Боро Капетановић, "Приче са споре реке"
Зашто прочитати: "Приче са споре реке" је, по мом мишљењу, најбоља проза у РС. Капетановић се у бившој Југи афирмисао као пјесник "лаких стихова"; објављивао је у "Чику" и тадашњим мегапопуларним листовима и еротикама. Његова поетика је блиска undergroundu и ономе што су писали Душко Трифуновић и Брана Петровић, али је различито таман толико да не може бити говора о епигонству. Након дводеценијског "џанки" ангажмана у поезији, Капетановић се посљедњих година посветио, и у прози и у поезији, лирској минијатури. "Приче са споре реке" је његово најбоље дјело. У питању су кратке приче које осликавају нашу провинцију, јад, чемер, тугу, муку провинцијског човјека. Да не бих много разглабао, а и да би ово што говорим потврдио, преписујем за вас, господо, једну од прича...
Citiraj:
ВАРАДИНКА ИЗ "ЕЛ ПАСА"
У жутој "фолцики", врнтави Фергазен, набија гас до даске и прави побдничке кругове по граду.
Кружи и бибиче.
Би - би! Би - би!
Проби уши, врнтави Фергазен.
- Курчи се, сељачина, што има ауто - рећи ће Јово Дикуља.
- E, бар, ти не причај ништа. Кад си имао тркаћи бицикл, мислио си да си ухватио бога за јаја - рећи ће Мијо Ањгир.
Спасе Сунђер само се кези и пљуцка.
- Што пљуцкаш, коју пичку материну? - рећи ће Слацко Стока Спаси Сунђеру.
Утом и гимназијско звонце зазвони.
Утом и гимназијске фоке навалише.
Утом и Фергазен забибика.
Наста вика!
Створи се цика!
Роди се вриска!
Оживе корзо.
Поче, још једна, варошка ноћ.
Пали рекламу, и мандали, "Ел Пасо", бутик последње моде, Варадинка.
Блеште црвена слова и трепере.
Блешти Варадинка.
И трепери.
Куд ли ће?
Оне будале, нема из Норвешке, ево, већ трећу годину.
Прича се да, тамо, има другу.
Увалио се у силно богатство.
И ужива.
Кад је, Млађо Квочка, знао уживати?
Али, ето, свет прича.
А и људи се мењају, баћо, па се, можда, променио и Квочка.
Квочка, можда, али Варадинка...?
Још од времена, кад је својим гимназијским телом, на струњачама у фискултурној дворани, подмитила главног члана жирија, Јоцу Парипа, и победила на избору за најлепшу девојку новогодишње ноћи, још од тад, буразеру, Варадинка је научила само на победе.
Млађо Квочка, гастабајтер, био јој је последња.
Тог лета, кад је завршила Гимназију, а из Осла, на годишњи одмор, као и сви гастабајтери, стигао је и Млађо Квочка, са ганц новим "шевролетом" и намеран, као никад, да се жни.
Време беше.
То осети Варадинка.
И убрзо, нова кућа Млађе Квочке, постаде и њена кућа.
Што Млађино, сад и њено.
Она овде, Млађо тамо.
Све парица на парицу.
Венчаше се.
А договор кућу гради.
И, ево је, Варадинке, у бутику.
Свом бутику.
У "Ел Пасу".
Првом у вароши, а кажу, такав је још само један.
У Бегишу.
И отад, откада је Млађо Квочка у Норвешкој, а Варадинка у бутику, главни варошки мацани, Ташко Румун, Бајо Бубрег, Божо Кезмица, Васо Бостан, Реља Силни, смишљају како да смотају Варадинку.
У неверство да је увуку.
У курвалук.
Али, све што смисле, Варадинки само цену увећа, а њих понизи.
А оне будалине, из Норвешке, нема.
Млађе Квочке.
Три године.
- Дабогда јој никад и не дошао - рећи ће Зорко Ленон.
- Што је, ове године, рано захладнило - рећи ће Лабуд Наказа.
- Има ли ко једну, да запалим? - рећи ће Леко Сироче.
Тад се зачуо тресак врата.
Тад се зачуо цилик стакла.
Тад је букнуло светло у кући Млађе Квочке.
У дворишту, обасјана вањским светлом, ко лептирица, дрхтури Варадинка.
У трку, железну огреду, прескаче врнтави Фергазен.
Из куће, у белом оделу, и бесан, излеће Млађо Квочка.
Вратио се, те ноћи, Млађо Квочка.
После три године.
Да га нико жив не примети ушуњао се у варош.
Сачекао поноћ и хрупио.
Кад тамо...
У жутој "фолцики", врнтави Фергазен, набија гас до даске.
Поред њега разведена Варадинка.
- Варадинка, припали де ми једну, голубице - цвркуће Фергазен.
И док Варадинка пали, Максим Мазга и Саво Метиљ, крсте се на тротоару.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
