Zelena milja (Stephen King)
Sa zadnjih korica:
Citiraj:
U Državnom zatvoru Hladna planina, duž jednog usamljenog niza ćelija, zvanog Zelena milja, ubice kao što su izopačeni Bili Kid i pomalo pameću skrenuti Eduard Delakroa čekaju smrt u naručju Vesele varnice. Ovde čuvari, kao što su čestiti Pol Edžekomb i sadista Persi Vitmur, paze na njih. Ali bili oni dobri ili zli, nevini ili krivi, svi će preneraženo dočekati novog zatvorenika, Džona Kofija, osuđenog na smrt zbog silovanja dve djevojčice. Da li je Kofi đavo u ljudskom obličju? Ili je, možda, nešto sasvim, sasvim drugo?
Posto sam pogledao film (nekoliko puta) nije bilo iznenadjenja tokom citanja knjige, jedino je knjiga detaljnija a i film odstupa nekim dijelovima od knjige mada ne radikalno. Preporucam svima koji planiraju da procitaju roman da ga procitaju prije nego sto pogledaju film.
Dobra radnja, pretuzan zavrsetak, ne uliva nadu i optimizam, na neke stavove Kinga sam ostao ravnodusan posto znam od koga su (recimo to tako) tako da me nije uspio navesti na neku pesimisticnu opservaciju zivota, mislim da cu brzo preboliti knjigu.
Imam malu zamjerku na prijevod, koristeni su u par navrata neki izrazi iz ulicnog zargona, duh jezika nije bas pravilno prenesen po mom misljenju pa sam morao pogledati u engleskom originalu kako pise. Ako znate engl. najbolje je da citate original.
Evo jedan upecatljiv citat Džona Kofija:
Citiraj:
Ja sam već do guše umoran, gazda, od bola koji čujem i osećam. I umoran od života na ulici, sam kao vrabac na kiši. I nikad ni prijatelja da mi kaže odakle dolazimo, gdje idemo ili zašto. Umoran od ljudi koji se ružno ponašaju jedan prema drugom. To mi je kao da imam smrvljeno staklo u glavi. Umoran od toga koliko sam puta hteo da pomognem, a nisam mogao. Umoran od života u mraku. I skoro sve to je bol. I previše. Da sam mogao prekinuti to, prekinuo bih. Ali ne mogu.
_zoka, ovu knjigu sam kupio kod tebe
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Strpicu se jos koji dan pa cu ju kupiti.