banjalukaforum.com

a sta bi ti sad rekao da moja slicica govori da ja imam posebne zelje

Pogledaj pogled pa reci sama.

pameni slicice neasociraju na neke posebne zelje ,to si ti rekao pa rekoa haj da mi kazes na sta te asocira/NA KOJE ZELJE/ moja slicica

zavisi ko gleda u slicicu.

pa ja sam pitala TEBE znaci kako je ti vidis nemoj sad zaobilaziti odgovor

Sta zelis?

HALLOOOO! Koji vam je Djavo???? Idite pa se gledajte preko privatnih!!
I mrko i požudno!!!!!!

....... ............................

_________________

Izvini carolijo malo smo pretjerali,evo povlacimo se,je li tako maki?

Vukući nogu za nogom, vraćali su se s koncerta umorni ali zadovoljni.
U glavi su im još odzavanjali neki refreni.
Noć je bila tiha i blaga. Svetlo u jednom kiosku s hamburgerima je još gorelo. Debeli čiko s belim kačketom proviri kroz prozorče: "Evo ostala su još ova dva podgrejana hamburgera, čika Pera časti. Sutra su ko opanak, pa da ih ne bacam. Bez luka?"
- S lukom, uglas rekoše Lana i Vuk.
- Ma, ovi što se ljube, neće s lukom, nasmeja se Pera.
- Mi se ne ljubimo, ne znamo još dobro pa se stidimo, nismo još probavali, namignu mu Vuk.
- Ha ha, - gromko se nasmeja Pera.
- Mene ste našli farbati sotone jedne!! Znate vi šta Car večera i veštica doručkuje.
- Ona jeste veštica, reče Vuk, ja sam znate žabac al' me ona pretvorila u majmuna umesto u tigra.
- Ajde bež'te mi s očiju, imam kod kuće troje takvih Djavola, bjež' dok vas nisam...podje se smejati Pera pružajući im vruće hamburgere.
Lana mu ostavi na pult beznačajan sitniš iz džepa, jednu čokoladicu i par žvaka: ponesite ovo tim Djavolima, čika Pero.
Išli su jedući...
- 'Oćemo na jednu kod Pabla?

_________________

....
-Može, vala, grlo mi se osušilo - složi se Vuk.
-Pa naravno kad si se drao cijelo vrijeme.
-Ja nisam nikadaaaaaa voleo noć bez bojaaaa tvoje kose, tvoga lica...
-Ćut', ne galami - Lana mu stavi ruku na usta.
-Očiju i usana - Vuk završi stih, sada već mnogo tiše.
-Koliko je sati?
-Nemam pojma - Vuk poče da zvjernja u nebo
-Šta je sad? Pročitaćeš vrijeme iz zvijezda?
-Ma, jok. Gledam je li oblačno.
Vuk šutnu jednu kutiju. Začu se kevtanje i cviljenje. Iz kutije izađe jedno klempavo štene.
-Jaooo, vidi štence - Lana se rastopi u trenutku.
-Škevrija, ulična funjara.
-Ma nije, ovo je samojed.
-A?
-Sibirski pas, vidi ga, sav ja k'o pufna.
-Šta ti znaš o psima?
-Više nego ti, divljače jedan.
-Nećeš ga sad nositi sa sobom?
-Šta te boli briga.
Lana je već prigrlila štene i mazila ga po glavi.
-Srce mi se cijepa - rugao se Vuk - treba to hraniti, ko će ga držati u stanu?
-E, mogao bi ti, tvome stanu ionako fali još samo pas pa da bude kompletan.
-Ma nemoj. A je li to neki opasan pas, uzeću ga onda.
-Iš tamo. On je moj. - odgurnu ga Lana.
-Dobro, de. Kakvo ćeš mu ime dati?
-Vukajlo.
-Mnogo je smiješno. Neka se zove Reks.
-Bježi tamo, pioniru jedan nemaštoviti.
-A Grom?
-Zvaću ga Klempo.
...

- NE!!! reče Pablo. Džukela nije dobrodošao gost. Vas dvoje možete, al' on ostaje napolju.
- Ok, okrenu se Lana. Vuče, popićemo negde drugde piće. Ćao Pablo.
- Ma daj, odgurnu Dragana Pabla, šta ti je, neka ga unesu, evo doneću jednu korpicu iz ostave, pusti jadno kučence vidiš li kako je samo mali i bespomoćan. Kuče pogleda zahvalno Draganu.
- Znam ja...gundjao je Pablo...kučence, a posle par meseci naraste ko tele i pojede dnevno kao što ja pojedem sedmično, ako naidje gazda nayebali smo ko žuti.
Kučetu oči zasjaše, a uši počeše začudjeno mrdati. Svidjala mu se muzika...???

KRALJICA CIGANA

Sunce nikad ne zalazi u njenom kraljevstvu
Poput ..., djeca lete bijelim nebom
Modre kiše kriju se u njenoj kosi
U zjenici iskra sto vječnu vatru pali.

Ona je kraljica cigana
I njenim robom postao sam ja.
Ona je kraljica cigana
I njenim robom postao sam ja.

Unistila mi tijelo, a dušu prodala đavolu
Bio sam pseto sto je čuva staklenih očiju
Vilenjaci kriju se u njenoj duši
Krunom od perja ukrasila je svoju kosu.

Ona je kraljica cigana
I njenim robom postao sam ja.
Ona je kraljica cigana
I njenim robom postao sam ja.

- To peva "Atomsko sklonište" obrati se Lana kučencetu.
- Postojim i jaaa, prodera se Vuk. Samo mi se niko više ne obraća. Ona sad priča s kučetom a ja sedim ovde kao ukrasna biljka.
- Ih, ljubomaran si na kuče, bleso, pa vidi kako ima tužne oči.
- Šta sad, treba da cvilim ovde i gledam psećim pogledom, namrgodi se Vuk.
- Sljuštrio si već dve duple wodke i zaplićeš jezikom.
- A ti, i tebi je treća?
- Oho, pa brojiš mi gutljaje?
- Nego šta nego brojim, posle ću ja da te nosim do kuće.
- Ko je koga vukao prošli put? Reci sad, prodera se Lana.
- Smanji ton Lanice inače postaćeš la-njska.
- VAAAAUUUUU javi se Klemponja...

_________________

...
-Baš si strašan.
-Znaš ti šta, nemoj ti mene da kontrolišeš. Mnoge su se razbile o ovu hrid, sve sam ih ja naučio pameti. Nema te ženske koja meni može da naređuje...
Dok je ovo govorio Vuk je mahao prstom lijevo-desno neposredno ispred Lane. Nije primjetio Klempin pogled koji je pažljivo pratio taj prst. Kako je rastao ton Vukovog glasa tako je i Klempo zauzimao poziciju za skok. Na kraju ove rečenice, Vuk je uperio prst u lanu. Ham! Klempo je skočio da ćapi taj prst.
-Joj! - Vuk odskoči dižući prst visoko u vazduh.
Klempo je stajao na podu raskrečenih nogu, kevćući. Nakon što je ustanovio da prstu nije nanesena nikakva šteta Vuk se narogušio.
-Sad ću da te zgazim gnjido mala!
-Ne, stani. Ne smiješ- Lana stade između njih dvojice. Nakon ovog gesta Klempo joj je bio tri puta draži.
-Htio je da me ujede - zavapi Vuk.
-Kmezo mamina, ništa ti nije. Štene se igralo.
-Drži ga dalje od mene.
-Pa i hoću, ti ne znaš sa životinjama.
Lana uze Klempu i stavi ga sebi u krilo. Vuk sjede do nje.
-Svašta, naći štene na ulici i uzeti ga sebi. Ko zna kud je on sve lutao.
-Sigurno je manje lutao od tebe - Lana se isplazi.
-Gospođice, izvin'te molim vas - obrati se Lani jedan podebeo čovjek zadriglog lica.
-Da?
-To je moj pas.
-Molim?
-Moj pas, pobjegao mi je prije dva dana, baš u ovom kraju. Evo, vidite oglas koji sam dao u novine.
-Ovaj... - Lana je bila nepovjerljiva, Klempo je njen pas čuvar, njen je.
-Pa nemoj da dovodiš čovjeka u neugodnu situaciju - ubaci se Vuk, misleći: ode klempotres, he he he.
-Izvolite - reče Lana i teška srca prepusti svog novog prijatelja.
Klempo zacvili, debeli je smrdio na alkohol i cigare.
-Hvala vam, do viđenja - debeli žurno izađe iz kafančeta.
Dragana se privuče iz prikrajka.
-Niste trebali da dajete štene tom čovjeku - reče.
-Zašto? - upita Lana.
-Taj nema ni svoj stan, a kamoli da ima kuče.
-Pa šta će mu štene?
-Da ga proda, vjerovatno.
Lana skoči i izleti na ulicu. Vuk sasulja za njom.
...

- Neka su otišli, reče Pablo.
- Misliš neka je otišo Vuk ili neka je otišla Lana.
- Ajd' ne trtljaj reče Pablo.
- Meni je Vučić baš simpatičan.
- Pa idi ga zovi pa ga vodi kući odbrusi Pablo.
- Ih, bi ja al on neće.
- Probaj, možda i 'oće. Dok ulove džukelu vratiće se oni.
- Ajd' šta se ljutiš podje se Dragana uvijati oko njega.
Uto u caffe upadoše tri policajca sa nekom anonimnom pevaljkom koju gosti prepoznaše po garderobi. Bila se zagubila u njihovom gradu a htela je slavujsko grlo negde malo da spere. Bila je već dobro pod gasom, ali to nikom nije smetalo. Da li se zvala Stoja ili Proja, nikom nije bilo važno. Važno beše da ona od sreće, što su je svi prepoznali, pozva svima rundu pića. Milicija živnu. Pablo upita šta piju organi vlasti. Gušteran se ljutnu.
- Mali, sunce ti žarko, zar si zaboravio!
- Šljiva, samo šljiva. Registrovo sam ja tebe u malom mozgu, ti si pajtos s onim vižljavim što krade cipele i garderobu! Aaa?? Isprsi se gušteran ponosno. Uh, pomisli Pablo, sreća te ovaj nema vel'kog mozga. Da me u njega zapiše najebo sam.
- Poznaje li neko jednog Stanka, senzualna Proja upita senzualno šankistu koji ispusti čašu koliko se smete.
- Draganaaaa, Paaabloooo, znate l' nekog Stanka, interesuje se umetnica za njega, prevrnu očima veseli šankista prikovanog pogleda na Proju koja se šljaštila kao novogodišnja jelka u sred jeseni.
- Nadjite mi tog momka platiću, zapovedi umetnica Proja.
- Pa da onda merite snage rukom ko je jači? okuraži se šankista sakupljajući parčiće stakla po šanku.
- Mali, budi simpatičan, pa umukni, naredi umetnica, Gušteran se tu zagrcnu jer nije naviko da naredjuju drugi kad je on u blizini. Ma uloviće on Stanka il' ga neće biti.
- Drugarice, nemoj samo da se uznemiravaš. Računaj da ću ga tebi uloviti.

_________________

....
Jarac je izveo Gogu u najskuplji restoran u gradu. Dvorana je blještala od bjeline, kristala i dama koje su tu bile. Kad je Goga ušetala i krenula prema svom stolu, svi muškarci u blizini su na trenutak zaboravili šta su htjeli da kažu. Jarac (Stanko) je sjedio na ivici stolice držeći se rukama za sjedište, oči su mu se caklile dok je ona prilazila. Grudi su mu se nadimale, zamišljao je kako mu ona gola prilazi dok njega lepezama hlade tri robinje a on lagano puši lulu... ma ne lulu, havanu. Sa čašom viskija....ili šampanjca u ruci. Ne smije zaboraviti da skine čarape, bilo bi glupo da maharadža leži na divanu sa čarapama na nogama.
-Dakle, Stanko, čime se vi bavite? - upita Goga.
-Ma, dajte, pređimo na per tu, molim te - iskezi se Stanko.
-Dobro, Stanko, čim se baviš ti?
-Pa, ja sam još kao jako mlad preuzeo tatin biznis i razvio ga. Bavimo se svačim.
-A koji je bio tatin biznis?
-Proizvodnja čačkalica, ali sad radimo mnogo više.
-Šta radite još? - Goga je htjela da je načisto.
-Paa, vidiš ja sam ti stručnjak za ekonomiju. Ja se bavim finansijskim aspektima našeg rada, a to s proizvodnjom radi tata. Nisam htio da ode čovjek u penziju. - pohvali se Stanko.
-Voliš svog tatu, a?
-Ma ne, ali nisam imao srca da ga otpustim.
-Znači ti si direktor.
-Pa to nije zvaničan opis mog radnog mjesta. Ja sam viši savjetnik za unutrašnje finansije.
-Molim?
-Ja sam visoki savjetnik za unutrašnje finansije.
-Šta radiš ti, čovječe? - upita Goga, sluteći čim se tatin sin bavi.
-Komplikovano je to za objašnjavati ženama, nije ni bitno.
-Onaj odrpanac ti maše kroz prozor - Goga pokaza na debelog koji je maznuo Klempu.
-Nikad ga nisam vidio... slušaj, ti naruči, ja moram do toaleta.
...
-Evo štene, gospodine baš kako ste naručili - reče debeli.
-Daj da vidim.
Debeli izvuče narogušenog Klempu ispod kaputa.
-'ajde de, uzeću ga - Stanko pruži novčanicu debelom i uze Klempu.
-Ali, obećali ste više...
-Iš, vratar, otjeraj ovog.
Debeli se odmah povuče.
Sad će da padne na ovo, kako sam se samo dobro sjetio da joj kupim štene, baš sam originalan. A još sam i jeftino prošao, moram da se pohvalim tati. Stanko je tako mislio dok je marširao nazad u restoran. Dao je Klempu jednom konbaru da mu sveže mašnicu i naložio da ga donese za njihov sto kad krene "njegova pjesma".
Sad ima da je zavedem, biće moja, biće moja... Stanko je pocupkivao na svom putu ka stolu. Njegov grandiozni plan je trebao da se sprovede u djelo za par minuta.
-Gdje si dosad? - upita Goga
-Ćao, mače, ne sekiraj se, tvoj panter je stigao - uzvrati Stanko dok je sjedao na svoj 'panterski' način, gledajući Gogu ravno između očiju.
-Slušaj, ja ću... - Gogu prekide muzika koja se razlegla iz zvučnika koje su konobari dovukli njoj tik iza leđa. Elvis Prisli, It's now or newer.
-Iiiiits nau or neveeeeer, kam hoooold mi taaajt - drao se Stanko dok je ustajao sa stolice.
Goga je sjedila širom razrogačenih očiju. Jedan konobar joj je gurao Klempu na rame, po Stankovim instrukcijama.
-Kis mi maaaj darliiiiiiing, bi maj tunaaaaajt - Stanko je teatralno mahnuo rukom ispred Goginog lica, da bi, kako je zamišljao, kleknuo na jedno koljeno na viteški način. Klempo je spazio ruku u prolazu. Ham! Opet promašaj, Klempo je još bio mali, ali kad poraste, biće svašta.
Stanko je počeo da vrišti, konobari su krenuli da hvataju Klempu koji je pobjegao Gogi u krilo.
-Nevjerovatno, još me niko nije tako osramotio - reče Goga, dok je držala u naručju Klempu. Klempo je režao i kevtao na konobare koji su pružali ruke da ga zgrabe.
Goga lagano i dostojanstveno odšeta, sa sve Klempom. Nije imala srca da ga ostavi onom ludaku.
...

- A tu si, reče oparanim glasom umetnica Stoja zvana Proja, tu si Stankojle-Dragojle. Kako tvoje poljoprivredno dobro? Kako uspevaju devojke na plantaži?
- Zdravo Projo, kol'ko sam dužan za samleveno brašno? Ti snimila CD pa zaboravila na mlin? Aaaa, odmeri Stanko svoju bivšu devojku koja mu se odjednom i nije uklapala u ovaj otmeni ambijent.
Ni jedno od njih dvoje se nije dalo zbuniti, a situacija je bila prilično napata.
- Sedi. Pregovaraćemo.
- Nemamo šta, reče Stoja-Proja otpuhujući dim. 'Oću tebe za menadžera.
- Čekaj Stojanka...
- Neću da čekam.
- Dokle ću da čekam na tebe? reče Goca Stanku, stvorivši se iznenada kod stola držeći Klempicu u naručju. UFatila sam lično Pufnicu na izlazu, hteo mi je zbrisati, reče Goca, negledajući u Stoju koja osta ko ošurena vrelom vodom. Merila je drsko Gocu, netrepćući.
- Nosi tog džukca od mene, reče Stoja. Goca se ne udostoji da komentariše. Najradije bi je uFatila za veštačku kosu, ali...

_________________

...ali, Stojanka se lukavo izmače malo u stranu, zauzimajući strateški položaj pokraj stolića za posluživanje.
-Vidim, mače, privukao si sebi par bataka, a? - iskrevelji se ona.
-Oskorušo - odvrati Goga, koja je nastojala da se drži dostojanstveno.
Klempo je uporno nastojao da joj iskoči iz naručja.
-Osk- štaaaa? Je l' to ona mene vrijeđa? - razgalami se Stojanka gledajući u Stanka.
Stanko je potonuo na stolici, brada mu je bila u visini stola.
-Hajde, sad, idemo - obrati mu se Goga.
-Hoćeš da izvršim ovde jedan atak na batak? Šmizlo jedna neuhranjena - naroguši se Stojanka, spremna za fajt.
-O'ladi seljančuro!
-MILICIJAAAA! - zaurla Stojanka iz dubine duše, gotovo je ostala bez daha.
Na vrata se zaglavila dobro poznata milicijska ekipica koja je i inače ordinirala po tom kraju, tu prisutni u ulozi prateće-zaštitne jedinice, na šta su mnogo bili ponosni. Gušter je bio najspretniji pa se prvi izmigoljio.
-Druga... Gospođo, jeste... - Stojanka ge presječe pogledom - Gospođice, jeste li ugroženi od strane ovih lica?
...

..............

_________________

I dok je na sve strane bila gužva i frka...Lana i Vuk su znali šta je nabolje...

_________________

Hajde narode necemo slicice vec textove,bas sam uzuivao citajuci.

a sad uzivaj gledajuci