banjalukaforum.com

I ja bi ostavio sve kako je bilo

sa "muzičkog foruma" :


JEDAN TIP JE NAPISAO :
od SomiKnight na 12 Okt 2010, 09:42

Citat



Koliko sam ja shvatio iz dosadasnjih postova tvojih, ti ovo radis kao posao, mozda je pocelo iz ljubavi, ali koliko paznje obracas na neke stvari sada ti je to samo posao i nista vise, pa ja ne kapiram bas sta ti ima tu da prozivas nekoga je li platio ili nije? Tvoj posao mu u knezu na primer dodje kao i posao onoga sto prodaje kokice, i sad tamo prodje bajaga pored kioska, ne kupi kokice, i prodavac kokica sada treba da ga proziva po forumima i blogovima sto nije kupio kokice? Ili da ga hvali ako jeste?

Ja razumem da neko od poznatih iz fazona kao svira na ulici, pa saljivo iskomentarise ko je kao platio ko nije, ali da li je neko nekom anonimusu dao neku kintu, ne razumem, sta sad , ako je poznat ne sme ni u setnju da izadje bez 1000 dinara da bi podmirio sve ulicne izvodjace i to samo u knezu na primer, da ga neko ne bi prozivao posle?

Zbog tog clanka koji si napisao i ja bih odreagovao kao Canak

Citat




OVAJ GA JE PODRŽAO :

od johnny_b_good na 12 Okt 2010, 09:55
Lepo receno.


MOJ ODGOVOR :

od Ulični Muzičar na 12 Okt 2010, 17:40

Pa, jel' vi ne umete da ukapirate kada neko pokušava da se zajebava ?
ili , da vam nacrtam sada ?


Ja sam opisivao ljude koji su zastali da me slušaju, pa sam hteo da napomenem ko je ubacio ,
pa, onda i ko nije... automatski


Sergej, Dragan Ilić ... rek'o sam da nisu ubacili, zato što su zastali da pogledaju malo...
Pa, pišem , bre , naširoko... što da ne pomenem ?
BLOG, bre, forumi , zabava...
dajte malo opuštenije

A, od političara, nisam ni očekivao, jer su slučajno prošli, slučajno su nam se pogledi sreli ...

A, KADA SAM IH VEĆ POMENUO U OVOJ PRIČI,
DA NE BI NEKO POMISLIO I DA SU PLATILI (NASLOV TEKSTA...),
NAPOMENUO SAM DA NISU, TEK DA NE BUDE ZABUNE!

E, sad , ako neko jedva čeka da se pravi pametan, da mi meri svaku reč,
i kada se zajebavam i kada se ne zajebavm...
samo napred!

Ja ću posle da se pravdam, nije mi teško...


OVAJ JE BIO NA MOJOJ STRANI :

od Tenji na 12 Okt 2010, 17:53

Pa ko zeli da slusa red je i da plati, nije ok stajati i slusati, i onda se okrenuti i otici, a da ne platis... Inace, pratim redovno temu, odlicni su tekstovi, samo napred!


OPET JA :

od Ulični Muzičar na 12 Okt 2010, 18:13

Ma, ja volim svoj posao baš tzato što nikoga ne prisiljavam...
Nekad neko nema sitno,
možda je prethodnog dana (ili, još ranije ) već ubacivao... ne može sto puta

Al' samo da napomenem da u nekim (aj' da kažemo naprednijim, kulturnijim...) državama,
-ili ih ne zanimaš i samo prolaze (i ne konstantuju te)
-ili, ako su već stali malo da pogledaju, OBAVEZNO ubace, pa makar i vrlo malo nešto... čisti iz poštovanja

ponavljam da sam hteo da tekst učinim interesantnijim, pa sam pomenuo i političare, koji su prošli ulicom, i ...
dobro, pogledali me, ali to ne znači da treba da me časte sad zbog toga...

A, pošto vidim da možda postoje ljudi koji pogrešno shvataju šalu,
mislim da ću korigovati malo tekst ... naročito za Djindjića

evo, idem da ga editujem...

izmenjeno...
možda bi trebalo da zahvalim onome koji me je kritikovao, jer ovako sam manje antipatičan..


-----------------------------------------------------------------------------------------------------
eto, tako je to bilo....
kritika me je naterala da razmislim malo... i mislim da je ipak bolje ovako kako je sada

_________________
www.ulicni-muzicar.blogspot.com

ZEZNULA ME MALO ŽENA, PA SAM OBORIO REKORD




Čula je (prethodne večeri) na TV da će biti kiše, pa sam ja poranio na posao. Juče je bila nedelja, a, nedeljom ljudi šetaju po ceo dan: penzioneri ujutro, kasnije i svi ostali. Nije mi se doručkovalo, tako da sam poneo sa sobom malo hleba i neku konzervu, da bi jeo u pauzi. U kolima sam imao paket od 4 kroasana, pa sam i na njih računao. Dok sam vozio na posao, otvorim jedan kroasan, pa, pošto vidim da njih mogu (za slatko sam uvek spreman), pojedem i drugi i treći. (Vode sam popio nešto sasvim malo, tu nema šale [kada su duže svirke u pitanju]) ! Super - pomislih - sad sam spreman za četvoročasovni rad! 4 sata, pauza za ručak, pa još 4 sata. Prethodnog me dana bilo mrzelo da idem da radim, pa sam morao (po kazni) toliko da sviram (da bih nadoknadio propušteno). Jedino ta kiša da me ne prekine... BIlo je oblaka, što jes'-jes'!
Ako vidim da se sprema ta kiša, produžiću "prvo poluvreme" sve dok ne počne da pada - isplaniram ja lepo. Presvučem se, u kolima, u radno odelo i krenem. Obično se još pre polaska (u garaži) spremim, ali sada nisam bio siguran koliko "debelo" da se obučem, jer nisam još od proletos svirao u pre podnevno vreme. A, to mesto gde je trebalo da sviram je na otvorenom, nema hladovine, pa, ako bude vedro... mislim, da ne preteram u oblačenju.
Počeo sam da sviram u 11:13.
Planirao sam da oko 15 h napravim pauzu za ručak. Dok pokupim stvari, dok odem, dok jedem, dok se vratim i ponovo pripremim... pauza bi bila bar 45 minuta. Došlo vreme za "tajm aut", al' ja vidim... nisam gladan, ne ide mi se u WC (normalno - iz kreveta sam otiš'o pravo na pos'o, a, i nisam popio mnogo vode). Reših da nastavim, pa da možda i ne pauziram, ali da zato ranije završim. A, možda me i kiša prekine, pa je zato bolje da sviram dok se može...
Žena je trebalo sa sinom da ide u pozorište da gleda neku predstavu za decu (od 18h), pa smo se ujutru dogovorili da ih ja vratim kući posle predstave. Tako ja isplanirah da sviram do sedam, pola osam... Došlo to vreme, a, oni se ne javljaju, ne zovu (na telefon). Sigurno nisu ni bili u pozorištu - zaključih ja...
Računam nešto... pa do 19:15 će biti 8 sati vezane svirke, a rekord mi je 9 sati. Aj, da izjednačim rekord!
Kako sam se bližio izjednačavanju, počnem da razmišlajm da ne bi bilo loše i da OBORIM taj rekord, jer ko zna kada će se ponovo stvoriti uslovi (da ne moram u toalet, da nisam gladan, da nema nekih drugih problema...). NIje uopšte lako svirati toliko bez prekida. Ja, čim odsviram jednu stvar, prelazim odmah na sledeću. Nema odmora. Jedino, povremeno, ispraznim malo koferče, kada nema ljudi u blizini (duplo dno...). Pa, samo da sediš na stolici 9 sati ima da ti utrni dupe. Plus što bole prsti, malo i ledja i vrat (kada sviram -> nagnut sam malo prema napred), butina na koju pritiska (dupla) gitara... da ne pominjem psihički zamor !
Prvo sam pomislio da sviram 9 sati i 15 minuta (jer, kada upisujem mesto sviranja i zaradu, upisujem i koliko sam dugo svirao, ali zaokružujem na četvrt sata). Al' polako, polako... još malo, još malo...
Ima još (nedeljnih) šetača, pa mi žao da odem i ostavim ih bez muzike...
Pao već mrak, u daljini sevaju munje, ja već ogladneo, počinjem i da zevam (nije bilo popodnevnog dremeža), pa pomislih da bih mog'o da svršavam polako, (s' oproštenjem)...
Mogao sam još malo možda da sviram, mislim, bilo bi posla za još jedan sat možda, ali u 21:53 sam prošao kroz cilj!
Počeo u 11:13. Znači, "drndao" sam gitaru 10 sati i 37 minuta bez prekida, ali, računam 10:30, jer sam, kada je uveče malo zahladnelo, morao da obučem jaknu, plus 15-ak pauza od po 10-ak sekundi, kada sam "krio" pare ispod pokretnog koferčetovog dna (videti priču "MAMAC"), dva puta sam popio malo vode...
Popravio sam rekord za sat i po ! Malo li je, a? To je kao kada bi neki sprinter popravio svoj rekord na 100 metara za celu sekundu.
Zarada i nije bila nešto naročito, gledano u jedinici vremena, ali... ipak su to bile dve svirke (samo spojene), tako da... Al' nije ni važno! Današnji dan se pamti po drugoj stvari!
Taman sam ubacio stvari u auto, pojeo četvrti kroasan iz paketa, popio sokić... poče da pada kiša. Imao sam sreće: posle je padala celu noć.
Eto, glavni razlog za obaranje rekorda (nepravljenje ručak-pauze) je bio taj što mi je žena rekla da je čula na televiziji da će biti kiše u toku dana (to jest, naredna dva dana). A, ona (kiša) zakasnila (srećom), ja bio odmoran (nisam svirao nedelju dana), šetača bilo u izobilju (mog'o sam da počnem i sat ranije, i da završim sat kasnije)...

Uostalom žena me stalno davi da je ubacim u neku svoju priču, pa , eto...

p.s.
nema veze sa mnom, ali...
- Video sam juče neki bicikl za dvoje, ali samo jedan "vrti", a ovaj drugi uživa pozadi. Ima veliko, mekano sedište, kao na motoru. Malo je produžen i ojačan bio taj bicikl... i sa debljim gumama!
- Jedan mladi otac je gurao kolica, u kojima je (pretpostavljam) bila beba, ali, jureći na rolerima (po biciklističkoj stazi)!!!

I jedno i drugo sam video prvi put u životu...




P.S. na BLOGU ima i nekoliko fotografija (dve su od juče, znači TAZE!), pa IZVOL'TE...

http://ulicni-muzicar.blogspot.com/2010 ... o-sam.html

_________________
www.ulicni-muzicar.blogspot.com

Za sutra pripremam (ponovo) nešto o kučićima. Možda i nije loš takav tempo: svakog ponedeljka novi tekst.
Pre podne idem u banku da stavim malo para na karticu,
pa ću posle pokušati da uplatim nešto preko interneta... (nisam siguran da ću umeti)

Ima varijanta da, za 10 $ godišnje, google skine sa adrese bloga ono "blogspot", tako da ostaje samo "com".
Tako liči na pravi sajt.
Uspeo sam da skinem onu traku sa vrha bloga, ono gde piše "sledeći bog ... napravi blog ... prijavite se ... itd "
Ako i adresa bude promenjena, biće k'o pravi sajt, stvarno.

_________________
www.ulicni-muzicar.blogspot.com

Jesi li ikada svirao u Banja Luci... U BL i nema toliko ulicnih muzicara, da li zbog male zarade ili necega drugog ne znam

Nisam, nekako mi nije na putu.
Kad nisam svirao u B. Luci i Sarajevu, dok je bilo YU-ge, ko zna da li ću ikada.
Voleo bih, i ako se desi najaviću se ovde (mis'im, da spremite pare )

_________________
www.ulicni-muzicar.blogspot.com

I ja sam krenuo da citam temu, procitao sam 1. stranicu, odgovara mi tvoje stil pisanja, znam neke tipove koji isto tako pisu, ali brate sto ne mogu svariti njihove vulgarnosti i sirovost... A pretpostavljam da znas da ima mnoooogo knjiga koje spadaju u zanr "Putovanja i avanture", mislim da imas dovoljno materijala za jednju knjigu

_________________
You smug-faced crowds with kindling eye
Who cheer when soldier lads march by,
Sneak home and pray you'll never know
The hell where youth and laughter go.

ma, nemam te ambicije (knjiga) ... dobro mi je i ovako
pozdrav...
(izvini , žurim pa ne mogu opširnije da ti odgovorim, ali... biće prilike)

_________________
www.ulicni-muzicar.blogspot.com

Čekao sam da promenim adresu, ali, ima nekih problema...

Evo teksta o kučićima.
Na forumima neće biti fotografija, jer ne mogu da na svakom posebno uklapam sliku i tekst
(forumi se razlikuju izmedju sebe: menje slike, veće slike, ne mogu se postavljati slike... itd.)

Na  
http://ulicni-muzicar.blogspot.com/  
je poostavljeno i 9 fotografija, pa... izvol'te !

----------------------------------------------------
---------------------------------------------------
-------------------------------------------------
-----------------------------------------------


DŽUKELAMA NE MOŽEŠ UGODITI


Uglavnom im se svidja kako sviram, ali... ne baš svima!


Moram odmah da kažem da sam ljubitelj životinja (naročito mačaka), ali, stavio sam ovakav naslov zato što mi zvuči bolje nego: "Psima ne možeš ugoditi". Pre će privući pažnju...


Kučići često imaju običaj da se okupljaju oko mene dok sviram, valjda zato što sviram tra-la-la... uglavnom soft, laganu muziku.
Od onomad držim telefon  u pripravnosti i slikam kad zatreba, pa sam, eto, pre par dana snimio i ovog džukca, koji se vidi na fotografiji.

Rešio je bio teča da "iskulira" baš ispred mog pojačala.
Bilo je još rano, pa nije bila velika gužva, ali, kasnije je ulicom prolazilo sve više ljudi, tako da...

...morao je da promeni položaj. Sa nove pozicije nije mogao da čuje baš najbolje, al' šta ja da mu radim !
A, baš je hteo na uvce da mu sviram...

Ova žena u roze bluzi je došla i počela da deli neke reklamne papire. Stala baš ispred mene... To mi već smeta, jer odvlači pažnju ljudima. Rekao sam joj da ide ili malo levo ili malo desno. Odgovorila je da one šeta, da ne stoji u jednom mestu, ali, ipak se stalno muvala tu, pa me je nervirala... Tolika ulica, a, ona mora baš ispred mene da se crta! Par puta je stala, ledjima okrenuta i ispred "kolege" afrikancna, koji je prodavao piratske diskove. Po desetak sekundi je stajala tačno ispred njega, na metar udaljenosti...

Posle se probudio i Džukac, pa smo se poredjali, ko planete u sunčevom sistemu što se ponekad poredjaju...
Ali, Džuli (aj' tako da ga zovemo...) nas je brzo napustio. Nije mnogo smetao. A, i gospodja je podelila sve što je imala, pa je i ona otišla.

Crncu je, pak, stiglo pojačanje (još dvojica), a, stao je tu i jedan deda, koji prodaje balone punjene helijumom.
Svako radi svoj posao, a svima se svidja baš to mesto, jer je sa moje strane neka banka (popodne ne radi), a, sa druge... pa, vidi se...

Onda je stigla i opštinska policija, jer i oni moraju da rade svoj posao (i zaradjuju za lebac).
Afrikanci imaju oči i na ledjima, tako da oni uvek na vreme zbrišu, dok je dedica bio neoprezan, pa su njega ulovili.


Ovaj moj obožavalac (Džukac) me je podsetio na jedne njegove dalje rodjake, sa kojima sam imao velikih problema.
Koliko me je on gotivio, toliko ti drugi nisu mogli očima da me vide!
Elem...

Bio jednom jedan čopor pasa. Živeli su u centru jednog grada. Muvali su se stalno po šetačkoj zoni, naročito u večernjim satima, kada se prodavnice zatvore i ostanu otvoreni samo kafići i kiosci. Okupirali su centralnu ulicu. Jedna raskrsnica im je bila baza.
Ja sam u radno vreme prodavnica svirao u jednoj susednoj ulici, da bih izbegao preveliku gužvu. Kada je postajalo mirnije, odlazio sam na nastavak svirke na njihovu teritoriju, t.j. u glavnu ulicu. Bilo je zimsko vreme i ljudi su sedeli po kafićima, ali, unutra. Bašte nisu radile. Bilo je sve mirnije, kako je odmicalo veče, i ja sam "volume" na pojačalu držao na minimumu, jer su u zgradama, iznad prodavnica, živeli ljudi. A, noću... znamo kako je: sve se čuje!
Osim što je sa jednog balkona neko kučence ponekad lajalo i ometalo me, taj čopor uličnih pasa je povremeno prolazio pored mene i jedan od nijh je lajao na mene. Po pola minuta, u proseku. I tako svaki put... Posle se još jedan okuražio, pa su počeli u duetu.
Ljudi, prolaznici, su ih, kao, malo ućutkivali, ali, bez rezultata. Ja sam pokušavao da ih uplašim tako što sam rukom pravio pokret kao da ću nečim da ih gadjam, ili ustanem malo, kao da ću da ih pojurim...
Nije funkcionisalo! Samo su se još više žestili. Laju i cere se... sve im se desni vide.
Mnogo su me nervirali, jer su me stvarno ometali. Prolaznika nije bilo previše i bila je fina atmosfera za svirku, tiho...
A, onda navrate oni (na svakih 15-20 minuta) i kvare mi posao. Galame, ljudi gledaju njih... nije to-to...
Jedno veče sam baš hteo da popijem malo vode, kad... eto njih!
"Deru" se, kao i obično...
Ja, pošto sam još držao flašicu (sa blok-zatvaračem) u ruci, bacim, onako ljut, vodu prema njima i... oni pobegnu!
"A, pa , tu li ste ptičice - pomislim ja - sad sam vam naš'o lek !"
I, ostavim flašicu da stoji u proipravnosti.
Toliko sam bio ljut na njih da sam se, kada sam završio svirku i odneo stvari u kola, vratio naoružan (flašom 'ladne vode) i tražio ih po gradu sa namerom da ih okupam malo, ali, već je bilo kasno i hladno, pa su valjda bili otišli na spavanje... Stvarno sam imao nameru da ih isprskam malo... Iz osvete! Imali su sreće, pa su propustili januarsko kupanje...
Narednog dana sam još jednom "pucao" na njih hladnom vodom, kada su mi došli u "posetu", a, posle je bilo dovoljno samo da uzmem flašicu, koja mi je stajala na dohvat ruke,  pa da oni odmah zbrišu.
Tako se to završilo.

Jednom sam, posle par dana, naiš'o slučajno na tog lajavca (vodju), kada je bio sam. Kažem mu: "A-haaa! A, sad? Kojom mukom sad da te mučim, a?"
Prepoznao me. Spustio uši dole i prestao da glodje tu drljavu kosku koju je držao u ustima. Uzeo sam flašicu iz ranca, ali on je pobegao, a ja sam malo prsnuo vodu u njegovom pravcu, dok je bežao... kol'ko da zna da mi nije simpatičan. Jedan čovek, iz obližnje kafane (koji mu je verovatno dao tu kost da je žvalavi) me je pitao zašto to radim...
"Duga je to priča", odgovorih mu ja...

Naredne (prošle) godine, kada sam ponovo navratio u taj grad, nisu me zajebavali.
Videćemo kako će biti ove zime...

link ka tekstu :
http://ulicni-muzicar.blogspot.com/2010 ... itelj.html

_________________
www.ulicni-muzicar.blogspot.com

Sinoć sam na blogu dopunio poslednji tekst...




p.s.
Ovo dodajem posle nekoliko dana:
Danas, kada sam stigao na radno mesto (isto to na kome sam svirao i pre 7 dana, kada su napravljene fotografije), Džukac je već bio tamo. Spavao je. Izgleda da nije baš toliki moj odožavalac, nego sam mu prošli put upao sa gitarom u dnevni boravak, u vreme popodnevnog dremeža...

_________________
www.ulicni-muzicar.blogspot.com

Novi tekst sam malopre postavio na blog.

To je, zapravo, jedan stari tekst, ali, malo rekonstruisan.
Ima i par fotografija...

http://ulicni-muzicar.blogspot.com/2010/11/napomena-ovo-je-jedan-tekst-koji-je-vec.html


Ali, na ovom forumu ga nije bilo (ovde sam skoro došao)
zato, evo teksta:



NEKO PIPA, NEKO SLIKA, NEKO PITA, NEKO NE PITA...


Večeras prolaze tri slepa Roma (dvadesetogodišnjaci, otprilike), a vodi ih neki tip što na ruci nosi traku Crvenog Krsta.
Zastanu, poslušaju malo, pa me taj njihov "vodič" pita da li momci mogu da pipnu malo moju gitaru.
Ja, šta ću, dozvolim...
On privede jednog, uzme mu ruku i stavi je na vrat moje gitare (na gornji vrat, na donji...)
Zatim drugog momka, pa trećeg...
Oni se svi, kao, čude šta je sad pa to... dva vrata, dupla gitara...


Kada sviram, sa moje leve strane stoje ranac i koferčić (za pare), a, sa desne strane je pojačalo.
Izmedju njih je metar rastojanja, otprilike.
Ja sam pozadi, na metar od njih (pravimo jednakostranični trougao).
Izmedju mene i pojačala su 2 kabla (za 2 gitare)
E, sad...
Dešava se, povremeno, da mi neki "nekulturnjaci" preskaču stvari, jer ih mrzi da ih zaobilaze!
Tako je večeras neka žena upala skroz na moju teritoriju!
Uplašio sam se da mi nagazi na nešto. Ali, ona preskoči spretno ranac i koferčić, udje u trougao (izmedju ranca i pojačala), i stavi telefon ispred zvučnika, na 3-4 sekunde...
Razgovarala sa nekim preko telefona, pa, eto, usput i to...
Niti da pita može li, smeta li, da se izvini... ništa! Nije me ni pogledala !


Takodje večeras me neki tip (sa nekim dobrim foto-aparatom) slika, slika, slika (t.j. fotografiše)... jedno 10-ak puta (oko 2 minuta je trajala ta "sesija").
Ne pita mene da li se slažem ja sa time što radi.
Mislim, o.k. je jednom, nego ovaj baš navalio...
Ali, barem je čovek (takodje i njegova devojka) platio (i to fino!) i zahvalio se na kraju.

Pre njega (takodje večeras) jedan drugi čovek me fotografisao 5-6 puta i, na kraju, otišao...
Niti "fala", niti da ubaci neku siću (čisto reda radi), niti je pitao da li može da slika...
Ja bih, ili ubacio nešto na kraju, ili ne bih napravio više od jednog snimka - bilo bi mi neprijatno.
Svako može, naravno, da me fotografiše ili snima kamerom. Na javnom sam mestu, nije zabranjeno...
Mnogi pitraju da li mi ne smeta, da se razumemo!
Ovde sam pomenuo neke koji to nisu uradili (današnji slučajevi)!

_________________
www.ulicni-muzicar.blogspot.com

CRNA TRUDNICA I "LETEĆI PACOVI"

NAPOMENA:
Ovo je jedan stariji tekst, napisan maja 2010. i objavljen na nekim forumima.





Neka trudnica (odevena u crno) prvo prodje pored mene, pa zastade (5m dalje) da, kao, posluša malo. Svirao sam tada instrumentalnu verziju "Ružica si bila..." od Dugmeta (ali, to nije ni važno). Posle jedno 2-3 minuta pridje ona polako (pa, trudnica je...) i stavi u koferče (namenjeno za "skupljanje dobrovoljnih priloga") neku... kesu !
Ja, gledam, onako... vidim ima nešto poveće u njoj, baš sam znatiželjan, ali čekam da se ona udalji, pa da pogledam šta to ima unutra.






A, kesa ?
Pa, k’o one što daju u autobusima za povraćanje (crna), samo sa "ručicama".
Ona ju je smotala, ali vidi se da ima unutra nešto što nije baš tako malo!






A,da...
Navratio je kod mene i jedan Beogradjanin, moj poznanik. Pitao me da li imam nešto svoje u repertoaru. Čuo je da je neko (on reče i ko, al’ sam ime zaboravio istog trenutka) nekada rekao da (otprilike): "Ako neki guslar zna 50 pesama da odgusla, a, pritom ne napravi bar jednu svoju... onda on i nije neki guslar".
Ja sam mu odgovorio da ja i nisam neki guslar, ali posle, kada je on otišao... nešto razmišljam:
"Pa, da vidiš da i jesam!"
Mislim, hvatam taj prosek od 50 + 1 !
Osim toga u mnoge stvari ubacujem neke svoje delove...
Znači: Ja - guslar i po !!!




A, šta je bilo u kesi?
Djevrek... košta pola evra.
Ostavio sam ga golubovima, sutra za doručak...


DODATO NAREDNOG DANA:

E, baš sam glup!
Ostavio sam juče djevrek u kesi, pa sam danas video tu kesu kako još uvek stoji tamo gde sam je i ostavio...
A, da bi potvrdio svoju glupost, opet sam zaboravio da ga izvadim iz kese!
Nego, čuo sam da za golubove kažu da su "leteći pacovi" (prenosioci raznih boleština), pa što onda da ih hranim?

Nego, juče sam zaboravio da pomenem i kako sam se najeo prašine iz usne harmonike!
"Duvao" sam je posle duže vremena ponovo, ali, zaboravio sam da je pre upotrebe malo "čuknem", po propisu!
Inače, nisam svirao mesec dana pa su me danas malo boleli prsti.
Nije to kao kod "običnog" sviranja gitare:
(samo) PRITISNEŠ žice levom rukom, a desnom ih "okineš" i one zavibriraju!
Ja moram da ih jako udaram i levom i denom, iako može da izgleda da ih samo "pipkam".
Desna ruka malo i pravi pauze (njom sviram melodije), ali, leva (manje-više) non-stop "radi"! Njome sviram akorde ("pratnju").
A, 5 sati juče i 5 sati danas nije malo posle duge pauze.
Moraću da uzmem par dana bolovanja...







p.s
sad će da me mrze golubari, zato što sam im ljubimce nazvao pacovima...




NAPOMENA:
Ovo,gde su ove rupe, na tim mestima su (na blogu) fotografije...
http://ulicni-muzicar.blogspot.com

_________________
www.ulicni-muzicar.blogspot.com

A sto ti druze ne bi okacio neki snimak tvoje svirke, nadam se da ti to nije neki preveliki problem ?
Bilo bi mnogo zanimljivije, a pretpostavljam bolje i za tebe ?

_________________
Нема ту чојека чим слави посну славу . . .

Pa, sada me zanima arhiviranje nekih priča iz života.
Inače, imam i taj YT kanal, na kome ima par snimaka... (biće ih još, ali me zeza upload)

_________________
www.ulicni-muzicar.blogspot.com

Pošto moram malo da reklamiram blog,
samo bih rek'o da se na ovom tekstu vidi (dupla) gitar(ic)a, moja trenutna saputnica...
(http://ulicni-muzicar.blogspot.com/2010 ... aricu.html)



E, NEDAM TI SVOJU GITAR(IC)U !


Neki tip me pitao nešto u vezi gitare (koji štim koristim i te stvari), pa, kada je video da mu ljubazno odgovaram, pitao me da li bih mu dao da svira malo...
Ja mu kažem: "E, prijatelju, ja ovo što radim - to mi je posao, izvini..."
A, on će: "Ma, nema problema! Ja ću da sviram, a, pare neka idu tebi..."
Naravno da od toga nije bilo ništa!
Zamalo da mi zatraži i da ih (njega i njegovog druga) slikam!
Ali, naišle su, srećom, neke devojke, pa su pitali njih.
A, i toga je bilo! Da, da...
Bio neki spomenik u blizini, pa me jedna gospodja fino zamolila... ako bih mogao da je fotografišem, al' da pazim da nekako "u'vatim" i spomenik!
Naravno da nisam pristao, iz protesta prema neobzirnosti!
Ona je pokušala da se opravda time što i nije bilo baš mnogo prolaznika, pa, kao, neću mnogo da izgubim... (?)
'De me nadje...

Stvarno se mučim da razumem to...
Kako ljudima uopšte pada na pamet da mi traže gitaru?
Vide da "radim", da sviram za pare...
Ili, možda misle da se ja samo za....vam na ulici?
Izgleda da ih nije mnogo briga, ne razmišljaju mnogo da li je kod mene "vreme=novac" ili nije...
’Oće malo da (mi) pokažu kako znaju i oni da sviraju!
Nekada sam i davao gitaru, ali, već odavno – NE! Ne dajem! Nema više...
Sada, kada mi je neko traži, ja ga pitam da li ima kod kuće gitaru.
Pa, kada potvrdno odgovori (a, to je skoro sigurna stvar), ja ga onda priupitam:
"Pa, što onda tražiš od mene?"
I tada nema odgovora...


Inače, baš zahvaljujući tome što sam negde oko 14h (minut gore - minut dole...), u subotu 20. maja 1994. godine dao jednom "slučajnom prolazniku" da mi svira po gitari, upoznao sam svoju LEPU polovinu (sedela je na obližnjoj klupici pa smo, dok je taj tip "guslao", razmenili prvih par rečenica) sa kojom sam danas u braku i...
...sutra ujutro vodim sina u školu, pa, moram da završim!
Aj, laku noć!

_________________
www.ulicni-muzicar.blogspot.com

Pa daj link da vidimo brate.

_________________
Нема ту чојека чим слави посну славу . . .

na prvoj strani je, odmah ispod naslova bloga, lepo se vidi...

_________________
www.ulicni-muzicar.blogspot.com

Neka si ti lepo opisao gde ti stoje pare tj ranac sa parama, pa kada naleti neki cigo da opipa gitaru, a drugi uzme noz i presece ranac (ako je vezan za nesto) i naguli

Price su odlicne ....

_________________
Bio jednom jedan djecak, koji je zivio u jednoj staroj kuci u sumi.On je svaki dan isao da sakuplja lisce za svoju ovcu Kicu. I tako je on sakupljao i sakupljao, kada je sakupio otisao je na Tahiti da se okupa, jer je smrdijo. Umro je on.

na blogu ima samo par (smešnih fotosa, ali sa gugleta...)
znači, ne morate da klikćete na :
http://ulicni-muzicar.blogspot.com/2010 ... oraso.html





MALI, ŽIV BIO - VELIKI (TI) PORAS’O !


Nekoliko kraćih epizoda (jun 2010.):


1.
Neki tip, očigledno "uradjen", prolazi... kao žuri nekud...
Vidi mene kako sviram, zastane i, kao, posluša malo...
Stajao je tako jedno 5-6 minuta.
Onda odjednom, pošto me je pozdravio pokretom ruke, krene...
Ali, tamo odakle je došao! Zaboravio kuda je krenuo... :d

2.
Ostavio mi jedan mladić (pošto je uredno platio i u moneti) jedan džoint i jednu kajsiju!
Džoint ne "trošim",a, kajsiju sam uz’o... al’ sam je posle ostavio (tamo gde sam svirao).
Valjda nije završila u smeću, ima (na žalost) toliko beskućnika što tumaraju naokolo...

3.
"Asta la viktoria", reče mi neki tip, ubacujući "dobrovoljni prilog", dok sam svirao "Commandante Che Gevara".

4.
Vrlo mladi momak i devojka (najpre platili, kako je i red) seli tu, blizu mene, da slušaju, kao...
Ali, ja sviram, a oni... ljube se !
Dečja posla, he he... jaka stvar.
Al’, ovi, bre, ne znaju za dosta!
"Cmok-cmok, cmok-cmok"- čujem ja dok sviram!
Pomislih u sebi: "dal’ da ih pitam da mi drže ritam?"



5.
Tek sam počeo to veče kad...
Neki klinac (možda ima 3 godine) se "zalepio" za mene.
Otac ga zove, ali, on – ništa!
Otac ga obaveštava kako će otići, ali mali ne obraća pažnju na njega (sve vreme "bulji" u mene)!
Otac krene, kao, odlazi... pa se posle nekoliko koraka okrene i, pošto ga dete nije ni pogledalo, vrati se!
Šta će čovek... zavuče ruku u džep i da sinu novčić da ga ubaci u moje koferče!
E, nije stvarno meni toliko do tih 50 centi, nego mi je to bilo "sefte" (prvi pazar toga dana)! Zato sam (u sebi, naravno) i pohvalio dečka rečima:
"Bravo, mali! Živ bio – veliki (ti) poras’o !"

_________________
www.ulicni-muzicar.blogspot.com