|
Помози Бог свима. Прије него што изнесем неке чињенице о браћи Врањеш које вјероватно не зна доста људи на овом форуму, похвалио бих идеју о помоћи нашем Борцу и надам се да ће доста људи да се укључити у ту акцију. Имамо одличну екипу која може доста тога да уради на родост свих људи којима Борац нешто значи. Почео бих са Огњеном. Реченица коју је Огњен изјавио по питању позива за репрезентацију Србију није добро преведена на српски језик. Није изјавио да је одбио позив да игра за Србију, него да није мога за шест дана да добије пасош, да заврши све те потребне папире, те због тога се није могао одазвати. Овај текст је преводио неко, вјероватно онако како њему одговара. У овом тексту што је цитиран овде на форуму не видим да има још нешто спорно осим овога што сам написао. Ја бих лично волио да имам пасош РС, а не овај наметнути, али, на моју жалост ствари су тренутно другачије. Сјећам се момента када је Грујић прихватио позив и играо за бих. У том моменту то сам осјећао као неки лични пораз зато што је Србин и што је из нашег Борца, и да нас је са тим све издао. Од тада прошло је доста времена и сада не подржавам али разумијем наше момке који играју за бих, они су професионални спортисти и то им је одскочна даска да оду у неки клуб гдје ће имати боље услове. Наравно прије свега бих волио да играју за Србију јер је сматрам својом репрезентацијом. Из наших клубова без репрезентације пуно је теже отићи преко у неки добар клуб. Огњен је за младу бих репрезентацију дао два гола и послије тога му долази менаџер да се упознају, нуди му три клуба из Србије у који би желио да пређе. Он је изабрао звезду. На максимиру кад је шериф избацио динама, током славља Оги је скинуо дрес испод којег је имао мајицу кик бокс клуб делије север, а на рукаву је била наша тробојка.То је први пут након деветнаест година на максимиру јавно показано српско обиљежје, а добро нам је познато шта су навијачи звезде направили на том стадиону. Мислите ли да би их толико погодило да је Оги на себи имао мајицу Борца, Воше или неког трећег клуба..? Ја мислим да не би. Не могу да не примјетим да нико није споменуо шта су браћа Врањеш урадила за наш Борац и Навијаче. Нико није споменуо када је Оги играо са изваљеним зглобом у Шамцу за наш Борац док смо били РС лига, па га је брат изњео на крају утакмице и какав су тада добили аплауз. Вјерујем да то не могу да забораве сви они који су били на тој утакмици. Када смо играли у Гацку, неки играчи су утакмицу прије правили картоне или измишљали прехладе како не би ишли на то гостовање које дјелује као да је на крају свијета, они су ишли. У истом Гацку у којем прилази ђед нашим Навијачима и говори: Шта нам то урадише од Борца?! Ко је тада пратио Борца зна колико су њих двојица себе давали како на терену, тако и на улици. Неки људи вјероватно не знају да су они давали паре за аутобус да Навијачи могу ићи на гостовање, а некада су и ишли са Навијачима на гостовања. Био сам на свадбама и од Навијача и нисам чуо ниједну пјесму за наш клуб, а код Стојана на свадби су играчи и навијач као и сви присутни који су знали текст пјевали химну Борца... Они су спортисти и моје мишљење је да то треба и да остану, поготово Оги јер игра за бих, да не насједа на новинарске патке и да не даје изјаве по питању политике јер она нема шта да тражи у спорту и сматрам да му не може добро донијети. Сви смо упознати са садашњом ситуацијом у нашем Борцу. У тој полусезони колико би Стојан био у Великану, одиграо би петнаестак утакмица, за које тешко да би добио паре. Поред тога, момак је у најбољим годинама за фудбал и доста је спреман. Имамо прилику да видимо шта ради са Вошом. Треба да због петнаестак утакмица ризикује да га неко, а при томе је у потрази за клубом и има чисте папире од претходног клуба. Неки од бивших играча Борца којима се дугују паре, када након неуспјелих покушаја да добију исте које су зарадили у Борцу туже клуб, ми их пљујемо што нам клуб гурају у канал, а ријетко ко се запита од чега ће тај фудбалер да живи. Волио бих да је Борац у могућности да га задржи до краја његове каријере јер је одличан везни играч и има сјајан преглед игре. Слажем се да је цијепање дреса катастрофа потези да то више никада не смије да се понови и нема оправдања за тако ружан потез. Тај лоши моменат што је направио по мени не умањујењегову љубав према Борцу. Прњавор, Љубић-Борац. Наш клуб у РС губи утакмице. Постаје нестварно шта се дешава са нашим клубом. Навијачи улијећу у терен, неки скидају дресове са играча, а неки цјепају са оних који су се кренули опирати. Послије те утакмице Борац лагано креће да нам испуњава снове и након коју годину креће његов успон који је крунисан играњем у европи, што је до тада било незамисливо с обзирам да су нас пбојеђивала разна села из РС. Да ли неко мисли да Навијачи који су поцјепали дрес не воле Борац? За мене лично је већа срамота да такви играчи који не гину на терену (кад већ не знају да играју) носе грб Борца на срцу. Дрес као дрес ми и нема толико значење колико грб који сија на њему. На дресу стоје разни спонзори које не бих волио да видим (Нектар ми је био драг из више разлога), али сматрам да не би требали бити. Добра ми је била "реклама" што је било на дресовима динама ( таблица на којој је писало зг у срцу). Тада су Навијачи требали да кажу Стојану за цјепане дреса, а не сада да се пише након толико времена. Врло мало се тада о томе говорило. И послије тога се скандирало Стојан Врањеш са Исотка, што је био и заслужио својим залагањем како на терену тако и ван њега. На двадесети рођендан групе поклонио је дрес са бројем 20. Били су уз клуб и након испадања из премијерке. Оно што је за мене најважније, то је да нису продали нити намјестили ниједну утакмицу црвено-плаве светиње! О томе какви су људи браћа Врањеш нећу писати, људи који их лично познају то добро занју.Треба се запитати да ли смо можда и колико фудбалских талената овде код нас својим пљувањем угасили. Када већ гледамо прво у туђе двориште нека то буде онда када је некоме потребна помоћ, па да се организујемо и помогнемо, а не само да пљујемо по свакоме. Сувише нас је мало да би се мрзили, као и што је живот исувише кратак за такве ствари. Треба се потрудити и остати човјек. Уздравље и свако добро!
|