Сремуш (дивљи, медвјеђи лук) је сјајан. Захваљујући Славку из "Зелених стаза" сада знам гдје га могу наћи и у комшилуку.
Највећу количину ове биљке сам видио (и наравно брао
) на Димитор-у (планина у подножју које се налази "Зеленковац") и то непосредно пред врх. Цијело шумско тло га је препуно на непрегледном пространству...
Као што "Ратник" рече, треба пазити да се не замјени са
ђурђевком а чуо сам приче да га знају побркати и са
чемериком или
мразовцем (мада за ово посљедње двоје стварно треба бити специјалац).
Поред карактеристичног снажног окуса и мириса бјелог лука, примјетио сам да листови сремуша расту директно из луковице, тј. из земље, док код осталих сличних биљака постоји дршка из које онда расту листови.
Киселица је такође супер, посебно добро дође као освјежење у дугим љетним походима. Мада, читам да не ваља претјеривати због велике количине оксалне киселине коју садржи.
Буквин жир још нисам пробао. На Мањачи сам прошле године пролазио поред двије букве препуне жира. Планирао сам отићи у скупљање, али се изјаловило...
Када смо код мањаче, приликом поменутог похода накупио сам велике количине
Кантариона и
Вранилове траве (Оригана)Од жирева у исхрани користим храстов жир, који је, због велике количине
танина изузетно горак. Правио сам и брашно, а потом хљеб, 100% од храстовог жира. Иначе танин се користи као прва помоћ код тровања па ако се случајно "залетите" па грицнете неку "незгодну" биљчицу, трк по храстов жир или кору из које се искувавањем добија танин.
Храстов жир чисти организам од отрова, тешких метала..., а има и диуретичко дјеловање па није пожељно претјеривати (из искуства
).
Горчина се може ублажити испирањем жира при чему се смањује и количина танина.