|
Stari majstor C.B....
O POEZIJI:
Uvek ću se sećati dvorišta u osnovnoj školi i mališana koji su na pomen reči ,,pesnik” ili ,,poezija” počinjali da se smeju i rugaju. A kapiram i zašto – zato što je poezija lažna. Ona je lažna i snobovska vekovima unazad. Previše je patetična. I precenjena je. To je gomila smeća. Poezija je već vekovima skoro totalno sranje. Čista prevara, lažnjak.
Ne bih želeo da me pogrešno razumeju, bilo je i nekoliko veoma dobrih pesnika. Kao onaj Kinez Li Po. (Čuveni kineski pesnik 701-762. Otišao je od kuće sa 19 godina i živeo sa taoističkim pustinjacima. Poznat je po raspusničkom životu i pijančenju. – Prim. prev.) On je bio u stanju da unese više osećanja, realizma i strasti u samo četiri ili pet jednostavnih stihova nego što većina pesnika može na četrnaest ili petnaest stranica svog sranja. A i lokao je vino, takođe. Običavao je da plovi u čamcu niz reku, zapali svoje pesme i pije vino. Vladari su ga voleli zato što su razumevali ono što je pisao... i naravno, spaljivao je samo loše pesme. (smeh)
Ono što ja pokušavam, izvinite me što sebe stavljam u prvi plan, je da prikažem život najamnih radnika, prostih ljudi... ženu koja vrišti na čoveka kad se vrati kući. Suštinu stvarnosti svakodnevnog življenja... nešto što se retko pominjalo u poeziji u prethodnim vekovima. Reći ću to jednostavno: poezija vekovima unazad je čisto sranje. I to je sramotno.
O SELINU:
Kad sam prvi put čitao Selina, legao sam u krevet s knjigom i velikim pakovanjem Ric krekera. Počeo sam da ga čitam i jedem Ric krekere, smejem se i jedem Ric krekere. Pročitao sam ceo roman u dahu. I Ric krekeri su nestali, čoveče. A onda sam ustao i popio vodu. Trebalo je da me neko vidi. Nisam, jebote, mogao da se pomerim. To je ono što ti uradi dobar pisac. Skoro da te jebeno ubije... to takođe čini i loš pisac.
O ŠEKSPIRU:
On je nečitljiv i precenjen. Ali ljudi to ne žele da čuju. Znaš, ne smeš da napadaš svece. Šekspir se učvrstio tokom vekova. Možeš da kažeš: ,,Taj i taj je loš glumac!” Ali ne smeš da kažeš da je Šekspir govno. Što je duže nešto prisutno, snobovi se lakše prilepljuju uz to, kao pijavice. Kad snobovi osete da je nešto sigurno, onda se prilepljuju. A čim im kažeš istinu, oni podivljaju. Ne mogu to da izdrže. To je napad na njihovu duhovnost. Gadim im se.
O DOKOLICI:
Ovo je veoma važno – vreme dokolice. To je brz korak ka suštini. Bez potpune stajke i totalne dokolice za sve velike periode u svom životu, izgubićete sve. Bilo da ste glumac, domaćica, ili bilo šta drugo... potrebno je da postoje velike pauze između vrhunaca, gde nećete baš ništa raditi. Jednostavno legnete na krevet i buljite u plafon. Veoma, veoma je važno da se ne radi totalno ništa... A koliko ljudi radi ovo u modernom društvu? Veoma malo. Zato su totalno ludi, frustrirani, besni i puni mržnje. U starim vremenima, pre nego što sam se oženio, ili znao mnogo žena, jednostavno bih spustio sve roletne i ležao u krevetu tri ili četiri dana. Onda bih se obukao i izašao napolje, i sunce bi bilo fenomenalno a zvuci odlični. Osećao sam se moćno, kao da sam ponovo napunio baterije. Ali znaš koje bi mi bilo prvo zapažanje? Kad bih sreo prvu ljudsku njušku na trotoaru, izgubio bih svu svoju novu energiju. Ovaj monstrum; praznjikavi, glupavi, s bezosećajnim licem, napujdan kapitalizmom – ,,radoholik”. I onda kažeš ,,Oh! Skoro da me je skenjao”. Ali je ipak vredelo, jer nisam izgubio potpuno sve. Pa da, dokolica. I ne mislim o tome da se čovek baci u duboko razmišljanje. Mislim da nema nikakvih misli uopšte. Bez razmišljanja o napredovanju, samorefleksija ili promišljanja o budućim potezima. Samo... kao razbijen. To je predivno.
JEDNOM JE BILA:
Zima. Umirao sam od gladi trudeći se da postanem pisac u Njujorku. Nisam jeo tri ili četiri dana. Pa sam onda konačno rekao sebi: ,,Kupiću sebi veliko pakovanje kokica!” I Bože, tako dugo nisam okusio hranu da je bilo predivno. Svako zrno, znaš, bilo je kao šnicla! Moj stomak bi rekao: HVALA TI HVALA TI HVALA TI!” Jednostavno hodajući ulicom, bio sam u raju. A onda sam sreo dva tipa i jedan od njih je rekao: ,,Isuse Hriste!” A drugi je rekao: ,,Šta je bilo?” ,,Je l' si video onog tipa koji jede kokice? To je odvratno!” I tako nisam mogao da uživam u ostalim kokicama. Pomislih, šta je mislio time, ,,To je odvratno?” Ja sam u raju. Mislim da sam bio pomalo prljav. Oni to uvek mogu da kažu skenjanom tipu.
O HRABROSTI:
Većini tzv. hrabrih ljudi manjka mašta. Mada oni ne mogu da razumeju šta će se desiti ako nešto pođe loše. Istinski hrabri prevazilaze svoju maštu i čine ono što moraju da učine.
O VERI:
Vera je odlična za one koji je imaju. Samo nemojte da me opterećujete njom. Imam više vere u mog vodoinstalatera nego u večni život. Vodoinstalateri dobro obavljaju posao. Oni čine da govna odu.
O KONVENCIONALNOM MORALU:
Možda pakao ne postoji, ali oni koji sude mogu ga stvoriti. Mislim da ljudi precenjuju. Oni precenjuju sve. Moraš da razumeš šta ti se dogodilo da bi znao kako da reaguješ. Moraću da upotrebim čudan termin... ,,dobrota”. Ne znam odakle dolazi, ali verujem da postoji iskra dobrote u svakome od nas. Ja ne verujem u Boga, ali verujem da je ta ,,dobrota” neka vrsta unutrašnjeg svetla koja sija kroz nas. Ona može da se gaji. A uvek se ispoljava kao magija; kao kad se nađete na zakrčenom autoputu, a stranac se pomeri u stranu da bi vas propustio u njegovu traku... to daje nadu.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
