Toplo, avgustovsko jutro. Nedjelja.
Lana se probudi, Vuku su bile jedna ruka i noga van kreveta. 'Eto, to je upravo spavati kao klada' pomisli Lana dok ga je gledala tako svaljenog. Prevali se odozgo na njega i puhnu mu u uho. Ništa. Prodrma mu rame.
-Mhmmmm - bez pomicanja promumlja Vuk.
-Spavaš li? - procrvkuta Lana, nasmiješena.
Dobi potvrdan odgovor u vidu mirnog disanja i totalne nepomičnosti. Sad je već bila pomalo ljuta. Uštinu ga za dupe. Blag trzaj noge. 'E, sad je dosta', Lana ga gurnu s kreveta. Nakon desetak sekundi Lana je već mislila kako Vuka ništa probuditi ne može. Utom se promoli njegova čupa ispod kreveta.
-Ej, vidi, ja pao s kreveta.... ćao! - reče on.
-Pa, kad ne znaš da spavaš. 'odi sad u krevet.
Vuk se brzo pope i već su bili jedno preko drugog.
-Dobro jutro.
-Dobro jutro i tebi.
-Kako si spavala?
-Sjajno, baš sam se odmorila, a ti?
-Ja sam još mogao, da nisam pao s kreveta i sad bi' spavao.
-Jesi li gladan?
-Mmmmm... - Vuk je poljubi.
-Napraviću kajganu.
'Samo kajganu i zna da napravi' mislio je Vuk 'ali, bolje išta nego ništa'.
-Gdje mi je jedna čarapa?
-Ubacila sam je u veš mašinu, al' ne znam kako se pali to čudo.
-De onda ubaci i ovu.
-A kako se pali ovo tvoje čudo?
-Uključi utikač u struju, sama će da krene.
Lana uključi i zadrža se u wc-u, da se malo umije i sredi.
BUM! TRAS TRAS tum tum tum vrrrrrrrrr!!!
Lana vrišteći izleti iz wc-a
-Joj, majko, šta je ovo?
-Kako šta je? Veš mašina k'o veš mašina.
-Eksplodiraće! - zavapi Lana.
-Ma, neće, tako radi otkad ja znam za nju, dobra je to mašina.
-Bože sačuvaj- Lana se čudom čudila.
-He he he, al' zato pere k'o nijedna druga.
-Ma to ništa ne valja- Lana nije imala povjerenja u to čudo tehnike.
Začu se zvonce na vratima.
...