banjalukaforum.com

......negdje oko 2 sata iza ponoci Sandro izadje bolje receno izpuza iz kafane pijan k'o torba i skrhan sav ne mogavsi da svati sta se desilo.Svijet mu se srusio za jedan tren.......

Začu se škripa crvenog kabrioleta i on vide kako se vrata na njemu otvaraju i ugleda samo jednu dugačku golu nogu ispred očiju.
- Ludače, oćeš li da te šparhtlom kupe sa asfalta ovde???
Umalo mi nisi pod auto pao, progovori zanosna plavuša i on se na trenutak otrezni.
Ona mu pomože da udje u auto.
- Gde stanuješ? Odvešću te kući reče ona. On je gledao u njene noge u minjaku i povremeno u dekolte. Maglilo mu se u glavi. Ma, od pića. E, kad bi znao sad da joj objasni gde stanuje a da ne zapliće jezikom.
Ona ga je merkala. Dobro parče. Malo bazdi na alkohol, ali istrezniće se.

_________________

Osjecao se stretnim sa njom i dok su bili u drustvu bili su jaki u ljubavi ali ta se ljubav iz dana u dan pretvarala u lazi i nevjeru.

Sandro je krenu da se uspuže u auto. Taman kad je uvukao glavu unutra dođe mu da povrati. I on lijepo istrese sve iz sebe pravo u kola.
-Fuj, majmune...kretenčino...šta to radiš?
-Ugh- promumlja Sandro, htio je da kaže da mu je žao.
-Marš, stoko- plavuša mu izgura glavu iz auta nogom.
Uspio je da joj skine cipelu pri tome. Vrata se zalupiše, točkovi su zaškripali. Sandro je ostao ležeći sa cipelom u rukama. Pritrča mu jedan pas i onjuši ga.
-Šibe. Nisam mrtav- obrecnu se Sandro. Ostade da leži, teško je hodati, a i lakše je nego sjediti. Čuo je neku buku, nešto je sporo išlo ulicom. Pokušao je da iskrene glavu da vidi šta je, pravilo je priličnu buku. Taman kad je uspio da postigne pravi ugao kad dobi mlaz vode u lice. Bio je to jedan od kamiona koji čiste ulice. Brzo se izvio da bi izbjegao četku koja se vrtila nesmiljenom brzinom. To mu je već dalo podstreka da ustane. Krenuo je teturajući i pridržavajući se zidova. Tako je upao u ulaz neke zgrade, naslonivši se na vrata.
Uh, baš sam se nalio. Nemam posla, nemam ni nikog svog...
Ustade, nastavi dalje. Došao je do mosta, pogledao u rijeku.
Kako bih volio da sad upadnem u rijeku, pa da ona sutra pročita kako sam poginuo, i da joj bude žao.
Tako je mislio dok se grčevito držao za ogradu da ne bi slučajno pao u vodu.
Da hoće auto da me udari, ili da me pljačkaši ubiju. Nek' vidi ona, nedostajaću joj. Biće njoj žao. A kud sam ja pošao, ovo nije put do moga stana?
Iza ćoška ispade Dragana.
-Sandro, ala si se nalio, hi hi hi.
-Ej, ćao...
-Daj da ti pomognem- Dragana ga odvuče do svog stana koji je bio par metara niže.
...

E, kad nećeš dugonogu plavušu i 'oćeš Draganu, onda se nadaj da ti Pablo prebroji rebarca, ni krivom ni dužnom! He he he!

Dragana ga je napola vukla napola nosila na svojim ramenima i nešto pričala o nekakvom tipu s jarećom bradicom i hihotala se sve nadimajući dekolte, ali on je napola spavao i mislio da sanja.
Kad su napokon stigli, ona ode da mu donese mineralnu vodu i nešto da mu proba staviti u kljun. Čuo se njen glas iz kuhinje kako priča ne uzimajući vazduh, kako su joj starci na godišnjem, kako je Pablo već dva dana kod nje, kako se naljutio večeras na nju jer je neki s jarećom bradicom pitao je li slobodna nakon fajronta. Pa nije ona njega pitala nego on nju.
Ona se vrati iz kuhinje, a on je s glavom na stolu već spavao.
Ona ga odvuče do kreveta, nekako mu skinu jaknu ali kako je nespretna skinu mu zajedno i majicu te on osta napola go. Skinu mu cipele i položi ga s mukom na krevet. Isflekani džins morade mu isto skinuti jer ga je bio delimično upovraćao. Osta naš junak u boksericama. Samo se patak bezbrižno cerekao. Mislim sa slike na gaćama! (E jeste pokvareni!!)
Bilo je već tri i petnaest.
Začu se kuckanje na vratima. Dva jača i četiri isprekidana kucanja. Da ne zvoni u taj sitni sat. PABLO!
Šta da radi? Ne može sad ovoga polugolog u frižider sakriti?

_________________

Praviće se da nije kod kuće. Kako se samo dobro sjetila.
-Otvaraj, vidio sam te kroz prozor. S kim se to 'vataš?
Sad je već bilo gusto. Šta da se radi? Sandro je bio totalno van ovog svijeta, čak se nešto smiješio.
-Ma, nije to što misliš.
-Ne mogu da vjerujem. Nije ono što mislim? Pa je l' ti ne možeš ništa bolje da smisliš?
-Otvoriću ti ako nećeš praviti sranje.
-OTVARAJ!
Dragana poče da krši ruke, sve će po njenoj glavi. Nije da nije imala nečasne namjere, ali ništa još nije uradila.
-OTVARAJ!
Dragana uze ključeve drhtavim rukama. Ne može a da ne posluša. Polako poče da otključava. Okrenu ključ jednom u bravi. Bum! Pablo je poljubio vrata, Dragana je dva puta zaključala stan. Nastade neviđena dreka i galama. Pablo je bjesnio vani. Skakao je gore-dole, udarao i rukama i nogama u vrata. Srećom, jedan komšija je nazvao miliciju. Dragana je uživala dok je slušala kako peglaju Pabla, koji se nije mogao pomiriti sa hapšenjem.
Tako mu i treba, kreten, smiješila se.
Sandro dođe sebi na trenutak: možeš li mi skuvati malo supe?
...

Miris supe ga omami, mmmmm i kad bi ga sad pitali hoćeš li Klaudiju Schifer kraj sebe ili tanjur supe, on bi izabrao supu.
Dragana ga je merkala sva zadovoljna.

Bili su veoma idiličan prizor. Njih dvoje sami. Tišina. Čuje se samo zvuk kašike...tanjir, usta, tanjir usta i sve tako...
(Uzmite papirnate maramice ko je osetljiv na suzu)

Sedeli su za stolom jedno naspram drugog. On: golog grudnog koša, halapljivo kusa supu kao da je sam na planeti i...
ona: nadmenog dekoltea kao u Pam, koja sad ni Bredu Pitu nebi otvorila. Bolje patak u ruci nego... ovaj bolje vrabac u ruci nego Pablo u bajbukani...kako ono beše...
Merkala ga je Dragana. A njegove misli su lutale do...

_________________

...do Draganinog nožnog palca koji je dodirivao. Biće svašta, samo da supica bude gotova i nešto suvo čalabrcne, mislio je vječito gladni Sandro. A mogao bi prvo i da se okupa. Da, kupanjac, to bi bilo sjajno.
-Hoćeš još?- upita Dragana pošto je on posrkao iz tanjira i poslednje ostatke supe.
-Joj, što ti dobro kuvaš. Neću više supe, ima li šta drugo?
-Paaaa, ima svačega kod mene, zavisi šta hoćeš.- Dragana ga vragolasto pogleda.
-Da nemaš ribe u konzervi?
-Nemam. - hladno ga presječe. Al' je ovaj glup, mislila je.
-Pašetetu?
-Nemam ništa više...ovaj... jesi li umoran?
-Ej, 'ajd nam napravi kaficu.- Nastavi Sandro odlučan da još nešto stavi u stomak.
-Uhhh, ajd' sad će kafica.
Dragana ustade teatralno, njišući bokovima. Sandri tad dođe iz dupeta u glavu. Ali, prvo kafica, još je mutno u glavi, kontao je on, zadovoljan razvojem situacije. Šta li je sa Adrijanom?, pitao se. Možda je sad u vatrenom zagrljaju s onim jarcem? Nek' je, imam preča posla sad.
-Eeeevooo kafiiicee- pisnu Dragana ulazeći u sobu.
-Eee, to, tooo- obradova se Sandro.
-Je l' ti ona mala cura?
-Koja? Ona što je juče bila sa mnom? Nije.
...

Ma kakva cura, onako se nešto muvamo, zanoveta i pekmezi se, a i nije moj tip. Prvo ne volim crvenokose, onako generalno, a i komplikovana mi je, prilično je tupa a i prosečna.
-A ja mislim da se ona i Pablu malo svidja, stalno je pominje, reče Dragana. (Ma, prebrojaću mu vala rebra pa nek onda misli na hirurgiju, ja mu kažem, mislio je Sandro sve merkajući Draganu)
Privuče je nespretno i hop, prosu se vruća kafa po patku!!!

_________________

-AAAAAAAA!!!- Poče Sandro da skače i igra po sobi.
-Joj, izvini, hi hi hi. Smijala se Dragana.
-AAAAAA UF UF UF- Sandro odskakuta do WC-a
-A...jesi li ti sad skinuo te bokserice?- Dragana je krenula da proviri.
Bum! Zalupi joj ojađeni Sandro vrata pred nosom. Nema večeras ništa, nakon ovakvog prženja nema akcije bar do prekosutra. Kakav maler! ljutio se Sandro.
-Hoćeš leda?
-NEĆU!- još samo da i led stavi pa da se totalno dotuče.
Sandro krenu da lagano vodom zalijeva oprženo mjesto, sve se uvijajući. Da je bio obučen, šteta bi bila manja.
-Hoćeš li nešto da obučeš? Hi hi hi.
-'oću, daj.
-Evo, ti i Pablo ste otprilike iste veličine- Dragana mu proturi jedne zelene hlače zvonarice i roza košulju sa ogromnom kragnom.
-Je l' ti to mene zezaš?
-Daj, pa to Pablo oblači kad je praznik ili svadba.
Sandro se još jednom dobro zali vodom, pa se obuče. Kad je izašao, Dragana pisnu: jaooo, što ti dobro stoji.
-A? Daj da vidim, imaš li ogledalo?
-Evo ga ovde.
Dum! Dum! POLICIJA, OTVARAJ!!! - začu se na vratima, komšije su opet pozvale miliciju.
Dragana otvori.
-A, evo ga, svodnik. Drž' ga!
Sandro se za tren oka našao ispod dvojice kršnih policajaca. Dragana se smješkala brkajliji koji je komandovao.
-Ništa nisam uradio! - zavapi Sandro.
...

A sećaš li se crvenog kabrija i poznate pevačice u njemu?
- Sećam kao kroz maglu, procedi Sandro. Meni nije pevala, zar je ona pevačica?
- Ukrao si joj cipelu, je li to istina. Drugi milicioner, zelenih gušterastih očiju je merkao u predsoblju jednu štiklu koja nije imala par.
- Je li ovo vaša cipela drugarice, obrati se zeleonoki gušter Dragani, mereći je od glave do pete.
- Jeste, slaga Dragana.
- Milicioner poput zle maćehe naredi: obuvaj ako je tvoja.
- Nije njena procedi Sandro.
- Nego je tvoja? ljutito će drugi grdosija.
- Od one pevaljke je ta cipela.
- Koje? Kako se ona zove?
- Tozovac, Dragan Živković Tozovac se zove reče Sandro ljutito.
- Slušaj nemoj da te sad napendrečim pa ćeš pevati kao Pavaroti, mamlazU jedan nevaspitani, ti ćeš s vlastima da se zavitlavaš!!
- Otkud ja znam kako se ona zove?
- Ne znaš kako se zove a kradeš joj cipelu.
- Nisam hteo, majke mi.
- Ne nego sam ja 'teo.
- Pa možda se ona vama svidja, procedi Sandro.
- Ćut !!! Ona se svima svidja a tebi ne svidja. Koji si pa ti?
- On se meni svidja Dragana će stidljivo gledajuć predase.
- Svidja ti se jer ti od druge donosi cipele u koje bi mogle tvoja oba stopala stati. To je Sneki izgubila cipelu. Znaš li ti ko je Sneki, sunce ti ogrejano. To je žena grom!! 42 cipelu nosi, moj brajko!!
HA H AAAAA ne mogu više , nastavi!

_________________

-Sandro, nesrećo, pa kako cipelu pjevačici da ukradeš? - upita Dragana, sve više se čudeći što je više zamišljala taj čin.
-Zato što je glup, eto što- zagrmi razdragano brkajlija.
-A ti si mnogo pametan.
-Kuš, štene lajavo. Treba biti glup pa se tako obući.
-Seljačino, šta ti znaš šta je moda.
-Mnogo si moderan, sad ćemo da te strpamo u ćuzu sa još par jako modernih momaka kao što si ti.
-Kakva ćuza, pa ništa nisam uradio.
-Samo zbog cipele ima da odležiš par dana... caki, caki ,cale, kupi mi sandale.. zapjevuši totalno nemuzikalno brkajlija.
-Gospođice, vas su baš napali ovi mamlazi. - namignu Dragani gušterooki kezeći se.
-Onaj prvi me nije napao, nije stigao, a ovaj drugi mi se sviđa.
Sjaj u oku gušterookog splasnu.
-Sve ste vi iste- procijedi.
-'ajde, nosi malog modernog, stavićemo ga sa onim prvim- naredi brko.
-Nemojte da ga nosite, ostao mu patak.
-A?
-Mislim, odjeća mu ostala, nije to na njemu njegovo.
-A i to je ukrao znači, a i mislio sam da je Mitar Mirić nosio ovo nekidan. Božo, uhvatili smo serijskog manijaka. Mažnjava odjeću od pjevača. cccc
...

- Ima da te tamo ošišamo á la šiške Mitar Mirić.
- Joj, pustite me molim vas, nisam ništa kriv.
- U stanici ćeš ti načelniku objasniti sve po redu.
Jadna Sneki skakuće na jednoj nozi a ti nas ovde zavitlavaš.
Čuli su se koraci u stubištu. Penjao se Pablo.
- Vidi majmuna u mojoj garderobi, povika Pablo!! Dragana sad ću ti šiju zavrnuti. Dobro što te zatekoh s njim u krevetu nego mu i moju paradnu robu daješ!!
- Drugarice jeste li bili zatečeni na kamari?
- Nismo.
- Lakše momčino da te mi ne uparadimo palicom po bubrezima!! Kako te pustiše, čime su ti glavu oladili tako brzo??
- Nisam ja ništa kriv, nije ni Sandro! Žene su krive!! Sve su žene krive na ovom svetu, pade Pablo Dragani na rame i očepi plakati. Tu se i zelenooki razsentimentalisa i podje mu usna drhtati od uzbudjenja. Ajd' mala, svima nam skuvaj kafu, evo već je šest sati.
Sandro pomisli, što dalje od kafe. A u mislima mu bejahu jedne sjajne oči...

_________________

razsentimentalisa he he he, pusa, ne čuh ovo do sad

'oćeš mala biiiitiii mojaaaaaaa
živjećeš mi ko gospojaaaaaaa
ješćeš sira i mlijekaaaaaaaaa...
Razvezaše milicajci dok se Dragana kikotala u Pablovom krilu. Pablo je kao udarao neki ritam nogom.
Sandro je sjedio u ćošku umotan u deku. Morao je Pablu da vrati svečano odijelo. Nešto je razmišljao o svemu, najviše o Adrijani. Tad se sjeti jarca, i đipi kao oparen. Stajao je uspravan, dok mu je deka padala kao neki plašt.
-Šta ti je - reče jedan od milicajaca - 'odi vamo sjedi s nama.
Poče milicajac da mu namiguje i krete rukom kao da mu pomogne da sjedne i ćapi ga za dupe. Sandro se vrcnu.
-Šta se 'vataš ti?
-He he he...pa, znaš - zaiskri nešto u očima milicajca.
-Moram da idem- Sandro istrča tako brzo da se deka vijorila za njim.
-MAAANIJAAK- povika neka baba i složi ka korpom u bubrege. Sandro jedva uspjede da održi ravnotežu i da se ne skljoka niz stepenice. Dade se u još brži trk i tako ispade na ulicu. Zora. Nigdje žive duše. On se uputi svojoj kući. Učini mu se da čuje nešto u parkiranom BMW-u. Kao da se auto trese. On zaviri da vidi šta je, kad jarac svom silom upinje da razgoliti Adrijanu koja je cijelu noć nastojala da ga se riješi. Sandro priskoči i otvori vrata. Jarac podiže glavu i iskolači oči kad je ugledao Sandru. Njemu je pala deka i on je stajao go, samo u čarapama i cipelama pred njim. Sandro ga izvuče iz kola i zamahnu da ga udari. Tad vidje kako se ovaj uvija kao crv i samo ga baci u jarak. Za trenutak su se Adrijana i Sandro gledali. On go, ona sva raščupana sa poderanom majicom.
-Šta sad? - upita on.
-Upadaj. - Reče Adrijana dok je palila BMW.
...

nadam se da si happy

_________________
Ukoliko osoba nije zauzeta sigurno postoji dobar razlog!

Nema problema.
Izgleda da je ionako kraj.
No hard feelings.

samo lijepo vi mene iz.ebaste.Rekoh ja jucer da bi mog'o dobiti po .ici i

pablic kog ufatise tog jebase. a sto niko ne nastavi pricicu, ako su vec svi prezivjeli.

Sutra ću nastaviti priču. Samo da je prebacim na prvu stranu.

Nadam se da su stari likovi na broju:
kelner Pablo, drugarica Draganica-kamarica, brada-jarčić, ostali gosti ugrejani vrućom rakijicom, pardon, leto je u medjuvremenu stiglo, pa onda imamo dakle ledene koktele i sve moguće sladolede. Pablo, pazi da svi budu podmireni i rashladjeni.
Onda...glavni junaci su takodje kao zapete puške. Ako se slažete, promenili bismo im imena, Venti, šta misliš da se zovu Vuk i Lana? Ipak su oni naše gore list. Ili imaš možda neki drugi predlog. Uvažićemo.
Ok.
Sve je na mestu. Pablo, kako se ono zvao Kaffe, pomozi mi?
Organi vlasti su takodje još tu, sve s uniformamam i kapama i pendrecima. Pajina slika je na zidu i još ponegde. Pa, dobro, ne može sad bacati nove gaće kad ih je kupio tuce na sniženju, sedam ih je bilo fino složeno u kesi. Nije Pajo kriv što su ga tu parkirali. Osim toga Lani ne smeta, a Paju niko i ne pita gde mu se svidja.

Ajde onda započnite ako želite.
(Uljudno zamoljavam Maki i Muki da svoje medjusobne dijaloge izbace s ovog topika. Ako imate u priču dodati nekoliko rečenica, ispravki ili sugestija dobrodošli ste, to vi znate, ali, lepo vas molim, bez vašeg uobičajenog chatovanja. Ne ljutite se na mene.)

Svima pozdrav, a za Blue ljubac. Ljubi te Čarolija, pametni moj druže.

_________________

Pusa, Čarolijo. Sad se ja crvenim dok ovo kucam, ali moram da se javim na ovu temu. Pošto nije fazon da pišem dva puta zaredom sačekaću da ti počneš novi krug.