. Volio sam je,a katkad je i ona mene voljela. U nocima,kao ova,drzao sam je u svom narucju. Ljubio sam je,koliko puta,pod beskrajnim nebom. Voljela me je,a katkada sam i ja nju volio. Kako da ne ljubim njene velike nepomicne oci. Ove noci mogu napisati najtuznije stihove. Pomisao da je nema.Osjecanje da sam je izgubio. Slusati beskrajnu noc,bez nje jos beskrajniju. I stih pada na dusu kao rosa na livadu. Nije vazno sto je moja ljubav nije mogla zadrzati. Noc je zvjezdana i ona nije uz mene. I to je sve.U daljini neko pjeva.U daljini. Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila. Kao da je zeli pribliziti moj je pogled trazi. Moje srce je trazi,a ona nije uz mene. Ista noc odijeva bjelinom ista stabla. Mi sami,oni od nekada,nismo vise isti. Vise je ne volim,zaista,a mozda je ipak volim. Tako je kratka ljubav,a tako dug zaborav. Jer sam je u nocima,kao ova,drzao u svom narucju, moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila. Iako je ovo posljednja bol koju mi ona zadaje, i ovi stihovi posljednji koje za nju pisem. Pablo Neruda

Autoru:	ventilator [ 03 Maj 2002, 21:44 ]
Tema posta:
Ovo sam nasla na jednom forumu ispod poruka Septembar 75 i strasno mi se svidjelo: "Ljubav je kao delfin,sto se obasjan mjesecinom,kupa u beskrajnoj ljepoti tvojih ociju i zato ih nikad nemoj sklopiti,jer kazu da delfini umiru u tami."

Autoru:	carolija [ 06 Maj 2002, 12:25 ]
Tema posta:
"Kada se kiše i oluje stišale budu, i kreket žaba po blatnjavom putu bude utihao i kad raspjevani zvuk zvona sa katedralskog tornja zaustavi i nadjača bolnu pjesmu vjetra, a aleje ponovo ožive životom proljeća, ja kliktaću nestanku svome; tada draga, sigurno neću više morati čekati i po pola sata duže, sklonjen u sjenci fenjera, pokisao do kože, tvoj korak lak. Znam, tebi se nikad žurilo nije, a ja, baksuz, baš u jesen se zaljubih, ali nije važno, ja evo kličem, jer rekoše mi, iza svakog nestanka, rodjenje niče." (Indexi) Oktobra...

Autoru:	Medolino [ 17 Maj 2002, 16:10 ]
Tema posta:
Sve sam snove poklonio i ne sanjam više samo želim mirno usnut ne budit se više Ljubav što nesretnija to je nježnijim imenom zovemo I nesto sto je ziva istina, sto danasnji klinci ne shvataju... Ludost je Ludost je pisati rijeci, po vodi koja protjece, ali nema ništa ludje, nego svoje snove darovati zeni koja nema srca za tebe. M.

Autoru:	Lahor proljeca [ 23 Jul 2002, 22:27 ]
Tema posta:	Susret
Jedan se pogled iskrao kradom iz plavog sna sa dna tisine zasjao iskrom ,bljesnuo nadom i saziveo usred tmine. I poput duge u kisnom danu na tren tama poce da plamti kad lagani dodir na mome dlanu ostavi nesto st se pamti. Prebrzo sve su prekrile sjene i sjaj oka, i to lice... Ostase rjeci nedorecene za neke druge pozornice. I nista vise.Sve sto je bilo zacas se pokrilo velom cutnje Sve sakri plavi san svojim krilom i nesta svega osim slutnje. D.Konstantinovic

Autoru:	Lahor proljeca [ 23 Jul 2002, 22:36 ]
Tema posta:	ILUZIJA
Trazili smo se po tuđim zalutalim osmesima blesavo razvučenim i praznim... Jurili po ranjivim slikama bledih uspomena, otrovnom dahu sosptvene setve... Upijali bezvezne reči u nemim odjecima zamorno tupim i neprolaznim... I snili uzdah zenice, oblik i miris kolena... San koji uzleće iznad kletve... Ne, nisi ti iluzija... Tako nešto ne postoji. U iluziju veruju samo izgubljene duše. U svakoj dozi nemira koja bojom telo žesti oživljavaju dubine što te videše i čuše kako izranjaš iz svemira kroz paučinu svesti... Izgubljeni trenuci slažu se u memljive kule otežalih eona vremena... Ustalasani se oblici stapaju s okolinom i prelivaju poslednje kapi... I one što su sve videle, i one što su čule posrću pod teretom bremena... Hoće li se bar jedna obojiti svojom silinom pre no što se stopi, ishlapi...? Ne, nije sve iluzija... Tako nesto ne postoji. U iluziju veruju samo umorni i stari. U svakoj senci trajanja nazirem nešto o tebi što mi zenice boji i ćutanje osmehom zari dok te u moru kajanja nalazim negde u sebi... Dragana Konstantinović

Stranica 1 od 1	Sva vremena su u UTC [ DST ]
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group http://www.phpbb.com/