Нешто паметно о пуцању, вриједи прочитати!
Све битне вести и наредбе у прошлости су објављиване опаљењем из топа а тамо где није било топова употребљавала се прангија.
Председник Русије ће на Божић обићи полазнике Војне школе у Санкт Петербургу и тај дан ће пуцати из топа.
Та стара Русија је некад највеће празнике обиљежавала, али и епидемије које су јој претиле са Блиског Истока, заустављала невидљивим штитом, а то су пуцање и звоњење.
Монаси из манастира Задонски, Данилов и Стејски, који се налазе на растојању од 17 километара, доказали су да је пуцњава и звоњава уништавала све патогене микроорганизме.
А када су руски научници истраживали околину Јелохолске Саборне цркве у време Васкрса када је звонило велико звоно, доказано је да је уништен вирус грипа.
Код нас су Турци забранили звоњаву звона а у Београду су то званично урадили за Божић почетком XIX века.
Из тог разлога али и из неког вида протеста, Срби су највише пуцали баш тих дана.
А ових дана, на друштвеним мрежама води се један линч који одзвања попут испаљеног метка.
Тај линч воде разне Невладине организације и којекаква Удружења за заштиту животиња.
Линч према свима онима који би ових дана запуцали, чак и децу која би бацила петарду они би разапели.
Веле, пуцање смета псима, може им оштетити слух те им изазива страх, панику и нервозу.
Они ће на нету делити ренгенску слику дечије руке која се расцветала од петарде тамо негде у Италији, али неће никад рећи да се годишње у Србији одузме више од 800 наше деце.
Они ће се бринути за слух кучића и мачића а управо људи слични њима их највише и избацују на улицу.
Када се за пар дана крене по Бадњак већина Срба ће бити у маскирним оделима, неки наоружани дугим цевима а неки само кратким.
Слично као пред неку војну операцију само што тад ни кувано вино а ни и ракија неће изазвати ниједан инцидент.
Многи од њих ће отићи у своја родна села да би те обичаје спровели као и њихови преци који ту традицију нису прекидали како у рату, тако ни у миру.
А док се запрежна кола буду пробијала кроз снег и блато, за њима ће увек ићи неколико кучића.
Изгледа да овим сеоским кучићима не смета пуцњава, већ само оним градским, брендираним.
Та пуцњава је чак и Србима у Америци за Божић дозвољена и то на сред улице.
Њих ни амерички шерифи не спречавају у таквој врсти славља.
Срби испред цркве светих Ћирила и Методија у Љубљани, сваки Божић дочекају уз пуцњаву.
Амбасаде Русије, Америке и Немачке које се налазе у непосредној близини, никад нису реаговале.
Наша разна удружења и разни шерифи из године у годину иду изокола, што б' се рекло к'о киша око Крагујевца.
Њима сметају деца која бацају петарде али им не сметају пиротехничке радње које производе исте.
Па им онда сметају свештеници, сметају им верници, сметају им славе, смета им крст око нечијег врата, и само православље.
Пре две године почело је да им смета лизање кашике у цркви, смета им печење ракије и свињокољ а ево сад им смета и пуцање.
Пуцањ није шенлучење већ знак да смо још увек живи.
Пуцањ је крик у тами и вапај за онима који се из ратова нису вратили, од Косовког боја до данашњега дана.
Пуцањ је одавање поште Војсци Републике Српске.
Пуцањ одаје пошту и добровољкама у нашим ратовима, које су војници слали кући али су оне остале да им превијају ране, све док и саме нису пале покошене рафалима.
Пуцањ је поздрав за браћу у Херцег Новом и порука да Република Српска преко тог града излази на море.
Пуцањ је знак да се дете родило али и да су облаци растерани.
Пуцањ је победа јер смо се тукли с НАТО пактом као лавови.
Пуцањ је завет да ће се колона из Крајине и Косова једном својим кућама вратити.
Пуцањ је почаст пилотима који су полетели али се својим породицама нису вратили.
Пуцањ је опомена свима онима који мисле да смо се предали.
Пуцањ је директна порука нашим политичарима да још увек знамо баратати оружјем.
Пуцањ је знак да нисмо заборавили...
|
