banjalukaforum.com

a ljudi, vas su bas za'ebale, kad imate tako negativan stav!

_________________
pravila su tu da bi ih krsili, i nadredjeni i podredjeni

Ako dodjem u situaciju da moram redovno nešto da tolerišem onda izgleda da nešto ne štima izmedju nas ili kod nje. Ako je potpuno do nje (ponašanje, vulgarnost, loši maniri, ogovaranje, redovno sipanje žuči, itd.) onda pada u mojim očima i lakše mi je riješiti se emotivne vezanosti. A stalno tolerisati iste ispade je suludo, nismo na takmičenju u toleranciji. Vjerujem da je naša tolerancija tim veća što su rijedi ti "ispadi" i ako znamo da ti ispadi nisu sastavni dio njene ličnosti već neka žuta minuta, da tako kažem. Evo meni lično ako se moja djevojka non-stop ljuti zbog nečega i psuje, ili ako nije samokritična onda neću sebe dovesti u situaciju da moram bilo šta tolerisati, samo se na fin način razidjemo.
Znači ako djevojka nije za mene, nema smisla da bilo šta tolerišem. To bi se možda moglo protumačiti kao da nisam tolerantan ali prag tolerancije zavisi od više faktora, neke sam već naveo.

_________________
You smug-faced crowds with kindling eye
Who cheer when soldier lads march by,
Sneak home and pray you'll never know
The hell where youth and laughter go.

do sada smo pricali sta mi tolerisemo partnerima. a sta mislite, sta partneri trebaju nama da tolerisu?

_________________
pravila su tu da bi ih krsili, i nadredjeni i podredjeni

Pa recimo ako nisam muzikalan a volim zapjevati u njenom društvu onda želim da toleriše moju potrebu za umjetničkim ispoljavanjem
Ono što sam napisao u prethodnom postu važi i za mene, sve ostalo bi bilo licemjerje.

_________________
You smug-faced crowds with kindling eye
Who cheer when soldier lads march by,
Sneak home and pray you'll never know
The hell where youth and laughter go.

Ja tvrdim upravo suprotno, u normalnoj vezi mora postojati makar mogucnost tolerancije ovakvih stvari. Monogamija je sasvim ok, i sam sam pristalica iste, ali imam malo manje eksplicitan stav u vezi sa tim, barem tako mislim.

Sto se tolerancije u sirem smisli tice, opet, mislim da mora da postoji u solidnim kolicinama, i to zbog mog uvjerenja da ljubav nije, kako je to veverushka gore u naletu poetskog zanosa rekla ''najjaca emocija'', odnosno uvjerenja da ljubav uopste nije emocija vec odnos, desavanje, kretanje (aktivnost). Pocevsi od malih situacija, kad citav jun po cijeli dan gledas utakmice svjetskog prvenstva u fudbalu, ili kad si prisiljen ides u kino da gledas ''Ispovijesti kupoholicarke'' i ''Djavo nosi Pradu'', do nekih ozbiljnijih, tipa koje boje ce biti zidovi u dnevnom boravku, ili hoce li se sin zvati po maminom ili tatinom djedu , tolerancija je potrebna i neophodna, i sve price tipa ''ne treba se mijenjati i prilagodjavati'' su mi malo smijesne. Sa 14/15/16/17 godina je normalno da mislimo da smo najpametniji, da se svijet okrece oko nas i da se on treba nama prilagodjavati, a ne mi njemu, ali s vremenom, navodno, postajemo mudriji, ili samo stariji, sta znam.

_________________
Umro je Džimi Hendriks iz Sijetla,
Klepton i Pejdž su dva matora pijetla,
al' budućnost je ipak svijetla
sve dok nam je Popokatepetla...

Tolerancija postoji dok postoje emocije, to je jasno.
Kad nestane emocija nestaje i tolerancije.
Ne tolerišem prevaru pa bile ne znam kako jake emocije.
Ostalo je stvar razumjevanja i poznavanja.
Ako znam šta neko o meni misli i šta osjeća prema meni baš me zabolje uvo šta u momentu ljutnje lupeta, jer poznajem suštinu.
Mnogo mi više znači djelo nego jedna riječ izgovorena u ljutnji.
Isto tako očekujem da se toleriše i moje trenutno neraspoloženje, kao što i ja znam da tolerišem nečije slične "ispade", koji sami po sebi ne govore ništa.

Sitne stvari su za tolerisanje, a krupne stvari se ili tolerišu ili nastaju rezovi, nema sredine.

Rezime: Ne čini ono što ne bi volio tebi da neko drugi čini.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Sa ovim se ne slazem (ili kako puristi kazu: nisam saglasan ). Lako (nije lako ali je lakse) je tolerisati sitnice, ili se mijenjati po tim pitanjima: spustati/dizati dasku na wc solji, spavanje u sobi sa otvorenim/zatvorenim prozorom, prdenje i slico, na neciji temperament se mozemo navici, covjek se nauci kontrolisati, bla bla bla. Medjutim, kako tolerancija podrazumijeva fleksibilnost i kompromis, pravi kvalitet koji neko posjeduje ili ne, ogleda se bas u tim ''krupnim stvarima''. Tu do izrazaja dolazi kompromis, sto je, po nekom mom vidjenju, procjena odnosa onog sto se ulaze, i onog sto se ocekuje kao dobitak. Rezovi mogu predstavljati i pozitivnu promjenu stanja, ne samo razlaz.
U ovom se opet ogleda moj hladni i racionalni pogledn na ljubav, lisen mistifikacija i romanticarskih preseravanja. Naravno, emocije postoje u odnosu, ali je to i odnos dvoje (pozeljno je) jednakih, i kad bi svako od njih bilo tvrdoglavo i ne popustalo po pitanju ''krupnih stvari'', ne znam koliko bi na svijetu bilo uspjesnih veza.

_________________
Umro je Džimi Hendriks iz Sijetla,
Klepton i Pejdž su dva matora pijetla,
al' budućnost je ipak svijetla
sve dok nam je Popokatepetla...

slazem se sa talijiom!

a sto se tice popokatepetl, tamo gde racio vlada, tu ljubavi nema. vec sam u jednom postu rekla: ljubav ( i zaljubljenost) pocinje kada emocije prevladaju razumom. to je zaista tako! a kad razum prevlada emocijama, tada ljubav prestaje...

_________________
pravila su tu da bi ih krsili, i nadredjeni i podredjeni

E vidis, nije tako! Nisam nigdje spominjao da razum preovladava nad ljubavlju. Da bi ljubav bila uspjesna i dugovjecna, emocije i razum moraju da balansiraju. Preovladavanje razuma nad emocijama, opet, ne mora nuzno imati veze sa ljubavlju. Kada emocije preovladaju razumom, nastaje haos. Nekad je on fin i pozeljan, ako se radi o romanticnim osjecanjima, nekad je destruktivan, ako se radi o mracnim osjecanjima.

Ljubav pocinje, kad se zaljubljenost zavrsi. Mozda zvuci okrutno, ali ima smisla. Zaljubljenost je poput neke bolesti, ne da nam da stvari sagledamo sa distancom, bla bla, itd, ovo je tema o toleranciji.

_________________
Umro je Džimi Hendriks iz Sijetla,
Klepton i Pejdž su dva matora pijetla,
al' budućnost je ipak svijetla
sve dok nam je Popokatepetla...

Slazem se....dok je covjek u tom periodu zaljubljenosti tolerise sve i svasta pa kasnije to ona druga strana uzima zdravo za gotovo....

Primjer (mozda jeste banalan ali je dobar):
Momak i djevojka se tek upoznali, zaljubili se jedno u drugo do usiju i tako to....na TV jedno vece utakmica....i normalna stvar je da momak nece provest vece uz TV i finale lige sampiona iako mu ta utakmica puno znaci nego ce izac sa svojom djevojkom....

Godinu, dve....pet kasnije...sretni u vezi, vole se i tako to....opet finale lige sampiona ali sad bi momak da gleda tu utakmicu...normalno djevojka pizdi jer se podrazumjeva da se ta utakmica ne gleda nego da se izlazi sa njom....

Dakle dok je zaljubljenost trajala veca tolerancija je postojala.....ali je pitanje koliko to u stvari jeste tolerancija a koliko je pretvaranje ili nesto slicno....

Ovo sam sad opisao iz muskog ugla....vjerovatno i zene imaju neki svoj vid ovakve situacije kojeg mi muskarci nismo svjesni....

Razum i emocije ne isključuju jedno drugo. Emocije su te koje kažu šta da se radi, a razum je taj koji će da kaže kako to da se uradi. Ako volim, htjeću nešto lijepo da uradim, a kako ću to da sprovedem zavisi od moje pameti.

Da pređem na temu , čovjek može svašta da proguta ako ima povjerenja u neku osobu. Povremeno se dešavaju problematične situacije, ali nisu problem ako se vjeruje u dobre namjere neke osobe. Dakle, tolerancija traje koliko i povjerenje. Što se mene tiče, postoje tri stvari u koje trebam imati dovoljno povjerenja da bih bio maksimalno tolerantan:

1) moja dobra volja i trud su cijenjeni kao takvi.
2) u najgorem slučaju, kada imam problem, neće mi bespotrebno stvarati dodatne.
3) kada me nečim uvrijedi, ili povrijedi, neće preći preko toga kao da se ništa nije desilo.

Dok vjerujem da stvari tako stoje tolerisaću koješta: provale bijesa, neslane šale, gnjavljenje nekim za mene budalastim aktivnostima, flertove...

_________________
A ja zebem od mnogo mišljenja...

Pa opet govorimo o skoro identičnoj stvari.
Male stvari su manje - više nebitne u odnosu na krupne stvari.
Krupna stvar može biti nešto preko čega je neko u stanju da pređe, a neko jednostavno ne može.
To je tolerancija, kada neko uspije da prevaziđe sebe i oprosti drugoj strani.
Ako ne može da oprosti onda taj konflikt ostaje i dalje i s tim se ne riješava problem.
Velika vrlina je uspjeti pobijediti sebe i staviti drugu stranu na prvo mjesto, a na drugo mjesto svoje samoljublje.
Ima stara poslovica "Ono što nas ne uništi to nas ojača" što govori u korist da nakon "rezova" ili korijenitih mijenjanja ili pobijeđivanja sebe odnos dobija na kvalitetu.
A opet, neko ne može nikada prevazići krupnu stvar i desi se neminovno razilaženje.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Da, sorry, sad sam tek vidio da sam te djelimicno pogresno razumio. To je otprilike ta ideja.

_________________
Umro je Džimi Hendriks iz Sijetla,
Klepton i Pejdž su dva matora pijetla,
al' budućnost je ipak svijetla
sve dok nam je Popokatepetla...

ljubav, tolerancija... u stvari veza nije tako jednostavna stvar kao sto vi ovde predstavljate...
svi mi olako govorimo ovo bih tolerisao/la, ovo ne bih... ovo u startu sasecam..itd. a u stvarnosti sigurno mnogo vise razmisljate pre nego sto se odlucite za neki korak, pogotovo kada su negativne stvari u pitanju.

_________________
pravila su tu da bi ih krsili, i nadredjeni i podredjeni

E tako sam ja, jako tolerantna, pustila da mi dečko jaši po glavi i da ne dužim, prošlo je to i obećala sebi e nećeš više pa da ti je iz oka isp'o!! Jest' al' zamalo!! Opet se zaljubih i sve tako dok jednom stvarno nisam sasekla u startu... Al' sasekoh pogrešnog'

Nego...
Čovek se uči dok je živ i ne treba nikada oštetiti sadašnjeg partnera na konto prethodnog.
Treba biti tolerantan ali ipak imati meru i granicu ispod koje ne bi trebalo.

Da. Zato se ja pitam sto su zene tako ostre. Izgleda imaju losa iskustva pa sijecu. Ali sta ces, chinjenica je da on nije bio bezobrazan onda bi ti. Jer to je prirodni zakon, kao sto napisah u prethodnim postovima, ako je jedno dobro drugo to iskoristava i bude lose. Da je on kojim slucajem bio dobar onda bi ti bila losa jer ljudska priroda je takva da kad joj se povladjuje da onda iskoristava. Tesko se nadje da oboje budu tolerantni. Znam hiljade slucajeva muskarac dobar a zena samo sto mu ne sere po glavi, kurva se, galami ga itd.
Isto tako obrnuto, muskarac pijanica, bezobrazan, maltretira je cak i tuce, a ona se zaljepila za njega pa nikako se odlijepiti.
Bas je chudna ta psihologija.

_________________

Filozofija...

Mislim da bih mogao biti tolerantniji ;)

No, ipak je to nešto što se jako teško može naučiti i prilagoditi. Može jedino po cijenu gušenja samog sebe. Takvi smo, kakvi smo..

_________________
Always remember that you are unique, just like everyone else...

pa nije bas tako. covek stalno mora da radi na sebi, da se poboljsava, radi sebe , a i radi blize okoline... to kakvi smo takvi smo govore ljudi koji su lenji i ne osecaju potrebu da se menjaju (na bolje). kada bismo svi se izvlacili na to takvi smo kakvi smo, pa nikada n ebismo bili u vezi. ko bi jos hteo da te prihvati takvim kakav si, a da je u nekim stvarima potrebno da se korigujes. i obratno!

_________________
pravila su tu da bi ih krsili, i nadredjeni i podredjeni

Da, ali i to je nekako recipročno godinama, kad si mlad gledaš da imaš partnera da ti svi zavide na njegovoj/njenoj lepoti, ne bukvalno ali tako nekako, pa onda kad vidiš da to ne ide, e 'ajde da tražimo drugog i samo da nema njegovu manu a ono stotinu još gorih pa još kad se spoji da si grozan prema njemu zbog prethodnog, ispade da je svaki sledeći samo gori i to tako traje dok se čovek ne sredi i ne skonta šta u stvari zaista želi.
I ja zaista mislim da, ako je taj neko zaslužio i ako vredi ja bi bila beskrajno tolerantna, samo ako si čovek i znaš da ceniš to što ja radim za tebe..

http://www.gottman.com/marriage/self_help/

Mada, ostaje problem utvrđivanja praga za 'hurtful behavior'.

_________________
A ja zebem od mnogo mišljenja...