banjalukaforum.com

Kad sročim stih
U potpunoj ekstazi,
Um caruje,
A srce se pazi.
Neprestano luta
Bez obzira gazi,
KO malo kuče
Hoće da se mazi.
Sve u stihu
Prelazim na prozu,
Vozio sam se jednom
Ja u vozu.
Beše to put dug ko život,mučan,ali i srećan
Upoznah osobu,i sad mi dragu,upoznah ljubav veću od svega.
Nije bilo potrebe za izmotavanje ni gluposti.Pogledi su nam se sreli
i sve je bilo jasno.To je bila osoba od koje mi je srce stalo i počelo da tuče kao ludo u istom trenutku,mislite nemoguće.....a ne sve je moguće kad ste zaljubljeni.
A ja sam bio..........

_________________
Carpe Diem,spavaćeš kad umreš...

kao i uvek, lepo!

ali ja bih, kao i svi prepostavljam, hteli da znamo tu ljubavnu pricu!

_________________
pravila su tu da bi ih krsili, i nadredjeni i podredjeni

Naravno.

Bilo je to sad već jako davno,ali se sećam da je bilo leto.
Nije mi se putovalo autobusom ni autom,pa sam odlučio da se podsetim
starih vremena i putovanja.
Kao i svake godine,išao sam u posetu familiji u Sremsku Mitrovicu,kada se desilo sve.
Priđoh joj,izgubljen u trenu,i upitah za ime.
Odgovorila je kratko,ali već sam zaboravio njeno ime.
Sada nije ni bitno.

_________________
Carpe Diem,spavaćeš kad umreš...

dalje...

_________________
pravila su tu da bi ih krsili, i nadredjeni i podredjeni

Rekla mi je svoje ime,i nije bilo potrebno ništa više da poželim da znam sve o njoj.
I do kraja putovanja sam znao skoro sve.
Kada je voz stao,mislio sam da je gotovo,sada će otići i neću je više nikada videti,ali život ima neku čudnu naviku da napravi baš suprotno.
Pozdravili smo se,razmenili brojeve,obećao sam da ću zvati.
I ne nije to bilo ono,čujemo se,stvarno sam to mislio i želeo.
Seo sam u taxi jer do kuće mojih ima dobrih pola sata,a ja sam želeo da je nazovem odma.
Nju su dočekali roditelj,tako da nisam mogao da idem sa njom.
Stigao sam kući.Pomislih dok sam vadio kofer iz prtljažnika,a onda iznenađenje.
Ko je bio u Sremu,zna kako su napravljeni prilazi,i baš onaj pored kuće mojih,bio je njen.
Ugledah auto,i nepoznatog čoveka za volanom,a onda nju.
Sedela je zamišljeno,naslonila glavu uz prozor i bila negde daleko.A onda,kao da se trgla.
Pogledi nam se sretoše,i kao da smo podelili zbunjenost.
Ona gleda u mene,ja u nju,a obadvoje nas dozivaju,nju roditelji,a mene deda.
Glupo sam se osećao dok sam prolazio kroz malenu kapiju,znajući da je ona blizu.

_________________
Carpe Diem,spavaćeš kad umreš...

To je bio početak moje ljubavi.
Bilo je tako davno ali i tako divno.
Čisto da zamuljam nešto u kući,rekoh da moram na poštu da telefoniram kući,
da se moji ne brinu,samo da je vidim ponovo.
Sreli smo se malo dalje od kuće,kraj škole.
Skriveni u parku,ostali smo da pričamo sve do mraka.A onda.........
poljubac.Prvi poljubac u životu.Neopisivo.Njene usne drhte,vrele,strastvene.
Ruke mi prolaze kroz njenu kosu,grlim je ne želim da je pustim.
Znam da ću je videti za samo nekoliko sati ali i to je teško.
Kada sam je pustio,osećao sam se kao da se ceo svet ruši....
I njoj je bilo isto.
Ušao sam u kuću,legao na krevet i pokušao da zaspim.
Bezuspešno.Beznadežno mi je nedostajala.Ustao sam i seo kraj prozora,
očekujući da će se pojaviti,ali to je bila samo želja.
I pak dočekao sam jutro.Probudio sam se i shvatio da sam u neko doba zaspao na prozoru
čekajući je.......

_________________
Carpe Diem,spavaćeš kad umreš...

Nisam se ni umivao ni doručkovao,požurio sam da je vidim.
Trčao sam prema školi.A onda,sam je ugledao,satkana od svile,na suncu je stajala,
sjajnija od zvezde,duga tamna kosa se spuštala niz njene ruke,i lagano se njihala
u ritmu vetra.Stajao sam i gledao.Nisam mogao da verujem,ona je moja.
Moja prelepa Tamara,moja BOGINJA,moj svet,moj život,i moja propast.
Ali ne tada,tada je bilo samo ono dobro.Prišao sam joj polako i kliznuo rukom
po njenom ramenu.Bajka se nastavila,razgovori i poljubci,poljubci i pogledi,pogledi i razgovori.
Prava balada.Nije dugo prošlo,kada smo priznali sve.Nije bilo više skrivanja,bili smo slobodniji,ali smo i dalje odlazili ispred škole,i svaki poljubac je bio kao prvi.
Svaki dan sam je volio sve više,do granica ludila.Nisam mogao da zaspim a da ne pogledam ka njenom prozoru.I ona je to isto osećala,izašli bi na prozore i mahali jedno drugo,slali poljubce i želeli jedno drugom laku noć.I ako svesni da ćemo se ujutru ponovo videti ostajali smo tako do kasno u noć.Ponovo ujutru ustajali i sretali se,ljubili mazili,pričali,pričali,pričali,u nedogled.
A život je to sve promenio u samo jednom trenutku.Ja sam morao kući.

_________________
Carpe Diem,spavaćeš kad umreš...

Pa sto ste dozvolili da kuca sve prekine?

_________________

Filozofija...

Jao kako divno!
Joj, osjećam se kao da čitam neki ljubavni roman.
Ajd pričaj dalje! Dalje, dalje, dalje, dalje, dalje! Ne može to biti kraj.

dalmi nas lepo navukao, a kraj ko zna hocemo li cuti...

u stilu balasevica...

_________________
pravila su tu da bi ih krsili, i nadredjeni i podredjeni

CLOSE MY EYES FOREVER

Baby, I get so scared inside and I
don't really understand
Is it love that's on my mind or is it fantasy?
Heaven, is in the palm of my hand and
it's waiting here for you
What am I supposed to do with a childhood tradgedy?

If I close my eyes forever
Would it all remain unchanged?
If I close my eyes forever
Would it all remain the same?

Sometimes, its hard to hold on, so
hard to hold on to my dreams
It isn't always what it seems when
you're face to face with me
Like a dagger you stick me in
the heart and taste the blood
from my blade
And when we sleep would you shelter me in
your warm and darkened grave?

If I close my eyes forever
Would it all remain unchanged?
If i close my eyes forever
Would it all remain the same?

Will you ever take me?
No I just can't take the pain
Would you ever trust me?
No I'll never feel the same

I know I've been so hard on you
I know I've told you lies
If I could have just one more wish
I'd wipe the cobwebs from my eyes

If I close my eyes forever
Would it all remain unchanged?
If I close my eyes forever
would it all remain the same?

Close your eyes...
Close your eyes...
You gotta close your eyes for me..........



- izvedba: Ozzy Osbourne i Lita Ford

Ne,to nije bio kraj.Kuća je bila samo prepreka koja se našla na putu sreće.

Tuga,neopisiva bol u grudim koja nije dopuštala čak ni da dišem.
Umoran,iznuren od boli ponovo se sretoh sa njom na našem mestu.
Nisam mogao da joj kažem,ali to je moralo da se desi.
Znao sam da će biti slomljena,ali nisam imao izbora.
Nisam ni progovorio,a ona kao da je znala............
kao da smo podelili misli u trenutku,i ona je sve znala........
tuga u njenim očima,svaka njena suza me bolela više od mojih stotinu......
život.Prokleh ga najgorom kletvom što dozvoli da dođe do toga.
Ali u tom trenutku,nije moglo drugačije.
Tri meseca nebeske sreće,uništila je jedna sekunda okrutnosti zvane život.

_________________
Carpe Diem,spavaćeš kad umreš...

Mislio sam da neću izdržati.Pomišljao i na najgore,ali ona je bila jaka.
Verovala je u nas,u našu ljubav i snagu.Ubedila me da ća sve biti u redu,
da će ona doći kod mene vrlo brzo,a da očekuje isto i od mene.
I nekako joj poverovah........pomislih,:"pa mi se volimo,nije moguće uništiti nešto tako jako."
I bila je u pravu.Nije bio kraj,ali samo zato što smo se borili.Nismo dozvolili da nas kilometri razdvoje.Voleli smo se iz daleka.
Ona je posle mesec dana došla u posetu,tih nedelju dana ću uvek pamtiti.
Nismo se razdvajali ne sekunde,nismo gubili vreme da nadoknadimo propuštene poljubce i razgovore.Pričali smo ljubili se,mazili,pravili planove,i naravno tugovali ponovo na rastanku.
Tako je prolazilo naše vreme.Dve godine smo tako posećivali jedno drugo,dok nisam završio školu.
A onda pravo za Srem.To je odluka koju sam doneo čim smo se zaljubili jedno u drugo.
Nisam mogao da živim bez nje,a mislio sam da i ona tako misli............

_________________
Carpe Diem,spavaćeš kad umreš...

Postaje sve zanimljivije
I sta onda? Pretpostavljam da ti je dala nogu. Takve su zene, vecina, sta ces.

_________________

Filozofija...

vim, ti to najbolje znas... za zene!

_________________
pravila su tu da bi ih krsili, i nadredjeni i podredjeni

Ne znam da li je ovo samo knjizevnost sto pise Dalmi ili je istinit dogadjaj. Zvuci mi nekako tragiromanticno. Sta ti mislis veverushka, i naravno dalmi ako hoce da odgovori?

_________________

Filozofija...

Daleko od ociju,daleko od srca
ljubav se tada jako brzo gasi
u vrtlogu snova covjek gusi se i grca
mozak spasava sto ne moze se spasti
Poezija il proza sve to isto zvuci
prica je i onako gotovo ista
covijek se neprestano zbog ljubavi muci
jadan i nemocan da promijeni ista

lepo si mi vratio, vim!

malka, ja bas mislila na tebe ovih dana i pitala sam se jesi li ziva... ni glasa da ti cujem...ali sad se lepse osecam, kad si ti opet tu!
ljubavni jadi mogu da budu slatki ili gorki... a uglavnom su ovi drugi.

_________________
pravila su tu da bi ih krsili, i nadredjeni i podredjeni

Ne ovo nije samo prica,ovo je istina koja me upropastila.
Nisam zeleo nista osim nje,ali da ne pokvarim pricu ici cu redom.

ja sam uvijek mislila da su Petrarca i ostale face izmišljali o svojim ''ljubavnim'' ''jadima'' u srcedrapateljskim stihovima.....a vidi...vidi....izgleda da to stvarno postoji......