banjalukaforum.com

Сирене за узбуну изненада су тог дана запарале ваздух над базом Лукерс британског Краљевског ваздухопловства на обалама источне Шкотске.
Са звучника у просторијама у којима бораве чланови Снага за брзу реакцију, одјекивало је: "Узбуна! Узбуна! Непријатељ се приближио на 500 миља! Ово није вјежба!"
Кроз велика лептир-врата нахрупили су пилоти и њихови помоћници. Неколико тренутака раније, иако у пуној ратној опреми, покушали су се опустити уз књигу или "ајпод", а сада су трчали према ловцима "Торнадо F3" који су их чекали у хангару.
Радарски систем за рано откривање који је скенирао небо изнад Велике Британије открио је руски нуклеарни бомбардер, који је сваке секунде био све ближе британском ваздушном простору.

Руски бомбардер први су опазили норвешки војни радари, и прослиједили упозорење Британцима: суперсонични "тупољев-160 блекџек" узлетио је са једног од руских војних аеродрома и запутио се према Фарским острвима.
Посаде британских "торнада" су се почеле презнојавати. Не ради страха, мада им је адреналин колао венама. Презнојавали су се због опреме коју су на себи морали носити током 24 часа колико је трајала повишена борбена готовост.
Када се да знак за узбуну, борбени авиони треба да буду у ваздуху у року од десет минута, тако да је свака секунда драгоцјена.
Врхунска екипа техничара обавља посљедње провјере на авионима у хангару. Међутим, права звијезда је посада "торнада".
У тих неколико тренутака прије одласка на мисију, пилоти се морају запитати да ли је у питању још једна игра мачке и миша, или нешто много озбиљније. Шта ли сада Руси спремају? Зашто непрестано својим авионима повређују британски ваздушни простор?
Aли нико не може да са сигурношћу одговори зашто су, послије 15 година, ти инциденти настављени, овога пута под командом господара нове Русије Владимира Путина. Једном приликом, чак осам руских ловаца дошло је негдје из правца Баренцовог мора на ивицу британског ваздушног простора.
Aвиони типа "тупољев 160" на млазни погон могу носити до 12 пројектила са нуклеарним бојевим главама. Само један авион може са лица земље збрисати вишемилионски град.
Наравно, они нису наоружани пројектилима. Уколико и јесу, није вјероватно да ће их испалити. Ти пројектили су можда и прави, али без нуклеарних бојевих глава.
Међутим, ризику нема мјеста. И зато, сваки руски бомбардер који се запути према британском ваздушном простору - а само прошле године било је двадесетак тих случајева - сматра се "непријатељем".
Најсвјежији инцидент догодио се прије неколико седмица када су авиони "торнадо" из базе Лукерс пресрели "блекџек" који је летио граничним подручјем британског ваздушног простора на сјевероистоку Шкотске. Цијела четири сата британски авиони летјели су крило уз крило са руским "тупољевим".
Нејасно је да ли је руски бомбардер повриједио британско небо. Неки извјештаји кажу да се послије неколико минута окренуо и одлетио према руској територији, други да је отишао према Сјеверној Ирској. Углавном, посада британског "торнада" успјела је да начини неколико фотографија, не испуштајући га из вида. Руски пилот је свом претпостављеном старјешини могао рапортирати да његове британске колеге никада не спавају.
Задатак оних који су на служби у бази Лукерс је да открију, прате, фотографишу, и отјерају уљезе. У најделикатнијим ситуацијама, и уз наређење са самог врха, могли би и да их оборе. За то су уосталом и увјежбани.
Посљедице таквог екстремног потеза би биле велике. Посада руског авиона нестала би у пламену. Избио би озбиљан међународни инцидент. Ко зна како би се све завршило. Одмаздом? Ратом?
Међутим, пилоти "торнада", међу којима је све више жена, не размишљају о томе. Њихово је да раде оно што је у правилу службе.
Посаде сједају у уске кабине на "торнадима". Пилот напријед, оператер наоружања иза њега. На главу стављају шљемове, који су већ спојени са доводом кисеоника и везама за комуникацију.
Под крилима авиона су ракете "ваздух-ваздух", као и противавионски топ калибра 27 милиметара.
Када "торнада" узлијећу, цивилна контрола ваздушног саобраћаја престаје. База Лукерс има приоритет. Два борбена авиона смјеста добијају одобрење за узлијетање. Небо је њихово.
Летећи у борбеној формацији, крећу у пресретање руског бомбардера. Оператери за наоружање на "Фоксхантер" радарима су уочили "непријатељски" авион, који је све ближе.
Чим су остварили визуелни контакт, британски пилоти су вјештим маневром своје авионе довели до крила руског "блекџека". Између руског и британског авиона нема никаквог радио-контакта. A онда - слиједи узајамно фотографисање. На неколико хиљада миља изнад земље, "блицају" фотоапарати из све три пилотске кабине. Послије пар минута, руски авион се без најаве и поздрава нагло окреће и лети у правцу Русије.
Још једна мисија британских, али и руског пилота, је завршена. Без инцидената.
Дуплерице

Неки британски војни пилоти су се клели да им је, током праћења, један руски пилот из своје кабине показао голу стражњицу. Међутим, ни Британци нису остајали дужни, па су руским "непријатељским" пилотима током лета крило уз крило показивали дуплерице "Плејбоја".