banjalukaforum.com

ефект - и ефекат

ефендија - ефенди Мујо, без цртице

егзибиција - иако је Правопис из 1960. допуштао само ексхибиција, данас је прихваћен овај облик

еклога - дат. еклоги

еко - са цртицом: еко-митинг, еко странка...

екс - правопис прописује спојено писање (ексшампион), а са цртицом само испред властитог имена (екс-Чехословачка). Испред вишечланог имена најбоље је писати одвојено (екс Совјетски Савез).

експеримент

експрес - наобавезна цртица, може с њом, а и не мора

екстра - према правопису се пише састављено, али постоје неки лингвисти који сматрају да се ради о непромјењивом придјеву и да га ваља писати одвојено (роба екстра квалитета)

ел, ес, ибн, бен - и други предмеци у арапским именима, личним и географским, пишу се малим словом, али се чешће изостављају

Елдорадо - великим словом, али малим када има фигуративно значење

електро - увијек састављено: електродистрибуција, електропривреда

елемент - и елеменат

епоха - дат. епохи и епоси

етар - и етер

етно - састављено: етнопарк, етномузиколог

Čuh na ATV.
"Iz Novog Varoša", "u Novom Varošu"???
Varoš je imenica ženskog roda, kao i naziv mjesta Nova Varoš.

Znam da je pravilo da se govori kako stanovnici tog mjesta ima u običaju reći, ali mi ovo bode uši pa me zanima je li ima neko spec. pravilo.

Čuh na ATV.
"Iz Novog Varoša", "u Novom Varošu"???
Varoš je imenica ženskog roda, kao i naziv mjesta Nova Varoš.

Znam da je pravilo da se govori kako stanovnici tog mjesta ima u običaju reći, ali mi ovo bode uši pa me zanima je li ima neko spec. pravilo.

- Занима ме како се кроз падеже мења именица средњег рода (то) ВЕЧЕ. Да ли је дозвољено да именица у тој промени мења род?

- Ne da je dozvoljeno nego je i jedino moguće. Prema tome, promena je potpuno ista kao i promena imenice "večer" (ž. r.) OSIM nominativa jednine (samo njega) koji kod nas glasi "veče" (s. r.). "Pravilna" promena *večeta, *večetu itd. ne dolazi u obzir.

- Meni vise lici da smo preuzeli od hrvata (ili koga vec) i da nismo mnogo ni razmisljali o promeni.
ne mogu da verujem da je dozvoljeno, kao ni da je jedino moguce.
zbog cega se ne bi menjalo kako si naveo? Da li postoji jos primera gde se rod imenice menja kroz padeze?

- "Večer" u ženskom rodu vrlo je star slovenski oblik, koji postoji u (mislim?) svim slovenskim jezicima (zasigurno u ruskom) - prema tome, nismo "mi preuzeli od Hrvata (ili koga već)" nego smo svi to imali, a MI smo jednostrano rešili da nam nominativ jednine bude u srednjem rodu, bez završnog "r". Ne vidim da bi tu smelo da bude problema ili nedoumice, a svakako nema nikakve realne potrebe da se zbog tog jednog nominativa menja čitava vekovno ukorenjena deklinacija.

Rod po pravilu mogu da menjaju strane imenice muškog roda na vokal: auto (jed. m. r.) - auta (mn. s. r.) ili auti (mn. m. r.); milje (jed. m. r.) - miljea (mn. s. r.) ili miljei (mn. m. r.). Rod se normalno menja i kod zbirnih imenica: brat - braća, prut - pruće, list - lišće itd.

Ako je u pitanju ova naša MZ u Banjaluci,onda je to potpuno nepravilno,a ako je u pitanju Novi Varoš ,čim pređeš Savu u Gradišci,pored šume Prašnik,onda se stvarno kaže Novi Varoš ili u Novom Varošu....Inače mjesto je bila najpoznatije po velikoj kafani Složna braća,gdje se sve i jedan autobus za Beograd i Zagreb zaustavljao prije rata,ali pošto su braća bila ekstremni HDZ-ovci,prvi dan rata kafana je promjenila naziv u Složena braća

Vidim da su je renovirali,podigli iz pepela i da izgleda bolje nego ikad

фак(а)т - увијек се може замијенити са чињеница. Множина је факти или по латинском факта, мада су овај други облик поједини граматичари критиковали.

фаланга - дат. фаланги, ген. мн. фаланги и фаланга

фарисеј - обичније него фаризеј

фасцикла - и фасцикл

фијаксо - мн. фијаска

фикс-идеја

филозоф - ево га проблем: према нашем традиционалном изговору грчких ријечи, никако не би требали философ, философски, али ми се чини да разлика "з-с" у овој ријечи у оригиналном значењу ријечи доводи и до промјене значења, тако да...

финале - употребљава се и у мушком и у средњем роду. У спортском значењу је чешћи средњи род.

физичкохемијски - који се односи на физичку хемију; физичко-хемијски који се односи и на физику и на хемију

фламинго - према Правопису из 1960. године множина је фламинзи

фоаје - мушког рода, мн. фоајеи

фолк пјевач

фото - увијек спојено без обтира на зачење (фотоапарат, фоторепортер, фотокопија).

Франсоа - због два финална вокала, најбоље је да испред презимена име остаје непромијењено (Франсоа Митерана)

Фрањо Јосиф - боље него Франц Јозеф

фреска - дат. фрески и фресци, ген. мн. фресака

Фуџијама - сувишно је рећи планина Фуџијама

rinfuza - (tal. alla rinfusa nagomilu, poprijeko) trg. roba,utovar robe (u vagon, lađu, teglenicu) urasutom stanju, bez vreća, sanduka i si., npr. žito, ugljen itd.

Kontam da je rinfuza pravilno na osnovu talijanskog iz koga je i posuđeno.