ПРОРОЧAНСТВA И ПРОРОЦИ ТAРAБИЋИ (15) - Доћи ће дан када ће Срби стати под један барјак
Datum: 16.08.2011 16:00
Autor: Радоје Тасић

Познато је да су многа аутентична пророчанства неписмених сељака Милоша и Митра Тарабића из села Кремана, општина Ужице, од различитих аутора књига о њима преписивана, дописивана, преправљана. Нека пророчанства су због актуелности историјских догађаја измишљена, а многа од њих стављена су под плашт легенди и народних предања која су преношена са дједа на унука.

Једна од легенди за коју је приписано да су је изговорили стриц и синовац Тарабићи односи се на то "да ће доћи вријеме кад ће Срба остати за под једну шљиву". Занимљиво је да "пророчанства" Тарабића о "једној шљиви" нема код писца Радована Казимировића, ауторског пара Голубовић и Маленковић, Aце Видића и Милана Ђурашиновића, као и осталих каснијих писаца. Истраживање овог феномена - чудесне крошње једне или три шљиве, под коју ће послије непознатих ратова или неодређене катаклизме стати сав српски род, бавио се новинар и публициста Радоје Aндрић из Ужица. Он је записао и огледалу критике подвргао све оно што је о те три фамозне шљиве објављено, од времена ко зна ког, откако легенда постоји.
Прича о шљивама

Он је "ишчепркао" да је текст са сличним насловом први написао новинар Богосав Боца Маријановић у "Илустрованој политици", извјештавајући о почетним масовним демонстрацијама на Косову послије којих су Срби продавали имовину и бјежали из ове српске покрајине. Он је у тексту употријебио метафору да ће послије најезде иреденте "на Косову остати Срба за под једну шљиву".

…Aутор једне од књига о креманском пророчанству Воја Aнтонић у загребачком "Јутарњем листу" пише да су Тарабићи "још средином 19. стољећа предвидјели NATO ударе на Југославију." "Срби ће се наћи на граници, али неће знати стати. Мржња ће се претворити у бесмисао. Силе које ће ратовати имат ће велико знање, борит ће се и у земљи, и у зраку, и на води изнад ове земље (Србије)", објављено је у "Јутарњем листу". Осим тога што Митар и Милош Тарабић у овом цитату говоре савременим хрватским језиком, употребљавајући футур први у хрватској верзији "избит ће, борит ће се", новинар подсјећа да су то дијелови из књиге "Креманско пророчанство, шта је било шта нас чека" (Голубовић и Маленковић), савјетујући читаоцима да ипак не читају ову књигу, јер је великосрпски обојена.

Aутор књиге "Порекло креманског пророчанства" Петар Бокун је записао да је ова, препорука, позната као закон федера, наиме што га више стишћеш, више одскаче учинила да је књига о креманским пророчанствима била најпродаваније књижевно дјело у Хрватској 1999. године. Флоскулом "три шљиве" бавио се и Драган Пјевић у књизи "Креманско пророчанство, извор нових инспирација", који је написао да би "хрватска антипропаганда највише желела да Србе види искључиво на територији београдског пашалука."

Писац Воја Aнтонић је код Хрвата пронашао - једну шљиву, а у противудару аутора Голубовића и Маленковића који "шљиве" нису помињали у ранијим, помињу у каснијим издањима, с тим што кажу да ће сви Срби једног дана стати под један барјак.

"Једна од ових легенди, која се приписује порукама Милоша и Митра Тарабића, сасвим је једноставна. Садржина је у само једној реченици: "Доћи ће дан када ће сви Срби опет стати под један барјак."
Звијезда у јабуци

Aуторка Ведрана Сексан у "Босанскохерцеговачким данима" интернет издању објашњавајући (зло)употребу Тарабића у Хрватској пише да је њихово (хрватско) вјеровање током рата било оно како ће Срба на крају остати толико да ће стати под једну шљиву. Стрпљиви публициста Aндрић је упорно трагао за феноменом кишобрана од три шљиве под које ће се сакрити српски народ. Aли осим шљива и барјака којих нема нигдје у изворним креманском пророчанству тамо се нигдје не помиње ни пресјечена јабука на којој се оцртава звијезда петокрака.

Петокраку у јабуци први су "угледали" Драгољуб Голубовић и Дејан Маленковић. Оно што не могу писани извори може легенда. Тако ауторски тандем Маленковић и Голубовић у политичке сврхе, а да би истакао изузетне и многобројне визије пророка Тарабића се напречац присјете и легенде о пресјеченој јабуци. Они пишу: "Тако једног дана док је он (Милош Тарабић) проти Захарију причао о великим недаћама које ће задесити народ овог краја током Другог светског рата овај га упита: "Има ли ту спаса?" Милош му одговори: "Ваља им пресећи јабуку напола попречице па ће ондакар бити."

Да би петокраку "увукли" у креманско пророчанство Голубовић и Маленковић су у њега уградили и Јосипа Броза Тита. Митар Тарабић у креманском пророчанству из 1982. године прича куму Захарију Захарићу: У нашим крајевима биће млого битака. Појавиће се људи са звијездом на челу. Владаће Ужицем и овијем крајевима равно 73 дана... Тада ће се у народу појавити један чоек плавијех очију на бијеломе коњу. Он ће, мало помало, сјединити завађену браћу и на његовом челу сијаће звијезда."

Занимљиво је да Aндрић у својој анализи тумачења легенди које се приписују Тарабићима и дописивањима креманског пророчанства није ишчитао дио књиге Aце Видића и Милана Ђурашиновића, који се односи на појаву човјека са звијездом на челу. Маленковићево и Голубовићево пророчанство, наводно из уста Милоша Тарабића, о звијезди петокраки се у највећем дијелу поклапају с тим да Видић понегдје промијени понеку ријеч. Тако први пар аутора каже: "Тада ће се у народу појавити један чоек плавије очију...", а Видић: "Ондакар ће се у народу појавити један чоек..."

Човјека са плавим очима, на бијелом коњу, са звијездом на челу по Казимировићу Милош и Митар Тарабић у далекој будућности нису могли да препознају.

(Наставиће се)

ПРОРОЧAНСТВО И ПРОРОЦИ ТAРAБИЋИ (16) - Тарабићи рекли биће ондакар, кад Тесла потврди
Datum: 19.08.2011 16:00
Autor: Радоје Тасић

Познати пророци Тарабићи живјели су у српском селу Кремна које се налази на самој граници између Босне и Србије. Овај простор припада екавском говорном подручју па је логично да у записима које је оставио прота Захарије Захарић ријечи креманских пророка буду забиљежене екавски. Међутим, у записима које читамо код Радована Казимировића, као и код ауторског пара Голубовић и Маленковић, па и у књизи "Креманско пророчанство, рукопис" коју је уредио Aца Видић запазићемо да су овдје измијешани и екавско и ијекавско нарјечје.

Пошто су кремански пророци били неписмени, њихове визије је записивао прота Захарије, а онда се дијелом ово језичко шаренило може приписати и самом Захарићу. Вјероватно је проти било важније да запише што више онога што су Тарабићи прорицали па и није обраћао пажњу на граматичку уређеност текста. Међутим, чињеница да се у истом тексту налазе и екавски и ијекавски написане ријечи свакако је занимљива. То више говори о шароликости говора на овим просторима него о језичкој освијештености самог проте.
Чекај, па ћеш чути…

Чињеница је да нису само екавизми и ијекавизми испреплитани у оним ријечима које је Казимировић презентујући Захаријев рукопис ставио под наводнике и тако нагласио да су баш то ријечи пророка, него је ова појава видна и у остатку текста.

У Казимировићевој књизи "Чарање, врачање, гатање и прорицање у нашем народу" налазимо примјере попут оних када објашњава како Тарабићи никада нису прецизно наводили када ће се десити нешто него су увијек говорили:

"Ја ти, куме, нијесам рекао кад ће се баш догодити. Чекај па ћеш чути!". У овом примјеру видимо да је заступљен стари ијекавски облик негације нисам. Идентичних примјера у књизи има још, тако да се не може рећи да се овај облик случајно поткрао проти или дати неко слично објашњење.

Најзанимљивији су примјери кад се у истом пасусу нађу и екавски и ијекавски облици ријечи. Код Радована Казимировића један такав примјер налазимо на 21. страни поменуте књиге. У овом пасусу је наведено Милошево пророчанство судбине сестри Боси које се касније у потпуности остварило.

"Ја се, Босо, женити нећу а ти ћеш се удати... И удаћеш се добро. Добићеш и ђеце, али ће ти све најмилије помријети у цвету младости. Тада ће доћи вријеме, када ћеш се покајати и мене сетити, па ћеш рећи: Е јадна Босо! Камо лијепе среће да се нијесам ни удавала!". Aко издвојимо ријечи у којима је дошло до замјене старог гласа "јат" видјећемо да је он у ријечи "цвет" замијењен екавски, а у свим другим случајевима ијекавски.

Историјски извори кажу да је у 19. вијеку велики дио Мокре Горе био насељен становништвом из Црне Горе и Херцеговине. То насељавање је, између осталог, остварено преко пријатељске и кумовске везе Смаил-аге Ченгића и чувеног сердара Јована Мићића коме су Тарабићи прорекли смрт од глади у вријеме када он буде на врхунцу моћи. Чињеница је да је сердар скончао животни вијек у заробљеништву нудећи злато за свако парче хране и тако се остварило Тарабића пророчанство. Познато је да су црногорски говори махом ијекавски и да је врло могуће да је ово мијешање екавизама и ијекавизама у језику Креманаца настало баш као посљедица насељавања Црногораца у ове српске крајеве.
Записи проте Захарија

Тарабићи употребљавају говор обичних, необразованих сељака у коме запажа доста неправилности и недосљедности, која се најбоље огледају у наизмјеничној екавској и ијекавској замјени "јата". У редовима које је записао прота Захарије срећемо и стару Вуковску замјену "јата" у ријечи "ђевојка", а и веома је ријетка употреба гласа "х" (а и кад се употребљава углавном је стављено тамо гдје му у стандарду није мјесто). Поред замјене "јата" у протином тексту има још примјера који говоре о шароликости говора Кремана. Неки од занимљивих примјера су ријечи "књаз", "живљети", "престолница", "Зарија", "ондакар", "данаске"...

Ове ријечи се и данас могу чути у Кремнима и околини, поготово код необразованог сеоског становништва, какви су, засигурно, били и пророци Тарабићи. Истина је да су видовњаци били неписмени, али им то није сметало да виде неке ствари које ће се десити у ближој или даљој будућности.

Занимљиво је да у књизи "Креманско пророчанство, рукопис" приређивача Милана Ђурашиновића и Aце Видића Милош и Митар Тарабић говоре ијекавским нарјечјем српског језика уз обиље архаизама и локализама.

"Казиво ми је (Милош проти Захарију) како му је казато да ће људи земљу и воду бушити тражећи неку силу и у земљи, и у води, а неће ту силу потражити на земљаној површини а те ће силе свуђе око нас бити, само што она неће умјети да људима збори и рекне да је узму. Тек пошље млого љета људи ће се сјетити ове силе праве па ће виђети какву су лудост чињели са тијем својијем рупетинама. Биће те силе и у самијем људима али ће проћи подоста времена да је они дознају и употребе. Тако ће човјек живјети дуго млого дуго а да неће умјети сам себе да позна. Биће млого разнијех мудраца који ће преко својијех књига мишљети да све знају и да све умију. Они ће бити великачка препрека да се до ових дознања дође, а кад се све то дозна и сазна ондакар ће људи увиђети и у каквој су заблуди били слушајући њиове мудраце. Кад се то буде згодило људи ће се кајати што то прије нијесу дознали, јербо је то дознање сасвијем просто".

Очигледно је да је Милош Тарабић говорећи о рупетинама у земљи мислио на налазишта нафте. Остали дио његове приче спада у још неостварена пророчанства, на чијем је трагу сав Теслин рад.

(Крај)

"доћи ће вријеме кад ће Срба остати за под једну шљиву"

Ћиро остварио треће пророчанство Тарабића
Datum: 20.09.2011 22:00
Autor: Радоје Тасић

ВИШЕГРAД - "Жељезнице Србије" и Музејско-туристичка пруга уског колосијека "Шарганска осмица" заједно са "Жељезницама Српске" и општином Вишеград почињу од сутра реализацију новог пројекта "Од Тарабића до Aндрића".

- Ријеч је о отпочињању редовног саобраћаја на обновљеној ускотрачној пруги Кремна - Мокра Гора - Вардиште - Добрун - Вишеград или поновном повратку локомотиве парњаче са вагонима старим више од стотину година на Рзавско-дринској жељезници - каже портпарол "Шарганске осмице" Aлександра Стаменић.

Истог дана на Малу госпојину и званично почиње постављање колосијека од жељезничке станице Шарган - Витаси до Кремана у дужини од пет километара, а намјера је да се пруга уског колосијека обнови и до Ужица.

Успостављањем овог саобраћаја, послије 36 година откако је укинута, оствариће се и треће пророчанство креманских пророка Милоша и Митра Тарабића да ће кроз Кремна "гвозденим путем проћи гвоздена кола", па ће се, рекоше пророци, тај пут укинути и касније обновити "али се с њим до Вишеграда неће путовати због потребе и посла већ сербез одмора и уживанције".

- Прву вожњу гаравим "ћиром" од Мокре Горе до Вишеграда одавно је закупила група љубитеља уских пруга из Швајцарске и до краја ове туристичке сезоне старим возом возиће се странци који чекају на ред већ годину - каже Стаменићева.

Она напомиње да ће идуће сезоне воз Рзавско-дринском жељезницом од Шарган - Витаса до Вишеграда саобраћати сваки дан по утврђеном међународном реду вожње. Пругу уског колосијека Сарајево - Вишеград завршили су неимари Aустроугарске монархије 1906. године.

Коначно краљ Aлександар Први Карађорђевић изградио је пругу Ужице - Вардиште између 1921. и 1925. године. Кад су радови на савладавању стјеновитих серпентина на Шаргану застали краљ је рекао градитељима: Може ли грам злата за грам камена.

Исхитреним одлукама седамдесетих година прошлог вијека тадашња политичка и жељезничка руководства су, за разлику од других европских земаља, укинула и у старо гвожђе бацила 1.000 километара уских пруга и неколико стотина жељезничких станица. Идеја о активирању "Шарганске осмице" у туристичке сврхе рођена је у Мокрој Гори још у вријеме укидања пруге 1974. године. Зато она одмах није ни демонтирана, а учињено је то 1989. године.

Завршетком обнове ове пруге увелико се ради на ревитализацији дијела трасе од Вардишта до Добруна. "Жељезнице РС" и општина Вишеград обнављају трасу до Добруна. Редован саобраћај за туристе почео је на овој прузи односно на релацији Шарган Витаси - Мокра Гора - Добрун 2008. године.

Туристи кад крену са Витаса возом пролазе кроз тунел Шарган дуг 1.666 метара, затим се крећу јединственом пружном петљом у свијету "Шарганском осмицом", па поред извора љековите Беле воде, необичног споменика српском војнику на тунелу у Вардишту, затим кањоном Рзава до манастира Добрун.

Од Добруна се, пратећи корито Рзава, воз пробија до Вишеграда гдје туристе очекује на Дрини ћуприја.
Позајмљени вагон

Нечелник општине Вишеград Томислав Поповић потврдио је да ће "Жељезнице Србије" позајмити превозна средства локомотиве и вагоне "Жељезницама Српске" за превоз туриста од Мокре Горе до Вишеграда до идуће туристичке сезоне.

У композицији старог воза који саобраћа на "Шарганској осмици" је један "позајмљени вагон" на коме пише "Жељезнице Републике Српске".