филозоф - ево га проблем: према нашем традиционалном изговору грчких ријечи, никако не би требали философ, философски, али ми се чини да разлика "з-с" у овој ријечи у оригиналном значењу ријечи доводи и до промјене значења, тако да...

Гацко - Гацка, у Гацку; Гачанин, Гачанка

гала - гала ручак, гала представа, цртица није потребна

Галилеј - галилејевски, али именом и презименом Галилео Галилеи

галиматијас - означава само нејасан, збркан говор или писаније

гарантија - и гаранција

гастритис

газда - мн. газда, не газди; газда-Милутин, газда-Милутина... (или све без цртице)

Газиместан - не Гази Местан

гдје, куда, камо - не сматра се правилном употреба ријечи гдје, негдје, игдје, нигдје за ознаку циља кретања. У реченицима "Гдје ћеш?", "Гдје си кренуо?", "Не идем нигдје гдје говоре ијекавски" и сл. треба употријебити куда, некуда, икуда, никуда, односно камо, некамо, икамо, никамо, с тим што овај облик, упркос Клајновом пациистичком увјеравању да је све у реду, припада загребачкој варијанти српског језика, коју неки погрешно зову и хрватски језик. Облици куда, некуда, икуда, никуда у старијем језику нису означавали циљ кретања, него пут којим се пролази.

генерал-мајор - генерал-пуковник, генерал-потпуковник

геније - и гениј

ГЕНИТИВ МНОЖИНЕ (именице женског рода) - ако се основа именица на -а завршава са два или три сугласника, у ген. мн. између њих може да се уметне непостојано а или да добију генитивни завршетак -и. Првом начину се даје предност, па је боље примедаба, марака, приповједака, крошања... Ипак, ово правило није регулисано Уставом, тако да не треба говорити мајака, поморанаџа, догама, фуната... Овдје се, као и у многим другим ријечима, употребљава наставак -и. Упрегните ухо, дакле. Искључиво (или бар претежно) наставак -а се јавља код основа са завршетком ст, зд, шт, шч, шћ, кс, пс.

Čuj gackonski...

U knjizi „Zemlja zvana Gacko“ (stranica 621) piše: „Beati su stara gackonska porodica iz XVII vijeka. U historijskim izvorima pominje se kao gackonski i hercegovački glavar knez Milutin Beat iz Gacka. Ne kaže se iz koga je sela. On je supotpisnik pisma hercegovačkih glavara Kotorskom providuru u avgustu 1646. godine. U vrijeme potpisivanja pomenutog pisma, Milutin je, vjerovatno, imao četrdesetak godina, te možemo pretpostaviti da je rođen na početku XVII vijeka. Iz predanja da je svoju kćer udao u Rudine, odakle je doselio na Lebršnik, gdje su od ranije imali torine, te da se i danas nalaze omeđine kuće koju nazivaju omeđinom kneza Milutina, dade se zaključiti da je knez Milutin iz Žanjevice i njen suosnivač.“

Najsnažniji pečat Humskoj zemlji dali su: humski knez Mihailo Višević, humski knez Ljutovid i župan Zemljidrag u XI vijeku, veliki župan Nemanja u XII vijeku, rodonačelnik Nemanjića i njegov polubrat humski knez Miroslav, Rastko Nemanjić (Sveti Sava) gospodar Humske zemlje i prvi srpski arhiepiskop i pisac svetih knjiga, Stefan Prvovjenčani, prvi srpski krunisani kralj, humski veliki knez Andrija, arhiepiskop Danilo, biograf i pisac "Života kraljeva i arhiepiskopa srpskih", vojvoda Vlatko Vuković, veliki vojvoda Sandalj Hranić, rodonačelnik Hercegovine i osnivač "Vojvodstva Svetog Save" herceg Stefan Vukčić Kosača, Sveti Vasilije Tvrdoški i Ostroški i Sava Vladislavić Raguzinski, diplomata na dvoru ruskog cara Petra Prvog, koji je 1728. godine razgraničio dva najveća svjetska carstva Rusiju i Kinu. On je, na carigradskoj pijaci kupio Crnca hanibala, pradjedu ruskog pjesnika Puškina i poklonio ga caru Petru u Petersburgu čime se i danas ponosimo, te ističemo " da nije bilo Gackonca i Hercegovca Save Vladislavića ne bi bilo ni Puškina.

To je neki davni pradavni naziv za područje Gacka. Ja danas prvi put čujem.

Pusti Spiju. On za sebe pise da je Lijevcan iako svi znaju da je pravilno Ljevcan

ГЕНИТИВ МНОЖИНЕ (именице мушког рода) - именице са завршетком кт, нт, пт и рт у генитиву множине добијају непостојано а, без обзира на то да ли то а имају у номинативу или не: елемен(а)т - елемената, пројек(а)т - пројеката... Све остало што се има рећи у генитиву множине речено је у одјељцима који су посвећени промјенама именица, па да се не понављамо...

ГЕНИТИВНИ ЗНАК - не знам како бих га овдје обиљежио, али то је постакценатска дужина која се налази на финалном самогласнику у виду црте изнад вокала, а може и да се појави у виду лука...

ГЕНИТИВ СЛОВЕНСКИ - Словенски генитив је назив за онај генитив који се, најчешће у одреченим реченицама, употребљава умјесто акузатива: Он нема плате, Не знам му имена, Херц нема достојанства...

ГЕОГРАФСКА ИМЕНА - према Правопису, у именима насеља, држава, земаља и континената, све ријечи осим везника и приједлога пишу се великим словом: Врњачка Бања, Нови Сад, Крупа на Врбасу, Бања Лука (за оне који тако пишу)... У осталим географским називима само прва ријеч има велико слово: Јадранско море, Тихи океан, Балканско полуострво, Блиски исток, осим у случају када је и друга ријеч властито име (Велика Морава). На исти начин се пишу и називи административних центара: Јужноморавски округ, Челиначка област... Само у случајевима у којима је некадашња општа именица сама по себи постала властито име могуће је писати оба члана великим словом, мада неће бити погрешно и ако се у другом члану употријеби мало (Горски Котар или Горски котар).

Транскрибована двочлана и вишечлана страна имена (Сијера Невада, Рио Гранде, Ист Ривер) пишу се великим словом. То се не дешава ако је име преведено (Огњена земља, Жута ријека)... За спојеве придјева са географским именима нема сигурних прописа, тако да...

ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ ПРОШЛИ - мора имати заједнички субјекат са главном реченицом. Дакле, погрешно је рећи "Писавши на форуму, схватисмо да има доста папучара, нарочито један"; исправно је "Пошто смо писали на форуму, схватили смо..."

ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ САДАШЊИ - гради се додавањем наставка -ћи на 3. лице множине презента. Овај облик се увијек односи на субјекат главне реченице, као и сабрат му прошли изнад. У функцији придјева, овај облик се користи да означи сталну особину: владајућа класа, постојећи кретени, летећи тањир...

гледалац

гнев - ијек. гњев

гнездо - ијек. гнијездо

Гњилане - у Гњилану

год - пише се одвојено кад има значење сваки/било који: шта год рекао, кога год нашао, какви год они били, куд год да одеш... Састављено се пише у облицима који значе неодређеност: штагод, когод, гдјегод...

ГОДИНЕ И ДЕЦЕНИЈЕ - Седамдесете године 20. вијека су године од 1970. до 1979. године. Деценије, са друге стране, почињу јединицом и завршавају нулом (осма деценија обухвата године од 1971. до 1980. године).

годину-двије

гонилац

горе-доље

гореименовани

госпоштина

Градац - предложена је промјена Градца-Градцу, према аналогији са примјерима задржавања д које даје Правопис из 1960. године, али и да би се разликовала промјена од промјене именице Грац

Градишка - у Градишки и Градишци

грчко-римски

грејпфрут

гротеска - дат. гротески

губитак - мн. губици

гуска - гуски и гусци

х - извјестан број ријечи, као што су алва, ам, амајлија, чаура, јова, уњкав, биле су проглашене неправилним у Правопису из 1960. године, који је допуштао само халва, хам, хамајлија, чахура, јоха, хуњкав. Овакво ограничење, сматра стара пицајзла Клајн, не одговара стварном стању у књижевном језику источних крајева, гдје се облици са х готово уопште не употребљавају. У новом Правопису се оба изговора прихватају као равноправна.

Хабзбург - боље него Хабсбург

Хаџи - презимена са додацима хаџи, узун и слично се пишу састављено, без цртице (Хаџиомеровић, Узунпетровић). Ово важи и за презимена са -Поп (Попдимитров). Правописна одредба ипак није устав, па дозвољава носиоцу презимена да сам одлучи да ли жели да цијепа презиме на два дијела или ипак не.

Хаити - са Хаитија, на Хаитију

хајде - хајдемо, хајдете; крњи облици хајд, хајдмо, хајте се пишу без апострофа. Облици са х бољи су него они без њега.

хајка - дат. хајци, ген. мн. хајки

харакири - мн. харакирији

ХЕМИЈСКА ЈЕДИЊЕЊА - Сложени називи, чији је први дио непромјењив, пишу се са цртицом: натријум-хлорид, угљен-диоксид... Они са спојним вокалом о пишу се састављено: хлороводоник, сумпороводоник...

хемороиди

хидро- - увијек састављено

хималаји

хипер- - увијек састављено

хитац - хица, мн. хици

хоћеш-нећеш

ХОЛАНДСКА ИМЕНА - у питању је сложен вокалски систем, па стога кога занима нека види Правопис, тачке 165-169.

Хонгконг - боље него одвојено

хранилац

храпав

хрчак - мн. хрчци или хрчкови

хрскати

хрвач - погрешно, треба рвач

хтио не хтио

хука - дат. хуци

хумка - дат. хумци, ген. мн. хумки

горе-доље