On je podsjetio da mu je prošle godine predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik uručio orden Krst milosrđa koji je najviši orden, i da mu mnogo znači što se neko njega sjetio nakon više od 20 godina.

„Da sam ga dobio godinu ili dvije nakon rata ne bi mi toliko značio, jer poslije 23 godine da te se neko sjeća, to je vrijednost. To pokazuje koliko je ovaj narod vrijedan, dobar, koliku ima dušu i koliko su Srbi ovdje pravi, jer cijene vrijednost onoga što se ovdje radilo bez ikakvog interesa“, izjavio je Lazić i dodao da nakon svega, pamti dobre, poštene i hrabre ljude sa ovog prostora koji su do kraja tu ostali i branili svoj prostor.

Општа болница “Жица Блажуј” на Илиџи у рату је постала уточиште многим љекарима који су бјежали из Сарајева. У „Жици“ је оперисан др Славко Марковић, који је тешко рањен у Миљацки покушавајући да изађе из града.

Његова супруга др Милица Гутовић-Марковић тада је убијена. Рекао је ово "Гласу Српске" доктор Милан Пејић, запослен данас у болници “Касиндо” у Источном Сарајеву.

Доктор Пејића рат је затекао на мјесту шефа Клинике ОРЛ у болници "Кошево", а потом је био начелник ратне болнице "Жица". Сада, са дистанце од 21 годину, каже да су већ у априлу 1992. године на клинику "Кошево" долазили непознати људи да надгледају и прате српске љекаре.

– Било је то индиректно упозорење свима нама, јер ти нови људи нису били запослени на клиници. Не знам ко их је послао, али они су љекаре пратили и одводили – каже др Пејић.

Посљедњи пут на клиници је дежурао 7. на 8. мај 1992. Тог 8. маја заустављен је аутобус који је љекаре довозио у болницу и затражено је да из њега изађу Срби.

– Покушали су да разврстају људе и из аутобуса изведу Србе. Педијатар Утво Хоџић није дао да се људи дијеле и смјену је вратио. Сваки дан ситуација се све више заоштравала и постајало је неподношљиво – казао је др Пејић.

Успио је да из Сарајева под контролом Армије РБиХ избјегне у дио града који је контролисала ВРС. Каже да је ратна болница "Жица" постала у рату уточиште многих љекара који су бјежали из Сарајева. Тако су у "Жицу" дошли специјалиста максиофацијалне хирургије Драго Грубар, који је данас у Аустралији, те анестезиолог Драгомир Вујичић.

– Дошао је и др Недељко Поповић, др Брчевић, са др Поповићем изашла је и његова супруга Дубравка специјалиста ОРЛ, др Вјеран Саратлић, др Оливера Мајкић, психијатар Илија Чалић – сјећа се др Пејић.

Каже да је у болницу "Жица" дошао и др Немања Вељков 20. јуна 1994. године, др Татјана Иветић, др Синиша Вуковић, др Милан Видовић, др Александар Семиз.

У ратној болници “Жица” радило је 160 људи, а болница је послије Дејтона исељена. Љекари су тражили да им буде обезбијеђена локација на којој би могли да наставе да раде, али то се није догодило, послије чега су се расули по свијету.

– Послије свих лутања, одлучио сам да се смјестим у болници “Касиндо” и са мном је прешло 45 људи – каже др Пејић додајући да су неки љекари из болнице “Жица” отишли у Фочу, други у Бијељину, трећи у Брчко, Зворник или Требиње.

Додаје да сваке године уприличе скуп поводом дана формирања ове херојске болнице – 22. априла.

– У мојој канцеларији су сва обиљежја “Жице”, сва документација је уредно сложена. Издао сам безброј потврда о рањавању, умирању, погибији…. За два мјесеца идем у пензију и изгледа да никога наша документација не интересује. Гдје ће ово завршити, сам Бог зна? Коме ћу ово предати? Ово је државна брига – казао је др Пејић показујући на ордења и признања која је “Жица” добила за спасавање хиљада живота у рату.

Др Пејић се сјећа да су на Клинику за трауматологију још почетком марта 1992. године дошли непознати наоружани људи.

– Говорило се да је рањен Јука Празина, да горе лежи и лијечи се и да су то његови људи који га обезбјеђују. Причало се да су се бавили борбама паса и да је ту било некаквих сукоба и да је рањен – казао је др Пејић.

Je li ovo u VRS američki lovac na tekove Jackson ili Hellcat, ako se dobro sjećam iz WoT? U igri su brzi i mogu ispaliti po jednu granatu svake 3-4 sekunde.

Neka im je laka crna zemlja.
Kada se samo sjetim, pa, bilo je tu dobrih budala(fin broj iz mog kraja).
Znam jednog koji je posle ranjavanja u lijevu ruku dobio fiksator(otišla kost u p...materinu), pustili ga kući, a on počeo raditi sklekove na desnoj! Veli da održava kondiciju.

Svjedok je naveo da su poznavali Kostjerevca od ranije, da je s njim išao u školu do četvrtog razreda, a da ga je posljednji put vidio pred rat.

Kostjerevcu je, kako je rekao, iz Srbije dovozio brašno, ulje i cigarete, jer nije imao gdje da kupi.

"Pili smo kafu ispred kuće. To je bila polovina marta", dodao je svjedok.