Први Батаљон Војне Полиције-Корпусна
4 ч.
·
Био једном један „Септембар ’93“ – глас истине који је ућуткан
Побуна јединица Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске у Бањалуци, Септембра 1993. године, представљала је најплеменитији покушај самих бораца да се изборе за истину, правду и достојанство. Умјесто да пуцају једни на друге, војници су устали против неправде, ратног профитерства и корупције. Тражили су оно што је свакоме било јасно – да се борци не могу држати на плати од једне марке мјесечно док појединци у позадини граде богатства, да породице погинулих и рањени заслужују већу бригу, а држава и војска чишћење од корупције.
Мало је познато да је оваква побуна била унапријед предвиђена. Још у јулу 1992. године, обавјештајна служба Првог крајишког корпуса упозорила је команду да је побуна могућа, а као вријеме њеног избијања прогнозирано је прољеће 1993. године. Сиптоматично је да је управо почетком те године формирана Борачка организација Републике Српске. Наизглед, то је било удружење створено ради борбе за права бораца, али у суштини је и по начину рада било продужена рука власти – механизам за умирење и спречавање могућих протеста.
Историја је показала да БОРС никада није престао да буде продужена рука власти. Падала је Влада али БОРС је опстајао. Под изговором борбе за бољи положај борачке популације, њени челници су добијали високе плате и политички утицај, док је обичном борцу остављен мизеран борачки додатак који је касније повећаван, често недостојан чак и једне цигарете дневно. Постоје изузеци у неким Градовима/општинама гдје су на челу тих борачких организација прави борци и гдје борачке организације раде одговорно своје обавезе на његовању сјећања на наше погинуле саборце и важне догађаје из последњег одбрамбено отаџбинског рата, али су то ипак изузеци. Кровна борачка организација је наставила своје дјеловање у духу због којег их је Власт и основала.
Али судбина оних који су учествовали у побуни „Септембар ’93“ показује сву суровост политичког и војног руководства тог времена. Борци Првог батаљона војне полиције 1. крајишког корпуса и 1. оклопне бригаде, који су били носиоци побуне, „награђени“ су за годишњицу 1994. године тако што су послати у операцију „Бреза ’94“ у Цазинску крајину. Тамо, у подручју гдје никада прије ни послије није било борбених дејстава, већ само шверца са непријатељем, послати су у сигурну смрт. За само десетак дана рата, погинуло је преко 90 бораца Војске Републике Српске – међу њима 15 припадника 1. батаљона војне полиције, 5 бораца 1. оклопне бригаде, 9 бораца извиђачке чете 1. крајишког корпуса, те десетине из 5. козарске и 6. санске бригаде. Ти људи су жртвовани и продати, а њихова крв проливена на мјесту гдје рата никад није било, осим тих неколико дана септембра 1994. На тај начин, уједно и као освета за побуну, разбијане су најјаче јединице ВРС како из рата ниједна јединица неби остала довољно јака, да тиме можда угрози политички живот и новонастале богаташе. 16 крајишка моторизована бригада такође један од носиоца побуне је почела најраније да се разбија, још 1993 године тако што је попуњавана дезертерима, који су као на тај начин кажњавани. Али тиме се умањивала борбена готовост до тада најјаче бригаде која је до краја рата полако сведена на један јачи батаљон кад би се гледало по броју људства који су могли храбро да уђу у сваку борбу. Истовремено доста правих бораца из свих наведених јединица се слало по казни у друге јединице, и тиме се разбијала јака цјелина тих јединица. Шта је била суштина самог рата, доста добро описује књига "Пад западнокрајишких општина и страдање Србског народа" издату од стране Организације старјешина Војске Републике Српске. У њој пише да је још 1992 године постојала одлука Владе Републике Српске о трговини са непријатељем, како ,гдје и на који начин се та трговина одвија, да су почетком 1993 године нацртане Дејтонске карте на институту за картографију у Београду, сумње у поједине погибије и убиства истакнутих Хероја Републике Српске која су се наставила и послије завршетка рата, како и на који су начин падали ("продати") поједини градови , доведени у полуокружење и тако натјеране јединице ВРС да се повуку са положаја и губили би те општине, пад Санског Моста, сумња у план да Србобран (Доњи Вакуф) постане Србска Сребреница итд итд..
Послије окончања рата, временом, по угледу на БОРС, настало је још седам организација које је Влада Републике Српске прогласила организацијама од јавног интереса, иако је тај статус у почетку припадао искључиво БОРС-у:
1. Борачка организација Републике Српске
2. Савез ратних војних инвалида Републике Српске
3. Организација породица погинулих Републике Српске
4. УДАС
5. Савез логораша Републике Српске
6. Удружење жена жртава рата Републике Српске
7. Удружење „Ветерани“ Републике Српске
8. Организација старјешина Војске Републике Српске
Ове организације, упркос својим називима и декларативној борби за права бораца, заправо се могу означити као највећи кривци за данашњи катастрофалан положај борачке популације у Републици Српској. Умјесто да буду глас народа и наставак оног духа „Септембра ’93“, оне су постале глас власти – тихи механизми за смиривање незадовољства, док се стварне неправде и проблеми гурају под тепих.
Да је побуна „Септембар ’93“ успјела, данас би Република Српска изгледала потпуно другачије. Имала би друштво засновано на правди и поштењу, а не на корупцији и привилегијама малобројних. Мир би можда био постигнут раније, са више достојанства, а послијератна изградња текла би на здравим темељима. Али, пошто је побуна угушена, умјесто бољег друштва добили смо систем у којем борци носе терет сиромаштва, док се уз људе на власти, вође њихових (борачких) организација богате и утихњују сваки глас отпора. Када нешто, у обом случају Република Српска настане на такав начин, то се тешко мјења послије толико година.
„Септембар ’93“ остаје симбол једине праве борбе у рату – борбе за правду у сопственом народу. И подсјетник да је шанса за достојанствено друштво једном већ постојала, али је свјесно ућуткана, а најбољи међу борцима за ту храброст плаћали су својим животима.
Да ли ће некад опет доћи неки Септембар!
https://youtu.be/wjhp_PMoQCA?si=Wqsoey86hmDl3uVr