Да не буде све напето, да се подсетимо на ведрији начин оног времена када се ишло на линију, па се тај страх гушио хумором
РАТНО ДОПИСИВАЊЕ ЖЕНЕ ПЕРСИДЕ И МУЖА МИЛАНА
ЖЕНИНО ПИСМО
Драги мој Милане, јауко са гране, душо у празном тијелу, срећо у кући умрлога, осмијеху на лицу ожалошћеног. Стално мислим на тебе због себе. Пођем код комшије, мислим банућеш изненада па сва дрхтим и да ме човјек не смири ко зна шта би било. Он ми нешто говори, ја не чујем. Он ме хвата по тијелу, ја се не браним. Од његових руку замишљам да су твоје, његово угодно шапутање мени преводим на твоје, иако ми, истину да кажемо, никада и ниси шапутао.Знаш како смо се узели; Тебе оставила Јока, мене преварио онај Митров Маркан. Да се на брзину не вјенчах за тебе, родих његово дијете!
Замркнем негдје, само мислим да не дођеш изненада. Видим нашег бика, сјетим се тебе, колико си га волио. Хоће крава бика, опет ми први ти пред очима – ти си је водио под бика то ти не може заборавити, знам сада по себи. Хоће коза јарца, ништа без тебе. Чујем свраку како крешти, мислим предсказује госта и стресем се. А тек кад треба да се насијеку и исцијепају дрва, да се пооре и окопа, да се покоси и принесе кући – тада ни један од ових мушкараца који ми сада живот чине подношљивијим не могу ни принијети теби. Они јесу мушкарци и свака им част, али треба неко ко ће за кућу теглити и дринчити. Истина, не мањка ми кафа и шећер, цигаре и покоја чоколада, а нађе се и која хаљина да не ходам потпуно гола иако говоре да имам шта да покажем и изнесем на пробирљиво европско тржиште. Била сам остала без чарапа, па кад је кум Драган примјетио, отишао и купио одмах три пара. Хеланке не носим, кажу да их треба имати у припреми за недај боже. Моје су још нетакнуте, а ако јаве, обећавам ти обућу их.
Вјерна сам ти драги мужићу, држим твоје ствари тамо гдје си их ти оставио, разбацане и у нереду да ме што више подсјећају на тебе. Чувам твоје одијело у ормару, није га кум Драган два пута обукао и једном комшија Ђуро. Твој доњи веш нисам хтјела да перем да ме што вјерније подсјећа какав си неуредан био. Друге жене нису такве. Оне хватају сваку прилику која им се укаже. Ја, боже да стигнем и сваку другу. Била и остала мирна, мутава давала само кад неко упорно тражи. Да није овијех дезертера и донатора, пожељело би се добро мушко уво у нашем Вукодолу. Кум Драган стално долази и прво што упита је: Да није дошао кум Милан? Толико те воли и поштује да му је прво твоје име на језику, а тек онда мене пита како сам, како издржавам сама, да ли се плашим ноћи, недостаје ли ми мушко? Шта би могао урадити за мене?
Него, умало да заборавим, родила сам ти лијепог сина. Исти је као ти, али има кума Драгана носић, уши његове, боју очију, косицу и лице. Чини се чак и да ће ходати као кум Драган на прстима, као лисац кад се прикрада кокошкама.
Толико за овај пут, једва чекам да дођеш или - да јаве...
Твоја усамљена и много вољена женица Персида, звана Сисара.
МУЖЕВ ОДГОВОР
Жени Персиди, званој Сисара, Вуковдо, испод Облака:
Драга Перси, добио сам твоје писмо и све ми је јасно. Не пишеш ми о другим животињама осим о себи. ( На примјер, да ли је крава нашла бика, је ли крмача има нераста, има ли кобила пастува једног или два, лаје ли Гаров на кума Драга и комшију Ђуру, је ли коза има сталног јарца или и она мијења?). Радује ме што си сналажљива и што ме се сјећаш кад ти треба нешто урадити. Комаданти нису знали да се дезертери и донатори могу корисно употријебити, а ти их већ јашеш. Свака част, треба ти купити самар
А сад нешто о мени:
Прво кума Нада, Драганова лијепа, мирна и доброћудна женица, по мом рачуну, треба да је сада у шестом мјесецу и родиће дијете које ће као пљунуто личити на кума Драгана осим што ће имати нос сличан моме, лице као у мене, моју боју очију, моје држање и нарав.
Друго, у нашој чети има десетак младих дезертерки. Дезертирале од мужева, с радова на њиви и од оваца и добровољно се јавиле код нас. Прихватили смо их као своје. И свлачимо их и облачимо, имају кафе, шећера, чоколаде колико хоће, нове униформе.
Треће, пјевачица Цица, која овдје често гостује, је родила дијете које у потпуности личи на њеног мужа Славка осим што има мога командира нос, моју боју очију и стално се смјешка као интедант Гојко.
Четврто, умало да заборавим, довешћу једну фину женску, име јој је Надица, да ти помогне у кући. Преоптерећена си како видим. Она ће радити теже послове као што је кување, спавање са мном, изласци у биоског и куповину, а ти оне лакше као што је рад на чистом ваздуху у њиви, чување стоке, одвођење краве под бика, крмаче по нераста, козе под јарца.
Воли те твој муж Милан и једва чека да те упозна с Надицом. Немој према њој бити груба, Надица је њежно икултурно чељаде, држи се онако мирно као да је пред тобом мушкарац. Поздрави кума Драгана, нека припази на куму да се не излаже терету, а кажи куми Нади да јој доносим бенкице за бебу и четири пара нових нераспакованих чарапа. Хеланке можеш продати, ја се враћам жив и здрав.
Твој мужић Милан, с прве линије
Слободан ЈАНКОВИЋ
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
