banjalukaforum.com

KADA BUDEŠ STARA

Kada budeš stara, sijeda i u snima,
Drijemat ćeš kraj ognja, čitajuć polako
Ispustit ćeš knjigu, sanjati o blagom
Pogledu, kog očiju ti skrivala dubina.

Voljeli su mnogi časke tvog veselja,
I ljubav im bila prava ili kriva,
Tek ti jedan čovjek dušu punu želja
Ljubio, i tugu, što ti lice skriva.

Naginjuć se tužno k žaru svog kamina,
Šapni, kako ljubav nas je ostavila,
I sad hodi iznad planinskih visina,
Gdje je posred zvijezda svoje lice skrila.

William Butler Yeats
(1865-1939)

Dopadaš mi se kada ćutiš

Dopadaš mi se kada ćutiš jer kao da si odsutna,
iz daljine me čuješ i glas te moj ne dodiruje.
Kao da su ti oči nekud odletele
i poljubac jedan sklopio usne.

I pošto su sve stvari pune moje duše,
izranjaš iz njih njome ispunjena.
Leptiru sna, na moju dušu ličiš
i ličiš na reč melanholija.

Dopadaš mi se kada ćutiš i kad si kao odsutna.
I kao da se žališ , leptirice zaljubljena.
Iz daljine me čuješ i glas me tvoj ne dodiruje.
Dozvoli mi da ćutim zajedno s ćutanjem tvojim.

Pusti me da ti govorim takođe ćutanjem tvojim,
svetlim kao svetiljka, jednostavnim kao prsten.
Slična si noći, zaćutala i zvezdana.
Ćutanje ti je od zvezda, tako daleko i čisto.

Dopadaš mi se kada ćutiš jer kao da si odsutna.
Daleka i bolna kao da si preminula.
Samo reč, tada, jedan osmeh je dosta.
I radostan sam, radostan što istina to nije.

(Pablo Neruda)

Moć ljubavi

Da li je neko pokušao da prigrli odbačene i usamljene,
neuspesima obeshrabrene, neme i zatvorene?
Šta da uradimo, da ih uverimo, da zbog njih postojimo?
Koliko je vremena potrebno da ih pomerimo iz baruštine,
gde traju neprimetno, ostavljeni bez nade?

Možemo li da ih prenesemo u jasan predeo
gde Sunce dvostruko greje, a ljubav pleni istinom?
Da li možemo nudeći ljubav da ih privolimo da se trgnu,
otvore dušu, napuste nemoć i usamljenost?

Jovan Bogdanović

SAMOTNA LJUBAV

Ponoc vec je prosla, svjetlo mi se gasi,
Na barsunu crnom lezi teska noc;
Celom mi se truni spomen tvojih vlasi -
Ljubavi daleka, kad ces, kad ces doc?

Otisla si. Gdje si? Ko da umrla si,
Udaljenost ima smrti tuznu moc,
Srcem srsi, strasti, dusom sumnje, strasi -
Poginut cu nocas i za dragom poc.

- Ljubav nije sreca! - znas li kad mi rece? -
- Ljubav, to je rana, i ta rana pece,
- Ljubav boli, boli, kao zivot boli,

- Tesko, tesko onom koji jako voli. -
Nisi pravo rekla. Ljubav bol je, plamen,
Ali muci samo kad sam sam - ko kamen.

(Antun Gustav Matos)

UTJEHA KOSE

Gledo sam te sinoc. U snu. Tuznu. Mrtvu.
U dvorani kobnoj, u idili cvijeca,
Na visokom odru, u agoniji svijeca,
Gotov da ti predam zivot kao zrtvu.

Nisam plako. Nisam. Zapanjen sam stao
U dvorani kobnoj, punoj smrti krasne,
Sumnjajuci da su tamne oci jasne
Odakle mi nekad bolji zivot sjao.

Sve bas, sve je mrtvo: oci, dah i ruke,
Sve sto ocajanjem htjedoh da ozivim
U slijepoj stravi i u strasti muke,

U dvorani kobnoj, mislima u sivim.
Samo kosa tvoja jos je bila ziva
Pa mi rece: Miruj! U smrti se sniva.

(Antun Gustav Matos)

Vesna Stankovic Benak:

TRENUCI UMAKLI KAZALJKAMA

brala sam neku travu
gorkastu
rijetku i nepoznatu

iz mokroga biserja
izraslu

bila sam varljivo lijepa
i spokojno tužna
puštajuć je u vijencima
niz vodu

kazaljke poodmakle
stale

je li to
prerušena

je li to
Ljubav
bila



ALI TI

od vode sam
praha
i zraka

(i to je bar jednostavno)

ALI TI

u tvoju tvarnost sumnjam
pa nit sam svoja nit ičija

zato ti idem
paukovom niti
što plamti

da se sorim u te
da mi spališ um

nek mi nema spasa
ni vodom
ni prahom
ni zrakom



SANJAM TE TIJELOM DIVLJEG RUŽMARINA

sanjam te tijelom divljeg ružmarina
samoniklo

sanjam te žilavim žiljem sna
neiskorjenjivo

sanjam te iglicama mekima od Sunca
beznadno

Samo da se uz tebe budim,
meni na svijetu ne treba više.
Da svaku tvoju mijenu slutim.
Da zrak u tvojoj blizini dišem.


Samo da tiho uz tebe šutim
prisutan kao svjetlo bez glasa.
I da ti oci ocima cutim,
kao da cu te izgubiti,
sad,
ovoga casa.

_________________
Sagradio sam tako predivne dvorce u oblacima, da se na zemlji zadovoljavam ruąevinama!

Kada jedna gruba rec vrata teska zatvori sve prolaze
kada dan ko' kamen tvrd srusi se sa neba na tvoj nezni dlan,
i dok noc u kojoj nema zvezda caruje,
u samoci sa svih strana strah te obuzme...

Kada burno jutro osvane u tvojim tuznim mislima,
kada kise jesenje zamagle ti pogled ispred prozora,
jedna ruka trazi te i zeli da ti da,
mnoge neznosti za bar milion godina...

Kada strasne bure zaprete da razbiju tvoj mali dom,
kada reci burne pokusaju da nadju izgovor,
jedna ruka trazi te i da ti da,
dodir neznosti za bar milion godina...

Uvek ce postojati jedan tracak nade za nas dvoje pa makar i za milion godina jer vreme ne znaci za mene nista a pomisao na tebe znaci mi SVE!

Ti, Ja, vedro nebo
uzburkano more sto talasa,
zvuk brodskog zvona i galeba belog,
opojni miris kokosa na telima nasim,
mokre nogavice talasima plavim i
vruc vetar sto miluje nam duge kose,
samo jedna palma i zvezda koja pada
pozeleo bih sreco...da me ljubis sada!

Na mokrome pesku pises moje ime
a pored njega ja dodajem...
NE ZABORAVI ME!

*******

Da li znas, da za tobom ludim,
da mastam o tebi svako jutro dok se budim,
da za mene si ljepsa od svakog cvijeta,
da samo zbog tebe, okrece se planeta.

Da li znas da si moj san,
za mene si ljepsa neg' proljetni dan.
Da si ljepsa nego prvi behar,
da si moj najveci zlatni pehar

Da li znas, da si andjeo bijeli
da za mene ti si zivot cijeli
i jedini dan u zivotu koji mi se svidio,
je onaj dan kad sam te prvi put video.


*******

Ja nemam mira, a u rat ne hrlim;
Leden a gorim, plasim se i nadam;
Po nebu letim, a na zemlju padam;
Ne hvatam nista, a svijet citav grlim.

Amor me kazni da sred uza stojim
nit' omcu drijesi, nit' okove steze,
nit' da me smakne, niti da odveze,
nece me ziva, ne smatra me svojim.

Bez vida vidim, nijem glasa ne gubim;
Umrijeti zudim, a pomoci trazim,
sebi sam mrzak, a drugoga ljubim.

Nit' mi se mrije, niti mi se zivi,
Smijem se placuci, zaloscu se snazim.
Ovakvom stanju vi ste, gospo, krivi.
(Francesko Petrarca)

Slucajno idu na iste rodjendane,
slucajno pomisle jedno cim svane,
slucajno on na nju, i slucajno na njega ona,
slucajno slusaju muziku sa istog gramofona.

I kada odgovaraju na casu,
jedno za drugo slucajno strepe,
slucajno im neko srebro treperi u glasu
kada jedno drugom poklanjaju reci lepe.

Slucajno se nadju na istoj stazi, na istoj strani,
slucajno ih zanimaju bas isti romani.

Slucajno se u istoj poslasticarnici nadju,
slucajno idu u bioskop u iste dane,
slucajno bi seli u istu ladju
i da putuju na razlicite strane.

Zastade leptir iznad vatre
a nije ni znao da mu plamen kida krila
s mislima dalekim iskre je promatro
ona mu je u mislima bila...

zastade jelen nasred šume
i sjeti se kako je kraj njega vodu pila
ne bi ga strah ni lovaca nit zvijeri
...jer ona mu je u mislima bila

zastade galeb na obzoru
ne mareći za kišu što jako je lila
očima punim suza kliktao je nekom...
ona mu je u mislima bila

_________________
Sagradio sam tako predivne dvorce u oblacima, da se na zemlji zadovoljavam ruąevinama!

Sanjam da ces doci:
jer mirisu noci, a drvece lista,
i novo se cvece svako jutra rodi;
Jer osmesi ljupki igraju po vodi,
I proljetnjim nebom sto od srece blista;

Jer pupe topole, i kao da hoce
K nebu, pune topole, nabujale zudi;
Jer u dusi bilja ljubav se vec budi,
I mirisnim snegom osulo se voce;

Jer zbog tebe ceznje u vazduhu plove;
Svu prirodu Gospod za tvoj docek kiti.
Cvece, vode, magle, jablanove viti,
Sve okolo mene ceka ti i zove.

Dodji! Snovi moji u gustome roju
Tebi lete. Dodji, bez tebe se pati!
Dodji! Sve kraj mene osmeh ce ti dati
I u svemu ceznju opazices moju.

Poznala sam te kad sneg se topi,
Topi, i duva vetar mlak.
Opi, pa zudno udisah zrak.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
Trag po snegu belom;
I znadoh da ces mi biti trag,
Trag po snegu belom;
I znadoh da ces mi biti drag,
Drag u zivotu celom.
Poznala sam te u zvonak dan,
Dan pijan, svez i mek.
Cinjase mi se vec davno znan,
Znan kad te poznadoh tek.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
Trag na snegu belom;
I znadoh da ces mi biti drag,
Drag u zivotu celom.
Poznala sam te kad kopni led,
Led, dok se bude proletnji gah;
Kad dan je cas rumen, cas setan, bled,
Kad sretan si i tuzan u isti mah.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
Trag po snegu belom;
I znadoh da ces mi biti drag,
Drag u zivotu celom.

Andjeo nocu dolazi u moje snove,
andjeo nocu stalno me zove,
andjeo nocu me zeli samo za sebe, al' ja ne zelim andjela...
JA ZELIM TEBE!

Kada Svijet nestaje

pod udarcima

vjetra, munje i vode.

Tražim tvoje lice

kraj svoga.

Neka nam se obrazi

dodiruju,

lebdjeći negdje iznad.

Smrt zaziva

Gromkim glasom!

Lepet krila preplašena jata

vrana

nad vječnom bukovom šumom.

Život nam curi

nošen potopom,

sumrakom drevnog Čovjeka.

Zazivam

otok u vodi.

_________________
Sagradio sam tako predivne dvorce u oblacima, da se na zemlji zadovoljavam ruąevinama!