chils je napisao:
Djoku Kinga sam neki dan vidio u Rosuljama bude kod Rode mislim da i nesto sljaka za njega dole u kafani.
Da je ostario jeste al da mu je i vrijeme da ostari i to je.
Za mladju generaciju Djoko King pripada jednom davno izgubljenom vremenu romantika i mangupa Banjaluckog asfalta ljudi poput Ljube Trube zbog kojeg su likovi iz BG busom dolazili da se posajbaju da vide jel istina da je toliko jak ( bio mrsav ko grana ali udarao kao Zagor
) ili
Cede Marinkovica banjaluckog pandana Ljubi Zemuncu koji na kraju tragicno zavrsi u zatvoru u italiji i to 7 dana prije nego sto je navodno trebao da svjedoci protiv nekih jebenih likova iz Koza Nostre (Cedo je inace bio medju prvim pionirima porno industrije u BL kad je snimao mnoge danasnje Banjalucke gospodje mame kako se prase ko tristaci na makadamu).
Bilo je tu jos mnogo likova ljekara, dzankija, putnika, mucicara i politicara koji pronosase ime BL kroz cijeli svijet. Sjecam se jedne prilike 2003 godine putovao sam iz Islamabada za Lahore pakistanskim busom i kad stigosmo u Lahore odem u jednu lokalnu cevabdzinicu pored hotela i klopa cevapi i caj i u pricu sa gazdom starijim likom odakle sam reko Bosnia/Jugoslavia kaze ah imao sam ja musterija iz Banjaluke prije 20 i kusur godina meni se sve dlake na vratu digle. A i u Goa u Indiji mi drugar rece da je sreo nekog sarajliju i banjalucana koji su kao zadnji hipiji na pocetku rata tamo razgulili drze neku supu sa par piva i napusavaju se.
Неукусно је поредити Кингаша, једног истинског ПрИнЦА БаЊАлУЧкИХ ПаРКоВа, са неким ко се петљао у "послове козаностре".
Ђоко је суптилна личност која својим карактером нагиње, вишем, духовном у односу на стварност која никада није наклоњена обичном човјеку. Он ствара једно магнетно поље које окупља истинске љубитеље човјечности око изворне идеје да се човјечност мјери искључиво према људскости гледано кроз призму карактера. Он подцјењивачки гледа данашње трендове трке са временом и као прави занесењак ужива у тренутку. Само, приликом конзервативно техничке опсервације саговорника он износи став који гради сагледавајући карактерне особине истог. Имплицира само по себи да је исти животне ставове изградио посебном техником и тако себи обезбједио углед у средњим и вишим интелектуалним круговима, а да није употребио било какав вид материјалистичке моћи. У сваком тренутку материјализам је истински одбачен у његовим ставовима, али је исто тако осјетан жал у његовим размишљањима због нових генерација чији родитељи бескрупулозно газе кодексе човјечности и у своје потомство уграђују животињско такмичарске инстикте, дакле, инстикте класификације на скалу напредовања ка материјалистичком благостању уз потпуно одбацивање људскости коју сагледавају као ману и негативности карактера.