banjalukaforum.com

Nisam znao dal' da ovo stavim pod ljubimce ili ovdje.
Dakle,zanima me da li je neko imao iskustva sa gorepomenutom biljkom; kao npr,. sta jede , kad se poji, treba li da stoji na svjetlu, u toplom, treba li da ima puno svjezeg zraka...

_________________
democraticus artis crastis individibidualis artis crastis libertas

bacis joj par cvaraka ona mirna ....

Bojim se da je muslimanka, da ne jede cvarke. (bez uvrede).

_________________
democraticus artis crastis individibidualis artis crastis libertas

te biljke jedu muve, a da bi ih privukle moraju zaudarati na govno što i čine

^

_________________
Nature has fixed no limits on our hopes.

mislim da ce da odustane od biljke mesozderke

Nagovori je da predje u vegetarijance.

_________________


sportski magazin

Bestija NeOpravljiva!!!

Imas li ti sliku te biljke, jer ima njih vise vrsta?

U globalu, one dio hranjivih tvari uzimaju iz tla, a dio od insekata (vare proteine).
Za insekte se same pobrinu, a i u kuci ih uvijek ima ("domace" muhe vulgaris , sitne 'vocne' ili 'vinske' musice, pauci...).

Znam da su neki stavljali kraj biljke stvari na koje insekti inace lete (secer i slatke napitke u zdjelicu).
Najbolje je da bude na otvorenom dok moze, jer na balkonu ipak ima vise insekata nego u kuci.

Za zalijevanje je najpametniji nacin pratiti ritam biljke (ako vec ne znas tacno koja je, pa ne znas kakvo je uobicajeno zalijevanje za tu vrstu).
Zalijes je i cekas dok biljka ne 'popije' tu vodu. Nakon par dana, kad je gornji dio zemlje suh, zalijes ponovo.
Ili uspes u podlozak, drzis pola sata, sto ne 'popije' prospes. Za par dana ponovis i biljka i zemlja ce uzeti vode koliko im treba, a visak prospes.
Ako sipas odozgo, tj. u saksiju, pravilo je da visak vode koji iscuri kroz rupu prospes.
Ja tako ne radim, pa su mi se sve biljke naucile da budu vodene, ali tako bi trebalo.

U svakom slucaju, biljka ce pokazati ako se prema njoj ne ponasas kako treba, pa ako vidis da grijesis mozes promijeniti kolicinu vode.

Mnoge biljke imaju period mirovanja, nesto kao san (zimi ili ljeti), pa pretpostavljam da mesozderke 'spavaju' zimi, kad nema insekata. Tako da mislim da neces imati problema ni sa dohranom.

_________________


sportski magazin

Bestija NeOpravljiva!!!

Meni su za oko zapele 2 mesozderke sto sam ih vidjela na netu. Jedna ima "hvataljke" koje se sklope, a druga ima "zdjelice" koje vise poput cvijeta.

_________________


sportski magazin

Bestija NeOpravljiva!!!

ljudi ja sam bio mrtav ozbiljan. te biljke ispuštaju jako neugodne mirise (trulo meso, crknute životinje) da bi privukle insekte i nisu baš za držanje u kući osim naravno ako imate štalu.

Hvala na savjetima,posebno Venti,generaciji.

_________________
democraticus artis crastis individibidualis artis crastis libertas

e imas tu biljcicu ovde u trecem, u botanickom vrtu, a tamo mozes da dobijes najbolje info!

_________________
DA, JA SAM SEXUALNO ISFRUSTRIRANA OSOBA!!!
verliebt in berlin

Stavis je u WC i nema da omane.Narasce i previse.

_________________
If you can`t find something TO LIVE for...

...you best find something TO DIE for!!!

Jes,pa da me copi za guzu.

_________________
democraticus artis crastis individibidualis artis crastis libertas

Biljka mesožderka


Poreklom iz Severne Amerike, gde živi u šumama, muholovka je višegodišnja biljka mesožder, najvažnija veza biljnog i životinjskog sveta. Darvin ju je smatrao jednim od najvećih čuda prirode. Može da izraste i do 30 centimetara. Liske su joj nežnozelene, a purpurnocrvene sa gornje strane. Na liski, sastavljenoj iz dve polutke koje se mogu preklopiti po dužini srednjeg nerva, nalaze se bodlje i zupci po obodu. Cvetovi su beli i podsećaju na velur.

Zbog čudesno lepih boja i oblika, muholovka je jedna od najinteresantnijih i najdekorativnijih ukrasnih sobnih biljaka. Takođe je načudnovatnija klopka koju je priroda stvorila. Neodoljivi je hipnotizer zahvaljujući živopisnim bojama. Ona privlači i proždire sve insekte koji joj se nađu u klopci - muve, mrave, osice, moljce i druge.

U čemu se sastoji mehanizam hvatanja i proždiranja insekata? Kada insekt privučen bojama padne na lisku čije polovine podsećaju na čeljust i kada dodirne bodlje, one se preklapaju, zupci ulaze jedni u druge i na taj način zarobljavaju insekte. Insekt će uskoro biti rastvoren dejstvom kiselog sekreta bogatog pepsinima koji izlučuju žlezde na površini liska. Liske se ponovo otvaraju tek kada plen bude svaren - kada od insekta ostane samo sasušeni skelet koji biljka potom odbaci.

Muholovke nastaju iz vrlo sitnih lukovica, posle nekoliko nedelja. Odrasle biljke imaju dve do pet muholovki. Biljka se može izložiti i direktnom suncu, pod uslovom da se vlaga redovno održava. Muholovke redovno propadaju, ali ih zamenjuju nove, koje izrastaju iz lukovica. Prilikom eventualnog presađivanja treba upotrebiti veliku kašiku da bi se odstranili delovi žila koje izgledaju kao da su oštećene. Najbolje je zalivati je kišnicom ili destilovanom vodom. Kao sobna biljka muholovka raste cele godine. Dobro se prilagođava gajenju u stanovima pod uslovom da temperatura nikada ne padne ispod osam stepeni.

Muholovka voli i govedinu. Ako želite da joj ponudite neku poslasticu ili da prijateljima pokažete kako zamka funkcioniše, dajte joj sićušan komad presne govedine. Izuzetan je doživljaj posmatrati kako ova biljka ulovi, zarobi i svari ponuđenu poslasticu ili živog insekta. Leti, kada je lepo vreme, muholovku možete izneti na terasu, balkon ili u vrt. Svaki insekt biće neodoljivo primamljen i začas ulovljen ovom prirodnom klopkom. Ako pak nema insekata, biće potrebno da biljku jedanput nedeljno nahranite sami nekim insektom ili komadićem mesa. Kada odlazite na godišnji odmor ili znate da ćete biti odsutni mesec ili dva, neka vam to ne zadaje brigu, jer će se biljka sama hraniti iz rezerve koju je akumulirala u žilama.

Ovo je grupa biljaka koja se svojim načinom ishrane najviše približava životinjama mesožderima. Fascinantna sposobnost prilagođavanja opremila je neke od ovih biljaka specijalizovanim nervnim sistemom, listovima i žlezdama koji im omogućavaju da hvataju žrtvu munjevitom reakcijom. Kako biljke mesožderi ipak predstavljaju pre izuzetak nego pravilo, postavlja se pitanje zašto im je potrebna čitava ta "mašinerija" i zašto se jednostavno ne snabdevaju potrebnim supstancama na uobičajen način. Odgovor na ovo pitanje leži u jalovim predelima i specifičnim uslovima u kojima je na uobičajen način [kroz koren] teško doći do azotnih jedinjenja i minerala. Neke od ovih biljaka žive kao epifite [rastu na drugim biljkama ili životinjama ali ne kao paraziti već sami proizvode svoju hranu] pa su primorani da nedostatak minerala i azota nadoknađuju hvatanjem i rastvaranjem insekata i drugih sitnih životinja.


Dionaea muscipula

U biljke mesoždere spada oko 400 međusobno prilično različitih vrsta koje osim specifičnog načina pribavljanja određenih supstanci uglavnom imaju malo zajedničkog. Sve one "vare" svoj plen procesom hemijskog razlaganja koji odgovara varenju kod životinja. Razlaganje vrše enzimi koje biljka izlučuje, bakterije koje biljka "gaji" na sebi ili i jedni i drugi. Krajnji rezultat ovog procesa su azotna jedinjenja i minerali koje biljka apsorbuje.

Biljke mesožderi pripadaju dikotiledonim biljkama, jednoj od dve velike grupe cvetnih biljaka [druga grupa su monokotiledone]. Najveći broj pripada redu Nephentales a mesoždera ima i u redovima Scrophulariales i Rosales. Ukoliko Vas zbunjuju ovi pojmovi i niste sigurni koja hijerarhija važi: grupe ili klase se dele na redove, redovi na familije, a familije na rodove i vrste.

Vizuelno verovatno najpoznatija biljka mesožder je muholovka [Dionaea muscipula] iz reda Nephentales. Ova višegodišnja biljka je postala pznata pre svega zahvaljujući svom izgledu koji je mnogim piscima horor priča služio kao inspiracija. U stvarnosti muholovnku veličina ograničava na hvatanje insekata i sitnih životinja. Njeno prirodno stanište su vlažni močvarni predeli Severne i Južne Karoline u Sjedinjenim Državama. Posebno prilagođeni listovi su podeljeni na dve podjednake polovine koje na ivicama imaju duge oštre bodlje. Na insektima privlačnoj crvenoj sredini lista između dve polovine nalaze se "okidači" - tri dlačice na svakoj polovini, koje kada ih plen dotakne aktiviraju zatvaranje lista. Privučen mirisom koji izlučuje biljka na crvenoj unutrašnjosti lista, insekt dodirom aktivira zamku a list se zatvara za pola sekunde. Sama brzina iako za biljni svet izuzetna, ne predstavlja jedini faktor uspeha. Bez "rešetki" na ivicama lista biljka verovatno ne bi bila ni upola tako efikasna. U slučaju da je lov uspešan žlezde u listu intenziviraju lučenje crvenkastog enzima koji rastvara telo insekta. Sam proces može potrajati i deset dana posle čega se list otvara i ponovo postaje spreman za lov. Jedan list je u stanju da proces hvatanja i varenja ponovi tri do četiri puta posle čega se suši i otpada.


Iako pripadaju istom rodu, drugačiji pristup ovom problemu demonstriraju listovi biljaka koji formiraju duguljaste ćupaste zamke u kojima se uhvaćeni insekti rastvaraju zahvaljujući enzimima i bakterijama. Obod jednog ovakvog ćupastog lista prekriven je veoma sitnim dlačicama usmerenim na dole koje insektima prilično otežavaju penjanje nagore ka izlazu iz "ćupa". Ivica oboda ima zadatak da privuče insekte i to čini svojim sjajem i slatkastim mirisom. Kada insekt jednom zakorači ka unutrašnjosti povratka mu uglavnom nema, ukoliko ga ne spasu izuzetne letačke sposobnosti. Iznuren od pokušaja da se popne uz dlačice insekt se najčešće prepušta gravitaciji koja ga vuče pravo u "stomak". Probavni enzimi rastvaranjem insekta obezbeđuju nephodne sastojke za rast. Pripadnici tri familije u koje spadaju ove biljke mogu se naći na svim kontinentima. Evroaziju nastanjuje familija Nepenthaceae dok se na američkom kontinentu mogu sresti mesožderke iz familije Sarraceniaceae. Australijska muholovka, Cephalotus follicularis sama čini familiju Cephalotaceae. Podaci o konačnom broju vrsta ovih biljaka variraju iz razloga što se ove biljke lako međusobno ukrštaju i na taj način stalno povećavaju taj broj. Najveći primerci na svetu mogu se videti u Kinabalu, malezijskom nacionalnom parku, gde zapremina tečnosti u samo jednom listu dostiže i 2l.


Dionaea muscipula

Treća grupacija [prema načinu hvatanja plena] obuhvata pet rodova biljaka iz familije Lentibulariaceae kojima je zajednički mehurast oblik i otvor na "mehuru" okružen dlačicama. Nastanjuju i zemlju i vodu a takođe su i najrasprostranjenije među svim biljkama mesožderkama. Mehurovi ovih biljaka najčešće rastu do 0.5 cm u prečniku. Kada insekti ili manje ribe dotaknu dlačice na otvoru mehura, on se naglo poveća ususavajući i zarobljavajući plen. "Vrata" se iza plena zatvaraju za cca 0.3 sekunde. Ostatak procesa veoma nalikuje onom kod ostalih biljaka mesoždera. Nakon izvesnog vremena potrebnog za rastvaranje tela insekta ili ribe i apsorbovanje potrebnih elemenata "vrata" mehura se otvaraju a preostali sadržaj se ispumpava napolje.
Osim opisanih, neke biljke su razvile i sistem lučenja providnih, lepljivih i mirišljavih kapljica koje insektima izgledaju kao rosa. Kada dodje u kontakt sa ovim lepkom insekt se u svojim pokušajima da se ortrgne zapravo samo sve više umotava u smrtonosnu masu koja ga prvo udavi a potom rastvori.


Nabavite li neku od pomenutih prirodnih muholovki unapredićete svoj životni prostor na više načina. Upotreba neprijatnih i često iritirajućih insekticida za uništavanje letećih insekata u zatvorenim prostorijama će postati izlišna a same prostorije će dobiti jedan i više nego originalan detalj. Kako se u ovom slučaju radi o višegodišnjim biljkama potrošeni novac neće biti bačen uzalud...

Taheebo
Drugi nazivi: Ipe Roxo ili Pau `D Arco.
Latinski naziv: Tabebuia Avellanedae ili Tabebuia Altisima . .


Opis biljke: Pau D`Arco, kao sto se pokazalo, je prava lekovita biljka, ali ne i nova. To je lekovita biljka koja je otkrivena 1977.godine, a pre toga bila je poznata Indijancima.
Doktori Teodoro Meyer i Prats Ruiz, su upotrebili ovu biljku i lecili s njom razne vrste raka, ukljucujuci leukemiju i mnoge druge neizljecive bolesti, sa fantasticnim rezultatima.


Brazilske novine i magazini posvetili su cele stranice cudesnom lecenju koje je postignuto sa Pau D`Arco. Caj se pravi od unutrasnje kore drveca Lapacho Colorado ili Lapacho Morado (Tabebuia Avellanedae ili Tabebuia Altisima).

To drvece se obicno zove Ipe Roxo ili Pau `D Arco. Indijansko ime mu je

Taheebo. To je ozoniferno drvo sa ekstremno dubokim zilama i raste na mestima bogatim ozonom.Te dve vrste drveca imaju lepe cvetove, jedan ljubicaste a drugi crvene, a oba su mesozderi, sto znaci da jedu insekte. Naucna istrazivanja su u kori ovih drveca pronasla sastojke izvanredno otporne protiv gljivica i spora, mada je susedno drvece i raslinje s njima gotovo pokriveno . ,

Taheebo najvise upotrebljavaju oboleli od raka i alergija. Buduci da Pau D`Arco oslobadja telo od toksina, telu se daje nova vitalnost, a sto utice i na psihu i na um. Depresivna stanja, insomnija (nesanica) i patoloske teskobe ublazuju se s Pau D`Arco. Postoje naznake da pomaze i kod AIDS-a (SIDE). Postoje izvestaji o izvanrednim uspesima kod herpesa i drugih prenosnih bolesti.

uh, ti se baš natapka. ja sam jedno vrijeme pokušavao da nabavim jednu za stan ali nije išlo. manje više Leona ti je sve napisala, jedino što sam ja još negdje pročitao da se one nebi smjele hraniti pošto i u naj čistijim kućama za nju ima dovoljno hrane a i prilično su proklete tj u stanju su da uvenu od prevelike količine insekata.

Hvala svima(Leoni posebni), mada je ja ne posjedujem ,vec prijateljica,ali svejedno, pomoglo je.

_________________
democraticus artis crastis individibidualis artis crastis libertas

koga, leonu?