| banjalukaforum.com https://banjalukaforum.com/ |
|
| Čudesna vremensko-prostorna putovanja https://banjalukaforum.com/viewtopic.php?f=74&t=57927 |
Stranica 1 od 1 |
| Autoru: | Vader [ 05 Okt 2011, 19:00 ] |
| Tema posta: | Čudesna vremensko-prostorna putovanja |
Čudesna vremenska putovanja Takozvani preskoci u vremenu ne znače samo njegov gubitak - neko neoubičajeno brzo ili čak trenutno stigne na udaljeno odredište, pitajući se kako je to moguće Putovanje kroz vreme, imajući u vidu moderne naučne teorije i nama poznate zakone fizike, možda je još uvek izvan naših moći, ali svima koji su doživeli nesvakidašnje iskustvo sa vremenom mnogo je lakše da shvate takvu ideju. Ukoliko se pokaže tačnim da su registrovane čestice koje mogu da se kreću brzinom većom od brzine svetlosti, svi postulati zasnovani na Ajnštajnovim teorijama biće dovedeni u pitanje, kao i prepreke koje stoje na putu pretpostavci da ne postoji samo jedno vreme koje teče u jednom smeru, pa čak i da ne živimo samo u jednoj, nego istovremeno u više dimenzija! Nameće se, u tom slučaju, pitanje - šta je to što izaziva fenomene, šta ih pokreće, a Martin Džefri, koautor i urednik vebsajta http://www.mysterymag.com, spekuliše da klizanje kroz vreme može biti uzrokovano "faktorom okidača" kada je neko "zainteresovan za svoje okruženje, ali nije koncentrisan na njega; klizanje se događa na određenom mestu i u određenom trenutku i sve dok je naizgled gurnut kroz vreme". Evo šta o tome kažu neki od aktera takvih događaja. Izgubljeno-nađeno "Nešto čudno mi se desilo 19. avgusta 2011. godine", piše T.B. "Vozio sam tog popodneva iz Brendona za Vinipeg u Manitobi i taj put traje oko dva sata. Bio je vedar, sunčani dan i bilo je dosta vozila na putu, tako da sam vodio računa da se pridržavam propisane brzine i pažljivo vozim. Na desetine, ako ne i stotine puta sam prošao ovim pravcem i bio mi je poznat svaki detalj ili objekat u okolini po kojem sam mogao da se orijentišem gde se nalazim i koliko mi je još preostalo da vozim. Jedan od takvih bila je i benzinska pumpa na oko 45 minuta vožnje udaljena od Brendona. Kada sam stigao do nje, bacio sam pogled na sat da izračunam kada ću stići kući. Brendon sam napustio u 4:25, a sada je bilo 5:09. Sledeća oznaka bila je veliko drvo pored puta, popularno zvano "Drvo na pola puta". Od benzinske pumpe do njega potrebno je 15 minuta vožnje. Međutim, stigao sam do njega za dva minuta i pomislio: Oho! Šta se to dešava? Ovo ne može biti! Ali, na satu je bilo 5:11! To jednostavno nije bilo moguće, znao sam, međutim, ne samo da je časovnik bio ispravan, nego sam i ja bio siguran da je prošlo svega par minuta od kada sam napustio benzinsku pumpu. Najčudnije je bilo to što sam kući stigao u 6:30, tačno u vreme kada obično dolazim, ni deset ni petnaest minuta ranije! Kada razmislim, sećam se da sam, dok sam se približavao benzinskoj stanici, imao utisak da se vozim duže od uobičajenih 45 minuta. Onda se iznenada desno nešto što me je prosto poguralo kroz vreme, kao da je trebalo da ga sustignem na neki način. Ništa slično mi se do sada nije desilo, pomalo zastrašujuće a opet zanimljivo!", ispričao je svoj doživljaj B.T. Vremenski skok u Kanzasu Bil iz Saline, u Kanzasu, imao je neobično iskustvo sa vremenom još davne 1962. godine, kada je put na koji je krenuo prevalio za neverovatno kratak period. "U Salini, u Kanzasu, u julu 1962. godine, doživeo sam nešto zaista čudno", seća se Bil. "Bio je veoma topao letnji dan i upravo sam pozvao telefonom svoju devojku (sada je moja supruga već 43 godine). Dogovorili smo se da ću prošetati do njene kuće da bismo se videli. Upozorila me je da je jako toplo, ali sam rekao da mi to neće smetati. Za tu razdaljinu potrebno mi je inače od 30 do 45 minuta hoda. Međutim, kako sam zakoračio iz svoje kuće i zatvorio vrata za sobom, istog trenutka našao sam se pred njenom kućom! Zakucao sam joj na vrata i ona je otvorila. Pitala me je zašto se šalim sa njom, jer je upravo spustila slušalicu i ušla u dnevnu sobu kada je čula zvono na ulaznim vratima. Pokušao sam da je uverim da ne poznajem nikoga od njenih suseda da bih se odatle javio, što mi je teško poverovala. Naravno, u to vreme još nisu postojali mobilni telefoni, tako da ni danas nemam objašnjenje šta se, u stvari, dogodilo i kako sam razdaljinu od pola sata pešačenja prešao gotovo u jednom jedinom trenutku, što je i ona potvrdila", kaže Bil sećajući se neočekivanog "dobitka" u vremenu tog dalekog julskog dana. "U avgustu 1983. godine vraćala sam se iz Talahase, na Floridi, za Panama Siti", navodi slično iskustvo Dijana O. "Moj prijatelj Džejson i ja posetili smo "Roki horor pikčer šou", kao što to činimo redovno. Vozila sam "folksvagen" iz 1969. godine, koji je mogao da razvije brzinu najviše do 60 ili 65 milja na sat, i to nizbrdo ako nam vetar duva u leđa. Krenuli smo nazad odmah posle filma i zaustavili se samo da natočimo benzin pre ulaska na Autoput 20. Džejson je rekao da ga je na mračnom putu za nogu dotakla "mala bela ruka" koja se pružila kroz vrata - ne kroz prozor - i skoro da mi je skočio u krilo kako bije izbegao! Zatim smo ušli u maglu i videli autostopera koji je nestao! Umesto njega, na tom mestu bilo je poštansko sanduče. Moram da napomenem da nijedno od nas ne pije alkohol, niti uzima droge. Sledeća stvar je bila da je kod Blontstaun Bridža otkazao menjač na kolima. Znala sam to, ali mu nisam rekla dok se nismo zaustavili, da se ne bi uspaničio. Kada smo prešli most, stali smo kod jedne prodavnice. Na časovniku u prodavnici videla sam vreme za koje sam pomislila da nije tačno, ali se poklapalo sa onim na Džejsonovom i mom satu. Ispalo je da smo 50 milja prešli za sedamnaest i po minuta, što je više nego neverovatno! Imam utisak da se nešto sa vremenom događa upravo na mostu", smatra Dijana. "Bila je 1992. i ja sam pohađala školu u Dejviju, na Floridi", počinje svoju priču o dobijenom vremenu Keti. "Put od Dejvija do Lantane, gde sam živela, traje jedan sat. Jednog jutra, časovi su bili otkazani i krenula sam kući po lepom, sunčanom danu uobičajenom rutom, koju sam prešla već stotinu puta, prema izlazu na Sempl Roud, a zatim putem 1-95 na sever do Lantane. Slušala sam radio u kolima. Sve je bilo normalno dok nisam ugledala znak za Sempl Roud, ali i sat u kolima i moj časovnik pokazivali su da sam krenula na put pre samo deset minuta! Za ovu razdaljinu, međutim, potrebno je najmanje pola sata vožnje. Bila sam zapanjena, jer sam usput morala platiti drumarinu, a novac je i dalje bio u mom džepu. Ako sam pogrešila u računanju vremena, a nisam, kako sam izbegla naplatnu rampu, kada za to nema načina?", i danas se pita Keti. Neko ih je teleportovao? Šeri Lou iz Seskatuna u Kanadi opisuje doživljaj iz 1986. godine, kada su ona i njen saputnik Majkl, na putu za Mineapolis u Sjedinjenim Državama prešli 250 kilometara za manje od jednog sata! "Moj mladić bio je Amerikanac koji je došao u Kanadu da bi živeo sa svojim sinom iz prvog braka, ali nije dobio radnu vizu i morao je da se vrati. To mi je slomilo srce i odlučila sam da uzmem mesec dana godišnjeg odmora i odvezem ga u Mineapolis. Planirali smo da od Seskatuna vozimo do Redžine Seskačevan, koja je udaljena 160 milja (250 kilometara), tamo se snabdemo gorivom i nastavimo do Minota, u Severnoj Dakoti, gde bi prespavali, a zatim nastavili za Mineapolis. Bili smo oboje iscrpljeni zbog nekoliko meseci bezuspešne borbe da Majkl izbegne deportaciju, a verovatno usled stresa on je dobio i upalu pluća, pa je spavao za vreme vožnje. Savršeno dobro se sećam da sam proverila vreme kada smo pošli, jer je to za mene mene bilo kasno, pošto ne volim da vozim noću. Računali smo da ćemo između 6h i 6 i 30 popodne stići do Redžine. Međutim, na oko 30 milja od Seskatuna, na transkanadskom autoputu, počelo je da se događa nešto čudno. Moja fizička percepcija unutar kola naglo se promenila. Sve se umirilo i utišalo, čak se i radio odjednom čuo kao kroz pamučne čepove za uši. Pogledala sam prema Majklu, ali on je čvrsto spavao. Tada sam primetila da je buka od saobraćaja na autoputu nestala. Osećala sam kao da naša kola lebde nekoliko inča iznad puta, i prosto plove kroz vazduh! Na inače prometnoj saobraćajnici nisam videla druge automobile, što mi je takođe bilo veoma čudno. Osećanje iscrpljenosti koje sam imala najbolje se može uporediti sa onim posle plivanja od čitave milje ili dugog trčanja, kada sve zuji u ušima a kretnje izgledaju kao na usporenom filmu. Kada smo stigli u Redžinu i kada sam pošla da natočim gorivo, prvo što me je šokiralo bilo je da smo gotovo ostali bez njega. Drugi šok je bio kada sam pitala radnika na pumpi koliko je sati. Bilo je pet popodne! Mada sam već unapred znala odgovor, moje sledeće pitanje bilo je da li se vreme u Redžini računa po standardnom sistemu koji važi i za Seskatun. Pogledao me je kao da sam najgluplja plavuša na svetu koju je do tada video, a u to se i Majkl probudio i bio isto tako začuđen i zbunjen što se već nalazimo u Redžini. Fizički je bilo nemoguće da 160 milja prevalimo za jedan sat! Čak i da sam ne znam kako brzo vozila. Osećala sam da se nešto veoma čudno dogodilo, i da je to bilo stvarno. Ostatak puta prošao je normalno, ali to iskustvo nikada nisam zaboravila. Ponekad se pitam da li su emocionalno stanje i moja usmerenost da stignem dok još ne padne mrak proizveli neku vrstu teleportacije, kojom je naše putovanje skraćeno za sat vremena", kaže Seri Lou o svom neobičnom iskustvu iz 1986. godine. |
|
| Autoru: | Vader [ 05 Okt 2011, 19:01 ] |
| Tema posta: | Re: Čudesna vremensko-prostorna putovanja |
Šta mislite o čemu se radi? Ja bio se složio sa zadnjom rečenicom, radi se najvjerovatnije o spontanim teleportacijama. |
|
| Autoru: | shakal [ 05 Okt 2011, 19:04 ] |
| Tema posta: | Re: Čudesna vremensko-prostorna putovanja |
Negdje sam procitao i ne znam koliko je to tacno,ali pisalo je da covjek koristi oko 10% kapaciteta svog mozga. Ako je to istina, ko zna kakva se sve cuda i sposobnosti kriju u preostalih 90%? |
|
| Autoru: | _зока [ 05 Okt 2011, 19:09 ] |
| Tema posta: | Re: Čudesna vremensko-prostorna putovanja |
Мислим да је постотак ближи 6% него 10..... Успут,мислим да телепортација није могућа....Ни сада,ни у некој даљој будућности.Скоро сам читао о томе и садашња топ технологија не би успјела пренос података који су потребни за телепортацију да обави за годину дана чини ми се...... Лоша трава. |
|
| Autoru: | Elvis Presley [ 05 Okt 2011, 19:10 ] |
| Tema posta: | Re: Čudesna vremensko-prostorna putovanja |
A mozda se radi o bezveznom laprdanju ljudi? Inace, taj postotak je mnogo veci i on zavisi od toga sta radimo, svaki dio mozga ima svoju funkciju, ne aktiviraju se svi u isto vrijeme. |
|
| Autoru: | Izzard [ 05 Okt 2011, 19:21 ] |
| Tema posta: | Re: Čudesna vremensko-prostorna putovanja |
Ja sam jednom sa vrha Starčevice na Paprikovac busom došao za 10 minuta. Ustvari došao sam deset minuta prije nego što sam krenuo. True story... |
|
| Autoru: | Elvis Presley [ 05 Okt 2011, 19:46 ] |
| Tema posta: | Re: Čudesna vremensko-prostorna putovanja |
http://www.scientificamerican.com/artic ... t-of-brain |
|
| Autoru: | old fashion men [ 05 Okt 2011, 19:57 ] |
| Tema posta: | Re: Čudesna vremensko-prostorna putovanja |
I sve se to dešavca u USA  Ja sam jednom došao sebi 340 km dalje od mjesta kojeg se zadnjeg sjećam, a između tog mjesta i ovog 340 km udaljenog ničeg se ne sjećam, iako je prošlo 3 dana i još dva grada između, međutim ja to pripisujem gomili xamaxa pomješanim sa alkoholom
|
|
| Autoru: | RSboljaPolovinaBiH [ 06 Okt 2011, 20:36 ] |
| Tema posta: | Re: Čudesna vremensko-prostorna putovanja |
old fashion men je napisao: I sve se to dešavca u USA Upravo sam pomislio isto...  A neka vrsta teleportacije je vec uradjena, s tim da kompleksna teleportacija poput teleportovanja ljudi mozda bude, ali mozda nikad ne bude moguca. |
|
| Autoru: | Izzard [ 06 Okt 2011, 22:35 ] |
| Tema posta: | Re: Čudesna vremensko-prostorna putovanja |
old fashion men je napisao: I sve se to dešavca u USA Ja sam jednom došao sebi 340 km dalje od mjesta kojeg se zadnjeg sjećam, a između tog mjesta i ovog 340 km udaljenog ničeg se ne sjećam, iako je prošlo 3 dana i još dva grada između, međutim ja to pripisujem gomili xamaxa pomješanim sa alkoholom Sad će OFM reći da ga pratim, što je i istina al jebiga kad čovjek sam sebi kaže da je seljak... I kaže se xanax... old fashion men je napisao: Alkohol, koji seljakluk
 |
|
| Autoru: | old fashion men [ 06 Okt 2011, 23:27 ] |
| Tema posta: | Re: Čudesna vremensko-prostorna putovanja |
xamax, xanax isti kurac, greška u kucanju, a to za alkohol, zadnji put to govno pio sa 21, a sad imam 40 godina, ne pijem osim rijetko kao aperitiv, naravno da je seljakluk ali sa 21 ili manje godina to nisam znao, je li ti sad jasnije? |
|
| Stranica 1 od 1 | Sva vremena su u UTC [ DST ] |
| Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group http://www.phpbb.com/ |
|