|
Lana se kradom išunjala iz kafića. Što je previše, previše je. Pozvala je taksi i odvezla se kući. Čim je zatvorila vrata za sobom, začulo se zvono.
-Ko li je je sad? - pitala se.
-Buket za gospođicu Lanu - reče neki suvonjavi tip i tutnu joj buket cvijeća u ruke.
Lana uze buket crvenih ruža, iz njega ispade kartica. Pisalo je:
"Pače moje, oprosti mi! Javi se, čekam te."
Bez potpisa.
Nikako mi nije jasan taj njegov fazon s patkama, možda je čuvao patke kad je bio mali, Lana je mislila da je Vuk poslao cvijeće.
Dobro, poslao je cvijeće, to još nije dovoljno. Ili jeste, ali ne mogu tek tako da popustim čim on kupi neki cvjetić i našvrlja porukicu.
Lana upali radio, Endži, Roling stouns. Slušala je pjesmu i zurila kroz prozor. U vazduhu se mogla osjetiti ona opuštenost subotnje večeri. Sunce je zalazilo na horizontu, crveno sunce. Samo u gradu je sunce crveno, moraće da ode na neki odmor, baš je nezdravo dugo biti ovdje. Možda povede i Vuka, hihihi.
-Bio je ovo kratak rezime sjajne karijere Roling stounsa koji su danas napunili ravno 40 godina rada. Ne zaboravite, večeras se održava koncert Baba u dvorani sportova - čula je spikera sa radija.
Eh, to, idemo na koncert, sad će da me vodi na koncert ako hoće da se pomirimo. Idem do njega, ponijeću mu ovo kolača što mi je ostalo od neki dan, poguzija će se obradovati. Lana se preobukla i pravac Vukov stan, da ga iznenadi.
...
Vrata su bila otključana, kad je ušla imala je šta i da vidi. Vuk je slušao neku pjesmu na diskmenu, sa slušalicama u ušima. Skakao je po krevetu, samo u svojim čuvenim boksericama. Dernjao se iz sveg glasa: ke pasa....don Pablo....te kijero....el dijablo....
Utom se okrenu i kad je ugledao Lanu grdno se preplašio. Jedna noga je promašila krevet i on se skljokao pred njom. Lani se na trenutak učinilo da joj je patak namignuo. Svašta, pomisli.
Ovo majka više ne rađa, mislila je dok se saginjala da pomogne Vuku da ustane.
-Ej, ćao, da znaš da si me prestrašila. Ovaj CD mi se zaglavio u plejeru pa ga slušam ima već mjesec dana - izusti on kao neko opravdanje koje niko nije ni tražio.
Lana ga poljubi ? Hvala ti na cvijeću.
Koje cvijeće?, Vuk je mislio, nije ni bitno, meni je došla, he he he.
-Nema ne čemu - mudro uzvrati Vuk
-Čuješ, idemo na koncert Baba - procvrkuta Lana.
-A?
-Babe pjevaju u dvorani sportova, vodićeš me da ih čujemo.
-Ma nećemo mi slušati tamo neki bapski hor, vodim ja tebe na večericu u neki fin restoran.
-Ali, to nije....
-Večerica, fini restoran, vidjećeš- prekide je Vuk
-'Ajde de, da vidimo i to- pomiri se Lana - ali nisam obučena. A gdje je ona Goga?
-Goga je sebi našla sponzora, ne znam gdje je sada - Vuk će.
-A je l'? A ko je ona uopšte?
-To je jedna moja bivša cura, nisam ja kriv što se pojavila, među nama je gotovo.
-'ajde da ti vjerujem, ali čuvaj se - zaprijeti Lana.
-Slušaj tako kako si obučena je sasvim u redu, nemoj sad da se presvlačiš i šminkaš - reče Vuk misleći: ako krene da se oblači i šminka nećemo do sutra.
-Dobro, obuci se pa idemo - pomiri se Lana
...
Taksijem su se dovezli do jednog restorančića. Iznda ulaza je pisalo: Incantesima.
-To je jedan španski restoran - reče Vuk.
-Nije to španski nego italijanski - nasmija se Lana, zadovoljna izborom restorana.
-Je l'? Samo nek' nije kineski - Vuk će.
Uđoše unutra, dočeka ih ljubazni konobar koji ih sprovede do jednog stola. Lana je bila oduševljena tihim restoranom u kom se čula samo muzika gitariste sa jedne male pozornice. Vuk je zgrabio jelovnik i stao da čita. Što je više čitao lice mu je postajalo sve otegnutije.
-Šta želite? - pitao je konobar.
-Ovaaaaj....mi ćemo jastoga - bubnu Vuk.
-Stani malo, ja ne volim jastoga, i nećeš mi ti birati večeru - ljutnu se Lana - možete li malo sačekati? - reče konobaru koji se udalji.
-Dobro kad ne voliš, ja ne znam ni kako se to jede - reče Vuk.
-Kako ne znaš kako se jede? - čudila se Lana.
-Ma, znam, otkineš batak i jedeš, ali nisam ga nikad jeo, to sam htio da kažem.
-Eh, batak, ma nemoj. Jastog ima tanke nogice, potpuno mu je svejedno kad mu otkineš nogu.
-A je l'? Pa nije mu svejedno kad ga skuvaš, a? - Vuk će.
-Slušaj, nemoj da se zezaš, ja ću špagete.
-Al' si maštovita...znaš šta...i ja ću špagete.
-Dobro, dogovoreno.
-Konobaaar - razgalami se Vuk.
-Ćuti, izbaciće nas, e da sam znala kakav si....
-Izvolite, molim vas da ne galamite.
-Mi ćemo po špagete.
-A vino? Imamo više vrsta...
-Nema frke, daj crno majstore - reče Vuk smatrajući da je sad na svom terenu.
-Koje?
-Pa crno, znaš imaš bijelo i crno, e, crno ti je ono što se ne providi...
-Uzećemo ono koje vi preporučite, samo donesite - upetlja se Lana da riješi situaciju.
-Dobro - reče konobar i ode.
Vuk je računao, ako ovaj donese nešto po svom izboru, ima da ga oguli. Tad je vidio Lanu koja je bila oduševljena restoranom, diskretno je razgledala okolo i slušala muziku. Nasmiješila mu se.
Nek' ide lova, baš se lijepo smije, zaključi Vuk.
...
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
sta mislis?