|
Нисам приметила, има на српском:
Марија-Магдалена Косановић (Никшић)
ОМЛАДИНСКИ ЖАРГОН У РУСКОМ И СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
Резиме
У овом раду размотрили смо неке типолошке аспекте омладинског жаргона у руском и српском језику. У центру пажње су били жаргонизми грађени на основу тропа и стилских фигура, а сагледани првенствено с тачке гледишта теорије комике. У дефинисању омладинског жаргона тежиште нам је било на његовим социолошким аспектима, његовој функционализацији у свакодневном општењу, у средствима комуникације и у књижевности. Отвореност је доминантна структурна одлика омладинског жаргона – то показује и поређење жаргонизама у два језика о којима је реч.
Илустративни материјал смо црпили из неколиких руских речника (понајвише из речника Како говори омладина Т. Г. Никитине), Двосмерног речника српског жаргона Д. Андрића, савремене српске и руске белетристике и штампе, али и из наше свакодневне праксе.
Популарност омладинског жаргона, његова употреба у књижевним делима и званичној усменој комуникацији се, у ствари, највише заснива на комичним ефектима које он изазива.
ОМЛАДИНСКИ ЖАРГОН У РУСКОМ И СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
У Русији се у 90-тим годинама примећује повећано интересовање за жаргонску лексику. О томе сведочи велики број речника који су изашли у последе време. У почетку су се појавили речници шатровачког и затворског жаргона што се лако може објаснити пословицом да је „наслађе забрањено воће”. У совјетско доба, доба свеопштег улепшавање стварности није било неумесно говорити о језику људи који су се налазили ван закона. Они су – како се то говорило – сачињавали само „занемарљиви проценат здравог социјалистичког друштва”. После речника жаргона криминалаца који у руском језику носи назив „блатная музыка, рыбий язык, акцент, феня”, појавили су се жаргонски речници општијег карактера у чији састав је ушла жаргонска лексика различитих друштвених слојева [12]. У речницима таквог типа важно место припада омладинском жаргону а то сведочи да је он популарнији и занимљивији од других жаргона. Изгледа да су баш таквог мишљења били петербуршки лингвисти који су издвојили омладински жаргон у једном посебном речнику Како говори омладина [13].
Југословенска лексикологија не располаже тако богатом колекцијом жаргонских речника. Засад ми имамо само Речник жаргона који није саставио лингвиста, већ преводилац Драгослав Андрић [14]. Речник обухвата широки круг жаргонизама из речи преступника, наркомана, војника, спортиста и, пре свега, студената, ученика и омладине уопште. Наравно и у овом речнику преовладава омладински жаргон. Зашто овај жаргон привлачи пажњу „жаргонолога”?
За разлику од других жаргона, омладински жаргон је „језик” једне отворене социјалне групе. Он не служи као средство размене информација.. Његов је задатак да описује душевни немир и специфичну интерпретацију света у коме живи омладина. Зато не треба сматрати да је његова карактеристика и главни циљ херметичност. Сасвим супротно. Омладински жаргон, посебно руски, спада у „отворени жаргон”. Он је веома експресиван и продире у језик масмедија и постмодернистичку књижевност. Довољно је рећи да су руски аутори речника налазили примере омладинских жаргонизама у многим новинама и часописима, чак и у званичној штампи као, на пример, „Московскaя правда” или ,,Московский комсомолец”, а такође у радио и телевизијским емисијама, док је аутор српског речника жаргонизама прикупљао грађу у школама и „на улици”, као и из научних чланака о српском жаргону. Зар је то само случајност, или чињеница која тражи научно објашњење? Наравно, да се и у српској књижевности одређеног типа срећу жаргонизми из омладинског жаргона, на пример, код Ђорђа Балашевића [15].
Због чега омладински жаргон не привлачи тако велико интересовање само лексикографа који се њим баве, такорећи професионално? Како да се објасни чињеница да омладинска жаргонска у ствари ненормативни и стилски веома низак говор се користи у белетристици и званичној усменој комуникацији?
Један од могућих одговора би могао бити: зато што водећом категоријом овог жаргона је категорија смеха! Према мишљењу неких истраживача комизма (на пример, према теорији Гобеса, Убергорста, Гроса, Фројда, Лиса), најважнијим елементом сваког доживљавања комизма је осећање надмоћи субјекта над објектом комизма. Многе концепције комизма, описујући процес доживљавања смеха као таквог, говоре да се у том моменту догађа испражњавање сувишне психичке енергије на веома буран начин. Нема сумње да таква карактеристика комизма се поклапа са омладинским схватањем живота и доминира у стварању појаве која је добила назив „омладинска субкултура”. Омладински жаргон је занимљив и због тога што га стварају млади интелигентни и духовити млади људи који уживају у измишљању нових речи и израза. Стварајући духовите шифроване поруке они задовољавају своју жудњу за поезијом макар се она реализовала у облику појединачних стилских фигура. Кад већ говоримо о овим стилским украсима неопходно је осврнути се на Аристотела и његову Поетику, или на реторичке фигуре Квинтилијана чија је античка реторика јако утицала на теорију стила све до епохе романтизма. Она се претворила у умеће лепог говора иако је првенствено била реторички усмереном поетиком. Такву је поетику одбацила поезија романтизма и симболизма за кога су стилске фигуре биле природно и обавезно средство експресије. Повратак реторике, али реторике у виду стилских фигура, догодио се је шездесетих година ХХ века захваљујући француским структуралистима Ролану Барту, Жерару Жанету, Цветану Тодоровићу и Жану Коену. Њих су стилске фигуре занимале у тој функцији коју им је доделио Аристотел, тј. у функцији стилских украса.
Француски песник П. Валери је сматрао да „грађење фигура је неодвојиво од грађења самог језика” [16]. Ако бисмо се сложили да су руски и српски жаргони нека врста језика то без обзира на то да је Валери имао у виду песнички језик можемо наставити његову мисао и рећи да у и основи стварања жаргона су се нашле стилске фигуре. Скоро сви радови о творби речи у жаргону подвлаче да се жаргонска лексика гради путем преношења назива из књижевног језика у жаргон помоћу метафоризације. Присталице нове, обновљене реторике су заменили велики број стилских фигура у античкој реторици једном фигуром – метафором и њеним подврстама. Л. Којен тврди да: „Појму метафоре се данас најчешће придаје уопштени смисао: свака кохерентна употреба неке речи у преносном смислу по правилу се сматра метафоричном, тако да појам метафоре не обухвата само нека већ сва, или готово сва, смислена одступања од дословног значења те речи.” [17]
Сходно томе жаргонизми се могу разматрати искључиво као тропе, али могу се третирати и као стилске фигуре у традиционом смислу античке реторике. За ону реторику основни критериј фигуративности је критериј одступања од уобичајеног, нефигуративног, непесничког, према терминологији руских формалиста - критериј остраненија (рус. остранение). Реторика дозвољава три типа таквог одступања - острањенија, тј. три групе фигура: 1. фигуре које се заснивају на семантичком одступању; 2. фигуре које су грађене на синтаксичком одступању од обичне употребе; 3. фигуре у којима долази до острањенија у гласовном саставу. Заједничка је за све типове необичност облика (фигуре) и необичност семантике (тропе). У руском и српском омладинским жаргонима су представљени типови 1. и 3.
Разматрајући грађење жаргонизама у руском и српском омладинским жаргонима путем коришћења тропа и стилских фигура треба нагласити што без обзира на то који тип они представљају заједничко им је да су смешни и духовити као добар виц.
Наш преглед ћемо почети традиционо од метафоре у којој номинација једног предмета се преноси на други путем аналогије, према сличности. Такав начин грађења жаргонске лексике је веома популаран као у руском тако и у српском жаргону младих. На пример: бульдог - назив јако дебелог човека; присоска, клешня, весло - рука; телега - путничка кола; колбаса - радиокасетофон; будка, пещера - стан; крокодил - ружна особа, пре свега жена; жук - вентилатор; гроб - звучник. У српском жаргону овом типу жаргонизама одговарају, на пример: крокодилка - ружна жена (суфикс -к (а) указује на женски род, док књижевни облик ове речи је крокодил - мушког рода); фосил- старац; ларва - дете; жмигавац - око; ауспух - гузица; клозетара - акустичка гитара; акумулатор - желудац; амбалажа - одећа; балкони - женске груди; фар - око; цветић - девојчица; џелат - месар; џунгла - дугачка коса код мушкараца.
У оба језика најбољи примери за метафоризацију се налазе код лексике на тему: проститутка, женски и мушки полни орган, вршити сношај. Ове радње и реалије имају многобројне називе и, изгледа, асоцирају младе на различите предмете, а пре обрнуто – многи предмети подсећају на ове делове људског тела, јер, како каже песник: ,,Предмет бывает тем, / что он на самом деле есть / и тем, что он напоминает” [18]. Метафоре на поменуте теме изазивају тај комички ефекат који се по терминологији М. Бахтина може сврстати под „раблезијански смех”.
Нова значења жаргонских речи преузетих из књижевног језика развијају се такође помоћу метонимизације. (У метонимизацији наминација једног предмета се преноси на други према сродству.) Код грађења нове жаргонске лексике користи се и сингдоха коју многи стилисти сматрају једном врстом метонимије. О коришћењу метонимије и синегдохе у руском и ссрпском омладинским жаргонима сведоче следећи примери: У руском жаргону: колеса – путнички аутомобил; винил – грамофонска плоча; стекло – ампула; синенькая – 25 рубаља; Кепка, Картавый – В. И. Лењин; хохоталка – лице; свисток – милиционер; резинка – кондом; молодой, зеленый – војник; жмурик – мртвак; игла – шприц; травка – дрога. У српском жаргону: гумарац – аутомобил; табан – бежанија¸трава – дрога; игла – шприц; црна, гара, гаравица – кафа; лајач, лајко – пас; зелена – лубењица; зелембаћ – долар; бумашка – докуменат (каобајаги на руском) и т.д.
Метафора, метонимија и синегдоха могу да улазе у састав стилске фигуре – перифразе, тј. фигуре која је стилски украс у античком смислу. Код Квинтилијана налазимо следећу дефиницију перифразе: „Перифразом називамо употребу већег броја речи за описивање нечега за шта ни била довољна једна или само неколико речи” [19]. Другчије речено, перифраза је таква конструкција која због стилских разлога замењује просту или мање сложену јединицу која изражава исти појам. Перифразе и јединице које оне описују налазе се у семантичкој вези. Међутим, перифразе су много сликовитије и субјективније. У основи перифразе се може налазити метафора. Она може бити или компоненат перифразе, или може да се са њом потпуно подудара. На пример, у руском жаргону: тянуть на галстуке – шлеповати; поднять жалюзи – пробудити се. У српском: сместити на електричну столицу – ошишати; напале га значке – изашле му бубуљице.
Од свих видова перифраза најчешће су у жаргону еуфемистичке перифразе. Еуфемистичка перифраза се користи уместо вулгарних, грубих и увредљивих речи којима је пренасићен, на пример, шатровачки језик, али се срећу и у омладинском жаргону. На пример, у руском жаргону: горизонтальная профессия – проституција; заблудившийся пук – подригивање; отложить личинку – акт дефекације¸сменить воду в аквариуме, сходить к Виталику, позвонить Виталику, совершить даблопосещение (из енглеског WC), позвонить по междугороднему (тел. № 00), пойти к Ивану Ивановичу, кобылу (коня, коней) привязать, пойти посмотреть на Луну – све то замењује фразу „ићи у веце”; французская шапочка – кондом; красная армия пришла, конь прискакал – почела је менструација и т.д. У српском: ујео је бумбар – затруднела; послати у место рођења – опсовати; ђубрити њиву – акт дефекације; јасле за одрасле – затвор; продавачица црних љубичица – проститутка; паркирати се у сандук – умрети; пасти за слободу – наћи се у затвору; пустити сузу за Хитлера – мокрити.
Неке перифразе могу да садрже и додатну експресвност, а то захваљујући фразеологизмима које се налазе у њиховом саставу. У руском, као и у српском жаргонима се могу издвојити фразеолошке перифразе. На пример: как белочка больная – као глупача (белочка у омладинском жаргону – пијаничко лудило); как умная Маша – как глупача; Без кайфа нет лайфа – Лош је живот без задовољстава (кайф – задовољство, ужитак, радост, наслада); Есть маза факать водолаза – указује на бесмисленост ситуације, одсуство перспектива (маза – успех); Жизнь как у седьмой жены в гареме – тежак живот. В сербском: Краљевић Марко и пинг-понг – неспојиви појмови; као намерно пробуђен коњ – понашати се ненормално.
Према томе перифраза се у омладинском жаргону, исто тако као и у књижевном језику, изражава конструкцијом / синтагмом, или, чак, целом реченицом. Захваљујући својеј структури перифраза има више семантичких компонената него њен еквиваленат који изражава исто значење али без помоћи перифразе.
Понекад жаргонизми у омладинском жаргону запањују својим неочекиваним обликом или потпуно оригиналним асоцијацијама које омогућују дешифровање жаргонизама. То је зато што су неки жаргонизми грађени према моделу афоризама и користе стилске фигуре које су карктеристичне за афоризме. На пример, руски жаргонизам виолочлен –то је анаграм од виолончель, а српско дурман – анаграм другог жаргонизма, али не из омладинског жаргона, већ жаргонски израз који је у општој употреби - пандур - милиционер, конзервирати – анаграм конверзирати (разговарати).
Каламбур је такође омиљена стилска фигура у жаргону омладине. Његова главна особина је да у њему долази до прекида између гласовног облика речи и њене семантике. Калмбур је, у ствари, игра асоцијација. В. Проп каже да „код каламбура смех се јавља у случају када се у нашем сазнању општије значење речи замењује његовим спољашњим, „буквалним” значењем”. По његовом мишљењу „каламбур се може постићи нехотице, али се може и намерно стварати...” [20] Као пример нека послуже следећи жаргонизми: рус. турмалей – Турчин (асоцијација - Бармалей); спидоносец – болестан од сиде (рус. спид) (асоцијација - орденоносец); дуректор – директор школе (асоцијација - дурик – у жаргону - особењак). У српском омладинском жаргону: фаталист – чистач у парку (асоцијација – хвата лист); локација - кафана (асоцијација - локати); морзеовац – потказивач (асоцијација - откуцати); терапеут – досадан човек (асоцијација – терати); трудна бува – онај ко се узалуд труди да буде духовит (асоцијација – трудити се и бува, у омладинском жаргону бува значит биц. лаж); бавити се литературом – пити алкохол у великим количинама (асоцијација – литр); Милић од Мачве онај ко споро вози (асоцијација – милети); лапонац – старац (асоцијација – лапити); имитирати – причати бајке (асоцијација мит).
На основу цитираних примера да су каламбури у жаргону младих у оба језика грађени са обавезним фактором „запањености и просветљења”, тј. изненађења и дешифровања које Е. Кане сматра за услов комике. Комика се рађа у моменту одгонетања изненађења, у том тренутку када реч постаје разумљива, у тренутку просветљења. Ипак, каламбури се не сматрају игром речи високог домета, вероватно због своје „јефтиноће”. Док у правој игри речи два значења морају наћи свој одраз у једној те истој речи, ми смо показали на примерима из жаргона да је за каламбур довољно да две речи изазивају асоцијацију по некој сличности која се не може предвидети, на примери по структури, рими, истоветности гласова и сл.
На жалост нисмо били у стању да дамо потпуну лингвостилистичку анализу руског и српског жаргона. Ми смо се задржали у свом истраживању на нивоу тропа и стилских фигура које се могу разматрати ван текста и дискурса. Нисмо имали за циљ да покажемо које стилске фигуре и тропе користи руски и српски омладински жаргон код творбе жаргонске лексике, већ смо покушавали да докажемо да њена популарност се заснива на комичким ефектима које она изазива. Анри Бергсон каже да нема потребе издвајати посебну категорију за комизам речи јер већина комичких ефеката се постиже помоћу саме речи, али треба разликовати комичко које реч изражава од комичког које она производи.
_________________
Не бој се непријатеља - у најгорем случају те могу убити. Не бој се пријатеља - у најгорем случају те могу издати. Бој се равнодушних - они нити убијају нити издају, али само уз њихову прећутну сагласност на земљи постоји издајство и убиство
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
