Savo Savanović rođen je 1963. godine u selu Pavić, u opštini Banjaluka. Pre više od dvadeset godina, sa majkom i mlađim bratom doselio se u Kikindu.

Veceras je stigao interesantan dopis koji cemo podeliti sa vama. Blize informacije o Savi i njegovom poreklu, koje vecina nas nije znala.

Милош Савановић
Поштовани,

изразито цијеним ваш труд и залагање за примјерно одавање поште покојном Сави Савановићу, мом презимењаку и земљаку.
Штета је што многи, тек сада, након његове смрти, на прави, људски начин, сагледавају његову личност и специфични живот, али боље и то, него да његовим трагичним одласком оде и у заборав.

Не знам колико се зна о Савиној прошлости и поријеклу. Надам се да ћу вам донијети нека нова и занимљива сазнања, а уколико их сматрате интересантним, подијелите их и са осталим члановима групе/странице.

Као што видите, и ја се презивам Савановић. Рођен сам и живим у Бањој Луци. Мој отац рођен је у истом селу гдје и Саво. То је село Павићи, на платоу планине Мањаче, на Змијању. Сусједно је село Стричићи у којем се родио велики писац, народни трибун и бунтовник, Петар Кочић. Изгледа да је бунтовништво и правдољубље својствено вјечито пркосним Змијањцима.
Савина и моја породица нису у ближим родбинским односима, али како су из сусједних заселака, а истог презимена, увијек су се, као и данас, ословљавали рођацима.
Покојни Саво био је син Михајла Савановића, у крају много познатијег под надимком Ташкин, према чему су Саву и његовог брата (који се иза њега види на популарном клипу), сви који их познају прије његове "интернетске популарности", звали Ташкинови.
Занимљиво је да је и Савин отац, Ташкин, био готово идентичне нарави и понашања, а првенствено израженог бунта према држави и систему, у то вријеме социјалистичком.

Ја лично нисам познавао ни Ташкина ни Саву. Његовог брата сам само једном приликом уживо видио, али је мој отац савременик и врло добро је знао покојног Савиног оца, Михајла Ташкина. Мноштво је занимљивости и анегдота с њим, а ја ћу вам овдје изнијети једну, коју ми је отац препричао, а мени се чини веома занимљивом, поготово када се упореди са Савиним понашањем и изјавама.

Елем... у крају ће остати запамћен догађај када је Михајло Ташкин, приликом пазарног дана у Стричићима, на пијаци, пијан псовао Јованку (Броз) и износио критике и оптужбе на рачун Социјалистичког система, као и много пута до тада. Многи подобни режимски грађани, брже-боље, обавијестише народну милицију у сусједном селу Добрњи гдје се налазила велика касарна и војни полигон ЈНА. Ови даље контактираше милицију у Бањој Луци одакле су послали хеликоптер да гони и ухвати Михајла, озбиљног преступника... Док су администарција и "жандари" одрадили посао, Ташкин је већ отишао кући. Касније су га приводили, саслушавали, кажњавали. Наравно, нису га успјели "довести у ред". Наставио је по своме. Кажу да је увијек много више волио псовати Јованку, него самог Тита

Саво је осамдесетих отишао у Кикинду, како и сам каже на једном од објављених снимака. Није ми познато да ли има још браће и сестара, осим тог једног брата.
Многи Савини ближи и даљи рођаци и данас живе у истом засеоку на Мањачи, а и у мом комшилуку у Бањој Луци. Већина њих је тек из јавности и са интернета сазнала за Савину смрт. Уколико желите, од њих могу прикупити више информација о Савиној прошлости и прослиједити вам их.

Надам се да вам је било занимљиво прочитати моју поруку. Ја сам осјећао потребу да је напишем, још од раније, када сам први пут видио Саву на "Ју Тјубу" и сазнао да ми је земљак и "рођак", а поготово сада, када ме је погодила тужна вијест о његовој трагичној смтри.

Подржавам Вас у намјери да се на достојан начин одужите Вашем кикиндском "ориђиналу", пратим Ваш рад и стојим Вам на располагању, уколико на неки начин могу помоћи.

Завршићу Савиним ријечима, које сам тек недавно чуо..
"...Душа не умире, а тијело ко јебе.."

Срдачан поздрав!