banjalukaforum.com

U ocaju strasti drhtim i premirem
i ne ostavljam te bez zudnih pomisli.
Nevicna krila sirim
i podajem se nosenju struja.
Slatke tegobe i Lizin smesak.
Zacudjeno gledam na zivot
kroz poluspustene trepavice,
i - cekam.

_________________
Sagradio sam tako predivne dvorce u oblacima, da se na zemlji zadovoljavam ruąevinama!

Cesare Pavese
BESKRAJNA PJESMA

U ovoj veceri tvoj profil nema preciznih linija,
jer na tvom licu nema granice gdje bi poceo tvoj osmijeh;
al' on je odjednom u tvojim ustima i ne zna se kako tece
i kad odlazi, nikad se ne moze reci da li je još ovdje,
isto kao i tvoja rijec, od koje nikad ne cujem prvi slog
i nikad da prestanemo slušati ono što govoriš,
jer ti si tako bliska u ovoj udaljenosti
te je uzalud pitati kada je došao tvoj dolazak,
jer nam se cini da si bila ovdje cijelog zivota,
s tim vjecnim glasom, s tim stalnim pogledom,
s tim nepromjenjivim obrisom svoga lica.

Boris Pasternak
BEZ NASLOVA

Razdrazljiva a tako tiha,
sva si od vatre koja gori.
Daj mi, u tamno zdanje stiha
ljepotu tvoju da zatvorim.

Gle kako su preobrazene
u zaru kucice abazura,
kraj zida, kraj okna, naše sjene
i obrisi naših figura.

S nogama sjediš na divanu,
po turski ih pod sobom splete,
svejedno- na svjetlu i u tami
ti vazda sudiš kao dijete.

Pricajuci na konac nizeš
zrnca što ti padoše s vrata.
Pogled je tvoj i odvec tuzan,
a rijec naivna, umiljata.

Rijec "ljubav" prošla, ti si prava;
drugo cu ime naci lako,
za te cu sav svijet preimenovat,
samo ako ti zeliš tako.

Mozda ce cujstva blago tajno
tvoj tamni pogled da istoci
i tvog srca bogatstvo sjajno?!
Zašto li tugom mutiš oci?

Pa gdje ste svi?

Branko Miljkovic
EPITAF

Ubi me prejaka rec


Branko Miljkovic
BOL I SUNCE

To u sta se sjaj i bol pretvara isto
Biva: ljubav koju jos pesnik ne rece
Jarki cvete kojim vrtovi se lece
Iz probitog nerva rastes bolno i cisto.

Daj mi da vidim svrsetak tvog leta
Mir tvoga kretanja sto mi nemir snio
I nepokretnost moja kad sam mrtav bio
Sam u svom srcu bez munje i cveta.

Gde je uteha za ono sto znamo
Nada bez onoga koji se nada, san
Bez onoga sto sanja, svet bez seni!

Je li to ljubav sto se iz srca tamnog
U vatru premesta iz vatre u dan
Ljubav van nas i u uspomeni?


Branko Miljkovic
AGON

Dok su obale u svadji
Vode ce mirno proticati

Duša moja sjeća se tvoga lica,
mada te oči nisu srele.
Idem i zagledam lica ljudska,
i tražim te,tražim,toliko te tražim
da te već valjda ne umijem naći.

I možda sam davno kraj tebe prošla
na kakvom trgu,u gužvi perona,
mudro te pustivši da zauvijek prođeš.

Jer već sam mogla,živote moj bez tebe
ali ne bez ovog traganja za tobom.

U istrošenom mraku,
na olakšanim noćima
bacam pogled oko sebe
sa nekim drugim očima
Moje Sunce pokraj mene leži
dijeli nas samo naših vena splet
hladan znoj postaje sve teži
ponovo između sna razapet

Uporno, razloge grčevito hvatam
al' u ovom trenu, ona je od mene veća
iznenađen, napokon shvatam
da je ona, ta, moja sreća...

_________________
Sagradio sam tako predivne dvorce u oblacima, da se na zemlji zadovoljavam ruąevinama!

Ma pravi si

pozdravljam te NIKMAN...pozdravi i za R.

Zelis da ostanem?


Daleko Od Tebe

--------------------------------------------------------------------------------

Kako da znam
Kad sklopim oci da si sam,
I kako da zelim te
Kad vjere nemam za tebe.


Uzalud rijeci, za mene sad je zauvijek,
Uzalud boris se kada znam
Da put me vodi daleko od tebe.
Far away from you.


Znaj da te volim
Vjeruj mi vise ne mogu
Zaboravi da postojim
Zaboravi da sam bila tu.
Forget me baby.

Charles Baudelaire
JEDNOJ PROLAZNICI


Ulica je bucno vrela oko mene.
Vitka, u crnini, s plemenitim strukom
U raskošnoj kretnji rub halje vezene;

Isklesanih nogu, sklad oko nje rosi.
Nestrpljiv ko luda, lakomo sam pio
Iz oka joj (nebo gde se orkan krio)
Blagost što opcinja i slast što smrt nosi.

Blijesak... pa noc potom! Ljepoto bjeguca.
O ti, cije oci u tren me opiše,
da li ce te ikad moja zedj goruca

Opet sresti? - Kasno! Mozda nikad više!
Jer ja ne znam tko si ni gdje si se skrila,
Ti, što zud si moju jasno osjetila!


Branko Miljkovic
JEDAN MALENI CVET

Jedan maleni cvet
jos ni progovorio nije
a vec je znao sve tajne Sunca
i sve sto zemlja krije.

Jedan maleni cvet
jos nije ni prohodo
a vec je umeo sam da se hrani
svetloscu, vazduhom i vodom.

Jedan maleni cvet
na zna da cita i pise,
al' zna sta je zivot, sta je cvet,
i mirise, mirise.


Pozdrav svima!!!!!!!

Da li ce me nekad tvoje ruke prepoznati
kad u nama bude
vec mnogo jeseni i zima
kad mi sjaj u oku izblijedi od kisa
i kad me mozda vise nece biti
da li ces ponekad zaplakati nocu
kad te sjeti davna zaboravljena pjesma
na sve ulice i restorane
sva ona mjesta koja ces pamtiti
po nasoj njeznosti
i ljubavi u kristalnim prozorima
plavim maglama
da li ces ponekad zaplakati
u prvi sumrak novog proljeca
u toj jedinoj preostaloj zraci
razbijenog sunca
kad osjetis jos jednom dodir moga dlana
kad me vise mozda nece biti
a sve ce biti kao prije
i ona rijeka plava
i prozori tvoje sobe okrenuti daljinama
u koje smo htjeli
da li ces me ipak zaboraviti
u predahu dviju ljubavi
a znas da nam usne od istog poljupca boluju
i da nas ista tuga progoni stoljecima

_________________
Sagradio sam tako predivne dvorce u oblacima, da se na zemlji zadovoljavam ruąevinama!

Kada mi nedostajes
Mislim tudje misli
kradem svoje vreme
provlacim ga
izmedju oblaka, snova,
daljine i snega...
Kada pozelim
da ti nedostajem
odsanjam pesmu,
zatvorim oci
i na kaldrmi zamislim
cvet beli.
Kada te nema
jer tako hocu
zaledim osmeh,
u sebi kazem ime
udahnem duboko
i pomislim
Tako mi nedostajes.....

Divno je,ljubavi,znati da si ovdje u noci,
nevidljiva u svom snu i ozbiljno osamljena
dok rasplicem svoje brige
kao mreze zapletene.

Odsutno,tvoje srce plovi snovima,
ali tijelo ti dise tako napusteno,
trazeci me uzalud,dopunjujuci moj san
kao biljka sto se udvostrucuje u sjeni.

Uspravna,bit ces druga sto ce zivjeti sutra,
ali od onih granica izgubljenih noci
od ovog biti i ne biti,u kojem se nalazimo

nesto odaje i vodi na svjetlu zivota
kao da je pecat sjene obiljezio vatrom
svoja tajnovita stvorenja.

P.Neruda

_________________
Sagradio sam tako predivne dvorce u oblacima, da se na zemlji zadovoljavam ruąevinama!

Branko Miljkovic
KRAJ PUTOVANJA

O sve sto prodje vecnost jedna biva.
Sen koja bese drvo, traje. Budi
Ispod svoga imena koje budi
Ruka sa cvetovima krv sto sebe okova.
Zavrsice se putovanje ostace tiha brda,
Siva praznina vetar koji bludi,
Mesto koje nema mesta u zelji al nudi
Zlo da nas spase i istinu otkriva.
To cemu se molite je Zalosni Slavuj.
Ljubav nikad nije zavrsena.
Cega ima ljudskog u patnji? O cuj
Dan odjekuje. Nepokretne zvezde stoje.
Prazne ruke prazno srce pusta sena
I nema mene al ima ljubavi moje.


Branko Miljkovic
PROPOVEDANJE LJUBAVI

Nema mene al' ima ljubavi moje;
Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti.
Dovršava se dan u njenoj zahvalnosti
Slicno muzici slicno praznini, spokojem.
Ona ce sacuvati namere moje i tvoje
I vaskrsnuce mrtve rodjendane po milosti.
U podnozju vetra nemarljiva sen oholosti
Nestace u pepelu onih što više ne postoje.
U pusto srce, u mrtvo vreme me zovi,
Minula ceznjo, da se svet ponovi.
Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um,
Pa mi je prazan dan koji još došao nije,
Ko granu koja se izduzuje u uzaludan šum
Neka me nedostojnog vetar obavije.

A.S. Puškin
VOLIO SAM VAS

Volio sam vas, i ljubav još, mozda,
Nije ugasla sva u srcu mom;
No nek vas onda sad ne brine više,
Ja necu da vas rastuzujem njom.
Volio sam vas nijemo i bez nade,
S ljubomorom i strepnjom srca svog;
Volio sam vas iskreno i njezno,
Volio vas tako drugi, dao Bog.


Branko Miljkovic
SONET O NEPOROCNOJ LJUBAVI

Nema je ovde, sve je vise gubim
U casnom krugu kog zaborav rubi.
Oh, gipka sliko varke, varko ziva,
kad kamen vida njeno lice biva.
Daj mi snage da neporocno ljubim,
dane zapoceo tuzno. Tu se skriva
bol bez odjeka i rec bez odziva.
O, daj mi snage nad silama grubim.
Vrati mi slicnost da usnim, dok strava
tisti mi celo i nice na stolu.
Ona je deo predela sto spava.
Pomesana s vetrom dok cuti u sjaju.
Iscrpem buducnost u svirepom bolu
sto sanja krv leta i pakao u raju.

Da li sam svuda gdje su mi tragovi
Ko zna s cim sam se spajao
a nisam ga ni takao
mozda sam boravio i u svom zivotu
mozda postoje izvesni znaci
ili kao da je neko stran.
Ali ipak uz mene se moze,
mada je neobicno.
Sa mnom je opasno ici,
ja se nikad ne umaram.
Valjda sam jedini covjek
koji sumnja u sebe
sve cesce mi se cini
da nisam nikakav oblik
vec da slobodno jedrim
kroz sopstveno pijanstvo
-prepusten suncevom vetru
odlivam se i dolivam.
Ali ipak uz mene se moze,
mada je neobicno,
sa mnom je opasno hteti,
ja nikad ne odustajem.
Neiskvaren iskustvom,
poseban slucaj samoce.
Ponekad izmislim sadasnjost,
da imam gde da prenocim.
I suvise sam video,
da bih smeo da tvrdim,
mnogo toga sam saznao,
da bih imao ijedan dokaz
ali ipak uz mene se moze,
mada je neobicno.
Sa mnom je opasno voleti,
ja nikad ne zaboravljam.
Pokusavam da shvatim
ucenja koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera
spremna da u mene veruje.
Tesko je biti okovan
u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom,
ne mogu da umirim mir.
Al ipak uz mene se moze,
mada je neobicno,
sa mnom je cudno cak i umreti...
jer ja se ne zavrsavam.

_________________
Sagradio sam tako predivne dvorce u oblacima, da se na zemlji zadovoljavam ruąevinama!

Nicman hvala za ove predivne stihove od Antica!
Kad samo vec kod njega...


Miroslav Antic
MALI KAMENI NOKTURNO

Nikad te niko nece ovako tesno grliti
uznemirenu i belu.

Ja sam mornar bez kompasa
kome uvek polude ladje.

Nikad ti niko nece
ovako u krvotok uliti
poslednju neznost celu,
ni uspeti u tebi toliko tuge da nadje.

Nikada više neceš
ovako divno truliti
u obicnom hotelu,
a ne zeleti ipak odavde da izadješ.

Ti si najukusnija krv sveta
koju sam upio hlebom
mog mrkog trbuha.

Ti si so sa oteklih usana
koje smo oljuštili ocnjacima
i prosuli po mojim bedrima
i tvojim dojkama.

Ti si najbeskonacnije,
najubitacnije nebo
kraj mog rumenog uha.

Najbesramnija devojka
koju sam sreo medju zenama.

Najstidljivija zena
koju sam sreo medju devojkama.


Miroslav Antic
BOSONOGA PESMA

1.
Ovo je pesma za tvoja usta
od višanja
i pogled crn.
Zavoli me
kad jesen duva u pijane mehove.

Ja umem u svakom novembru
da napravim jun.
I nemam obicne srece.
I nemam obicne grehove.

Moja je sreca srneca,
a grešno mi je smešno
ako me neko cacne
u ove oci placne,
nije to neutešno:

Ja umem od suza da pravim
klikere lepe, prozracne.

2.
Podelicu sa tobom
sva moja šašava zdravlja.
Zavoli moju senku
što se klati niz dan.

Sutra nas mogu sresti
ponori ili uzglavlja,
ludo moja, zar ne znaš:
divno je nemati plan.

Izadji iz tog detinjstva
kao iz starih patika.
Zavoli moj osmeh, dubok
kao jezerske vode.

Evo, i ja sam se izuo.
Pod vrelim tabanima
rastapa mi se asfalt.

Budi uz mene kad odem.

Miroslav Antic
PESMA ZA NAS DVOJE

Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.

Pijana kiša šiba i mlati.
Vrbama vetar cupa kosu.

Kud cu?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka.
Zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?

Il je vec bilo?
Trebalo korak?
Mozda je sasvim do mene došla.
Al ja,
u krcmu svratio, gorak.
A ona,
ne znajuci - prošla.

Ne znam.
Ceo smo svet obišli
u zudnji ludoj,
podjednakoj,
a za korak se mimoišli.

Da, mora biti da je tako.

Sanjao sam ove noći
iza spuštenih kapaka
i pokvašenih trepavica
Tvoj lik....Tebe...

_________________
Sagradio sam tako predivne dvorce u oblacima, da se na zemlji zadovoljavam ruąevinama!

zima mi je
i sve sto bih zeljela
.... je da sam pored tebe
da slusam te
drzim tvoje lice u mojim rukama
gledam tvoje oci i ljubim ti usne
da zanesemo se
da smo u nekom svom svijetu
nista drugo nam se ne bi desilo
samo srce moje uz tvoje da se cuje
skupa da kucaju...
ali ti si daleko
i zima mi je

BUDI MI BLIZU


Oci gore u zraku
pogled klizi niz obraze
tijelo tvoje u mraku
topi me kao led
korak njezan u dvoje
giba bokove moje
vlazne usne su tvoje
predale su se
da nocas poljube

Kroz dah
maze se sjene
lome svjetlo na zidu
ruke okolo mene
traze dodire
budi mi blizu
korak njezan u dvoje
giba bokove moje
vlazne usne su tvoje
predale su se
da nocas poljube