Kako se loži vatra?
Otkriće vatre promenilo je tek razvoja civilizacije, a kako i ne bi kad je to jedna od najpotrebnijih i najvažnijih veština za preživljavanje u prirodi. Čak i ako niste adekvatno odeveni, uz pomoć vatre možete preživeti i u najhladnijoj okolini. Osim što služi kao radijator, vatra će na sigurnoj udaljenosti držati i sve divlje zvijeri koje bi vas možda htjele smazati za večeru.
Dobro sklonište je odlična obrana od spoljašnjih uticaja kao što su hladnoća, vrućina, kiša, snijeg, sunce ili vetar. Štiti i od insekata i drugih bića koja vam mogu nauditi. Kad je u pitanju sklonište, potrebno je misliti o nekoliko stvari. Prvo je odjeća koju nosimo. Mudara odluka odeeće ponekad vam može spasiti život. Kako biste se brzo i lako prilagodili različitim vremenskim uslovima, potrebno je obući se u nekoliko slojeva.
Drugi deo skloništa je onaj koji ćemo najverovatnije morati izgraditi sami. Kad se nađete u situaciji da morate sami kreirati sklonište, ne ograničava vas ništa osim vaše kreativnosti, mašte i materijala koji se nalazi u vašoj okolini. Naravno, ako među svojim stvarima imate ćebe koje možete staviti na pod i komad vodo otporne tkanine od koje možete napraviti krov koji će vas čuvati od kiše i vetra.
Uvek kada planirate boravak u prirodi sa sobom obavezno ponesite dodatne kolčine hrane i vode. Imate li više toga pri ruci, imaćete jednu brigu manje nađete li se u nevolji i ostanete li u prirodi duže nego što ste očekivali.
Ono što je također jako važno kada se nalazimo u prirodi jeste racionalno rasporediti hranu i vodu koju imamo uz sebe.
Kutija prve pomoći i aluminijsko ćebe, uvek će vam trebati pri ruci. Većina povreada kojih dolazi u prirodi su manje ogrebotine, posekotine, modrice ili opekotine. To su povrede koje možemo sami tretirati, a za sve drugo ćemo trebati spoljnju pomoć i tu će nam dobro doći veština kvalitetne signalizacije.
Da bi ste se snasli u džungli potreban vam je samo…nož.
Popnite se na drvo da uzmete neke deblje grane za sklonište. Napravite sklonište od grana, a potom ga prekrite lišćem. Kada počinje da zalazi sunce upalite vatru. Ako je vlazno uzmite brezovu koru i zapalite je.
Ujutru kad ustanete krenite se u lov. Ispecite plen i pojedite ga.
NAPOMENA: ako odete u džunglu i posle 2 sata se vratite biljke koje ste posekli za prolaz, izrasce ponovo.
Drveće zapravo čini najviši sloj gde lišće čini krov šume. Srednji sloj šume predstavlja niže drveće i grmlje, dok najniži sloj šume ispunjavaju cvetnice, papratnjače i mahovina.
Mnoge životinje, koje žive u četinarskim šumama, mogu povremeno da borave u listopadnim šumama, a neke vrste žive u oba tipa šuma.
U najvecim delovima mora i okeana svetlost ne prodire do dna pa se u podruciju otvorenog okeana ne mogu razviti ukorenjene biljke. Na vecim dubinama vlada potpuna tama.
Čak se i najveci kitovi i morski psi hrane planktonima.
