banjalukaforum.com

Priča o bebama nestalim u Srbiji poslednjih decenija, koju je država na insistiranje roditelja pokušala da rasvetli pre desetak godina, aktuelizovana je presudom Suda za ljudska prava u Strazburu koji je naložio da se majci Zorici Jovanović isplati odšteta u iznosu od 10.000 evra. Za RSE govori jedan od roditelja koji sumnjaju da su im deca oteta odmah po rođenju.

Sud u Strazburu utvrdio je da je Zorici Jovanović, čija je tek rođena beba 1983. godine nestala iz državnog porodilišta u Ćupriji, povređeno pravo na poštovanje porodičnog života jer taj slučaj nije rasvetljen. Nesrećnoj majci tada nije dozvoljeno da vidi telo bebe, smrt nije zvanično zabeležena niti je ustanovljen uzrok, zbog čega ona veruje da je njen sin živ.

Pred sudom u Strazburu nalazi se oko 100 tužbi roditelja iz Srbije koji sumnjaju da su im bebe ukradene u bolnicama i prodate imućnim parovima nakon što su bez obrazloženja i dokaza proglašene umrlim.

Među onima koji se spremaju da zbog toga tuže državu Sudu za ljudska prava je i Goran Filipović (47) iz Beograda, čija supruga je, kako kaže za RSE, 1998. rodila devojčicu u jednom beogradskom porodilištu.

“Kada sam otišao tamo rečeno mi je da je naša devojčica preminula pre 15 minuta. Kada sam tražio da je vidim nisu mi dozvolili, nisu mi dozvolili ni da je preuzmem i sahranim. Tada sam otišao kući duboko potresen, kasnije sam sve to duboko potisnuo u sebi… Naknadno sam shvatio da su se takve stvari dešavale obično mladim parovima. I ja sam tada bio mlad i gledao sam u doktore kao u bogove, i naravno da sam im verovao kada su mi saopštili tu strašnu vest. Kada je prošlo određeno vreme, kada sam razmislio o svemu i kada su se slegli utisci, shvatio sam da sam možda obmanut i prevaren na najgrublji način. Ja lično tvrdim da država nema dokaza da je moje dete umrlo. Sumnjam da je neko iskoristio situaciju i pretpostavljam da je moje dete nelegalno dato nekoj porodici na usvajanje”, kaže Filipović.


Sumnje roditelja da su njihove bebe koje su po rođenju proglašene mrtvim ipak žive probuđene su pre više od deset godina kada su, kako su tvrdili, svoju decu igrom slučaja ili posle dugogodišnje potrage pronašli živu i zdravu u drugim porodicama. Takve potresne storije naširoko je objavljivala štampa, a krivične prijave koje su podnosili očajni roditelji ostale su bez ikakvog epiloga do presude evropskog suda u slučaju “Zorica Jovanović protiv Srbije”.

Slavoljub Carić, predstavnik Srbije pred Sudom za ljudska prava, izjavio je da je ta institucija obavezala državu da u roku od godinu dana od pravosnažnosti presude svi koji su u dovoljno sličnoj situaciji kao pomenuta podnositeljka predstavke dobiju adekvatnu naknadu.

“Da li će se raditi o moralnoj ili materijalnoj naknadi na državi je da odluči i preduzme mere. Ukoliko evropski Komitet ministara oceni da su te mere dovoljno dobre i adekvatne onda će se svi ti slučajevi smatrati rešenim. Ako ocena bude da su te mere adekvatne to znači da će ti slučajevi preći na domaći teren. To jest, država će se na adekvatan način pozabaviti svim tim slučajevima”, rekao je Carić.

Nova velika borba za istinu

Početkom dvehiljaditih, nakon burnih zahteva ogorčenih roditelja, osnovan je skupštinski Anketni odbor koji je trebalo da pomogne u rasvetljavanju slučajeva navodne krađe beba. Porodice su tada tužilaštvu podnele 764 krivične prijave od kojih je 539 odbačeno, i to najveći broj zbog zastarelosti, ali do danas ni jedna nije rešena iako su zaprećene kazne za oduzimanje maloletnog lica bile od jedne do 10 godina zatvora.

Goran Filipović, koji još traga za svojim detetom, rekao je za RSE da njegovo iskustvo govori da ima dovoljno dokaza za ozbiljnu istragu, iako se sve dešavalo pre mnogo godina.

“Kada mi je saopšteno da mi je dete preminulo o tome nisam dobio nikakvu dokumentaciju. Kasnije, kada sam se malo oporavio od šoka poželeo sam da odem na grob svoje ćerke. Međutim, kada sam otišao na groblje dobio sam potvrdu da iz bolnice pod tim imenom i prezimenom, preminulog deteta tih i tih roditelja, nikakav papir nije stigao kao ni da tamo nemaju evidenciju da je kod njih sahranjeno ta umrla beba. Kada sam otišao u bolnicu da vidim šta se desilo tamo sam naišao na duple knjige, duple protokole, dupla zavođenja, prazna mesta u rubrikama za porodilje, shvatio sam da je bilo i insceniranih porođaja… Jednostavno, nađete se u gomili nelogičnosti. Kada u matičnoj službi pokušate da istražite o čemu se radi naiđete na istu situaciju kao u bolnicama, pogrešno zavođena novorođena deca, potpuna katastrofa. Onda tragate, tragate, i prikupite obilje dokumentacije koja nedvosmisleno ukazuje da se desio neki vid kriminala.”

Najstariji slučaj koji je razmatrao Anketni odbor Skupštine Srbije za utvrđivanje istine o nestalim bebama bio je iz 1959. godine, dok ih je najviše bilo iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

Živodarka Dacin, predsednica tog Anketnog odbora, kaže za RSE da je ovo parlamentarno telo po završetku rada u februaru 2006. godine predložilo da se u Ministarstvu unutrašnjih poslova osnuje specijalna jedinica, sastavljena od stručnjaka za krvne delikte, organizovani kriminal i trgovinu ljudima, koja bi detaljno istražila sve sumnjive slučajeve.

“Mi smo smatrali da je bio dovoljan broj predmeta koji nam je dao za pravo da donesemo takvu preporuku. Znači, smatrali smo da je bilo osnovano da se krene u istragu koju treba da vode policija, tužilaštvo i sudstvo, kao i da se uključe svi drugi potrebni državni organi”, rekla je Dacin.

Tokom dugogodišnjih potraga za svojom decom, koje traju i po nekoliko decenija, pojedini roditelji posumnjali su da se kriminalne organizacije bave prodajom novorođenčadi pa su neki svojevremeno za naš program govorili da su istraživajući sumnjive slučajeve zaključili da uglavnom nestaju bebe bele puti i muškog pola.

Goran Filipović veruje da je presuda iz Strazbura možda poslednja šansa, ali i velika nada, da se konačno razveju sumnje ili otkrije istina.

“Meni ne prestaje da zvoni telefon, sada imam brojne pozive roditelja koji su do presude iz Strazbura bili obeshrabreni nečinjenjem države. Svi žele da se udružimo i nateramo nadležne da naše slučajeve konačno reše. Mislim da će ovo prerasti u jednu novu veliku borbu za istinu koja će kad tad morati da ugleda svetlost dana”, kaže Filipović.

UKRADEN IZ PORODILIŠTA: Zrenjaninci saznali da im je sin živ kad je stigao poziv za vojsku

Društvo 10:07, 27.10.2014.

Autor: Agencija BETA

65
Pošalji e-mail
Odštampaj tekst

A

Zrenjaninska porodica Kapaš-Rajak ostala u šoku kada je za sina za kog su im rekli da je umro po rođenju stigao poziv da se javi u vojni odsek, a još više su se iznenadili kada su saznali da njihovo umrlo dete, poseduje zvanična dokumenta, koja oni nikada nisu izrađivali
beba, krađa, vojni poziv foto printskrin b92



ZRENJANIN - Porodica Kapaš-Rajak je nakon 18 godina dobila saznanja da je njihov sin, za koga su im u zrenjaninskom porodilištu rekli da je umro nakon rođenja, zapravo živ. Kada im je pre nekoliko nedelja stigao poziv da se njihov sin javi u vojni odsek radi upisivanja u vojnu evidenciju, porodica Kapaš-Rajak najpre je bila uverena da je reč o grešci, jer njihov sin još nije punoletan.

Šok je usledio kada su saznali da je poziv upućen starijem sinu, koji je umro odmah po rođenju, 31. decembra 1996. godine. Još više su bili šokirani kada su u Opštini u Zrenjaninu saznali da njihovo dete, za koje su verovali da je mrtvo, poseduje zvanična dokumenta, koja oni nikada nisu izrađivali.

“Izlazi uverenje da je državljanin Republike Srbije i izvod iz matične knjige rođenih. Kako je to moguće, ja ne znam stvarno“, navodi majka, Jolanka Kapaš.
Foto: Printscreen B 92 Foto: Printscreen B 92

Ona je 1996. godine rodila blizance, devojčicu Draganu i dečaka, Srđana, koji su odmah smešteni u inkubatore. Za dečaka su joj rekli da je umro neposredno nakon rođenja. 18 godina kasnije, Jolanka se seća spleta čudnih okolnosti u porodilištu. O tome svedoči i Vera Petrović, koja se tih dana takođe porodila u zrenjaninskom porodilištu.

“Vidim, sestra tamo, uzme dete u ruke, a samo njih dvoje su bili, i uzme dete u krilo i dete počne da plače. Kad je mene videla, pokrila mu je lice pelenom i krenula dole prema stepenicama i izašla napolje“, prepričava Petrovićeva.

Majka nestalog dečaka takođe se prisetila događaja iz porodilišta.
Foto: Printscreen B 92 Foto: Printscreen B 92

“Kada sam otišla do sobe, Dragana je bila u inkubatoru, a ovaj mali nije. Ona narukvica je bila tamo u inkubatoru. Znači da odgovorno tvrdim da je bebu neko ukrao. Za 10-15 minuta se stvorila ta doktorka Tijana Đurić i obratila mi se ovim rečima – devojčica vam je dobro, mali vam je umro“, navodi Kapašova. Jolanka i njen suprug Dragan tvrde da u porodilištu nisu dobili ni umrlicu, niti bilo koji drugi dokaz da je njihovo dete umrlo.

“Posle toga sam tražio da vidim leš, kako bih se uverio da li je umrlo ili nije, međutim oni mi nisu dozvolili da vidim“, ističe Rajak. Dragana Kapaš veruje da je njen brat živ i kaže da neće odustati od potrage za njim.

“Znači sada dok pričamo o njemu, ja imam bukvalno osećaj da je on živ“, kaže ona. Jolanka i Dragan, u međuvremenu su saznali i da njihov sin, navodno, živi u Nemačkoj.

Ovaj slučaj preuzelo je Tužilaštvo.

Skoro 500 slučajeva ukradenih beba

Porodica Kapaš-Rajak samo je jedna od skoro pet stotina u Srbiji, koje sumnjaju da su im bebe ukradene iz porodilišta.

Pri ministarstvu zdravlja u februaru je formirana radna grupa za slučajeve nestalih beba, a grupa eksperata izradila je nacrt zakona o nestalim bebama.On predviđa osnivanje nezavisnog tela koje će se baviti sudbinom nestalih beba, a bila bi formirana I posebna policijska jedinica koja bi istraživala ove predmete


http://www.youtube.com/watch?v=az6Z0P1o1wA

Ako je istina onda stvarno ne znam kako ti ljudi mogu navece leci u krevet i zaspati...

Blizanci iz Tuzle žrtve trgovine ljudima?
N.N. - 11.11.2014 19:55 Foto
Blizanci iz Tuzle žrtve trgovine ljudima?
Galerija

Kada su Dragica i Goran Plauc, Tuzlaci s njemačkom adresom, prošle sedmice pročitali vijest iz austrijskog Graca da se 42-godišnja Srbijanka bacila s trećeg sprata zgrade s petogodišnjom kćerkom, osim ovom tragedijom, bili su šokirani i ostatkom sadržaja teksta koji su pročitali na internetskim portalima.
U stanju šoka

Naime, bračni par Plauc je iz te vijesti saznao da nesretna žena ima i dvojicu sinova blizanaca koji se zovu, kako je navedeno, Zoran P. i Dragan P., baš kao i sinovi Dragice i Gorana Plauca za kojima oni tragaju još od 1993. godine, kada je ovom bračnom paru u Kliničkom centru Univerziteta u Tuzli rečeno da su njihovi sinovi preminuli nekoliko sati nakon rođenja. No, oni u to ne vjeruju i tragaju za njima.

Dragica je juče za "Avaz" kazala da je čitajući ovu vijest „ostala bez daha“, jer je uvjerena da je pronašla sinove za koje ona i muž smatraju da su živi te da su žrtve trgovine djecom. Kaže da joj je posebno bilo teško kada je vidjela sliku Dragana P., za kojeg pretpostavlja da je njen sin.

''Svi koji znaju da mi godinama tražimo blizance posumnjali su da je upravo riječ o mojim sinovima i od prošle sedmice pokušavamo doći do nekih detaljnijih informacija, ali za sada nam teško ide. Ljudi nam obećavaju pomoći, pa se onda povuku. Ne znam zašto. Ja sam u šoku još od prošle sedmice i svaki put kada pročitam, sve se poklapa. A, možda sam i poludjela od silne želje da nađem djecu. Ne znam ni sama '', priča potresena Dragica.
Pogrešno prezime

Dodaje da se i stanje supruga Gorana, koji je inače ranjen u ratu kao pripadnik Armije RBiH, pogoršalo od uzbuđenja i pomisli da su možda ušli u trag sinovima, za kojima im godinama govore da su mrtvi. No, ovaj bračni par, o čemu je „Avaz“ već pisao, nikada nije dobio dokaze da su njihovi blizanci uistinu umrli.

Čak su prošle godine saznali da njihova djeca, kojima oni tog 5. avgusta 1993. kada su rođeni i kada im je samo nekoliko sati nakon toga rečeno da su mrtvi, u Matičnom uredu u Tuzli imaju i rodne listove. Tada su i saznali i da su im data imena Zoran i Dragan.

Na rodnim listovima je djeci navedeno pogrešno prezime Planc, a tako su zaveli i Dragicino prezime pri porodu. Prošle godine bračni par Plauc je otkrio da njihova djeca nisu sahranjena na tuzlanskom groblju Borić, kako je to navedeno u dokumentaciji do koje su došli.
Niko ne zna gdje su grobovi

Bračni par Plauc ovaj slučaj je prijavio i Državnoj agenciji za istrage i zaštitu (SIPA). Takođe, „Dnevni avaz“ je od UKC-a Tuzla ranije tražio informaciju gdje su grobovi djece koje roditelji uporno traže. No, iz tog centra su samo kazali da posjeduju dokumentaciju o rođenju i smrti blizanaca Plauc, čija je majka Dragica zavedena pod prezimenom Planc. Navode Dragice i Gorana nisu htjeli komentarisati.

Ni u Matičnom uredu u Tuzli nije bilo odgovore na pitanja o tome ko je blizance upisao u matičnu knjigu rođenih i ko im je dao imena.

BEOGRAD - Nećemo nikakav zakon o nestalim bebama, ni odštetu koju on predviđa za roditelje. Nama novac ne znači ništa. Mi hoćemo da država sprovede ozbiljnu istragu i da se istina o našoj deci konačno sazna.

Ovo za Kurir poručuje Radiša Pavlović, predstavnik Udruženja za istinu i pravdu o nestalim bebama, koje traži da se hitno povuče Nacrt zakona o nestalim bebama. U ovom trenutku, kaže Pavlović, čak 5.000 roditelja u Srbiji sumnja da im je neko oteo dete.

- Među njima sam i ja. Tražim dva sina blizanca, koji sada imaju 27 godina. Najoštrije se protivimo donošenju zakona o nestalim bebama jer je to čisto gubljenje vremena i ne znači ništa roditeljima. Ovaj zakon predviđa odštetu za nas, a nama novac ne treba. Mi želimo da se u skladu postojećih propisa i Krivičnog zakonika sprovede istraga, da je obavi specijalno odeljenje tužilaštva, kako i dolikuje ovako ozbiljnom slučaju, i da se istina konačno sazna - ističe Pavlović.

Javna rasprava o nacrtu zakona završava se 20. septembra i to je rok koji ovo udruženje daje državi da odustane od svoje namere. U suprotnom će, poručuju, organizovati masovne proteste.
- Nećemo odustati dok država ne pokaže volju da se sazna istina o nestalim bebama. Ako treba, organizovaćemo stalne i masovne proteste. Tvrdim da službe bezbednosti imaju informacije o adresama na kojima danas žive naša deca i, da država hoće, to bi vrlo brzo moglo da se sazna. Zakon, međutim, sve svodi na parnične postupke i dobijanje odštete, a ne na saznavanje istine. Pritom, svi znamo kakvo nam je sudstvo i za nas je apsurdno da se u sve to uopšte upuštamo - napominje Pavlović.

On poziva premijera Aleksandra Vučića, kojem je uputio i dopis, da odgovori na vapaj nesrećnih roditelja i spreči zamajavanje javnosti donošenjem bespotrebnih zakona.


Šta zakon nudi
ODŠTETA DO 10.000 EVRA

Prema nacrtu zakona o nestalim bebama, roditelji kojima država nije bila u stanju da pruži adekvatan odgovor o sudbini nestalog deteta dobijaju odštetu do 10.000 evra. Nacrt predviđa da podnosilac tužbe ili krivične prijave u roku od 30 dana dostavi dokumentaciju koja podrazumeva pol deteta, uzrok smrti, način saopštavanja i podatke o obdukciji.

Radna grupa ministarstava zdravlja, pravde i unutrašnjih poslova izradila je Nacrt zakona o postupku utvrđivanja činjenica o položaju novorođene dece za koju se sumnja da su nestala u porodilištima u Srbiji. Kako navode iz grupe, cilj zakona je utvrđivanje svih činjenica i okolnosti na osnovu kojih se može utvrditi istina o položaju dece za koju se sumnja da su nestala u porodilištima u Srbiji, a sa druge strane, izvršavanje obaveze Republike Srbije iz presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Jovanović protiv Srbije.

Srbija je tom presudom obavezana da "preduzme odgovarajuće mere u cilju ustanovljavanja mehanizma koji bi omogućio svim roditeljima u sličnim situacijama da dobiju odgovarajuće odgovore i naknadu".

- Nacrt zakona objavljen je na veb stranici Ministarstva pravde, a javna rasprava će trajati 45 dana, odnosno do 15. septembra - navode iz Ministarstva pravde.
- Kada zamenici javnog tužioca budu radili na predmetima nestalih beba, biće im potrebni lekovi za smirenje - kaže Vladimir Čičarević iz Udruženja roditelja nestalih beba, povodom završetka Nacrta zakona o nestalim bebama. On dodaje da je "apsolutno svaki predmet sličan i za 90 odsto njih moraće da proglase izlažiranu smrt novorođenčeta".

Prema ovom zakonu, roditelji nestalih beba kojima država nije bila u stanju da pruži adekvatan odgovor o sudbini nestalog deteta, dobijaju odštetu u visini do 10.000 evra. Nacrt pomenutog zakona predviđa da podnosilac tužbe ili krivične prijave u roku od 30 dana dostavi dokumentaciju koja podrazumeva pol deteta, uzrok smrti, način saopštavanja, podatke o obdukciji...

- Moram priznati da mi je pomalo smešan taj deo u zakonu. Tačno je da se traži pol deteta, ime, prezime i slično. Pa da li znate koliko je slučajeva da u papirima za jednu porodilju i dete u bolničkoj dokumentaciji piše žensko, a u papirima matične službe piše muško? Da li znate da u matičnim knjigama i izvodima iz MK u rubrici "Ime i Prezime" ne piše ništa? Siguran sam da je to jedan mali paradoks, jer ministarstva i tužilaštvo apsolutno ne znaju ništa u vezi s dobijanjem dokumentacije. Na primer, Višegradska ne daje dokumentaciju ni do šest meseci, iako je zakonski rok 15 dana. Naravno, niko za ovo ne odgovara. Dokumentacija je najbitnija, jer ona dokazuje malverzaciju, lažiranje i pranje dokumenata koja su krucijalna kao dokazni materijal - naglašava Čičarević.

Prema njegovim rečima, nemoguće je utvrditi tačan broj ukradenih beba bez pravosnažnih presuda. Ipak, pretpostavka je da je tokom potonje četiri decenije ukradeno više od 10.000 beba, ali da ta cifra sada lako može da prelazi i 100.000.

- U Udruženju "Roditelji nestalih beba Srbije" smatramo da apsolutno u svakom slučaju možemo da otkrijemo koje karike su učestvovale u lažiranju smrti novorođenčadi. Tačno je da imamo problem u krivičnom postupku, a to je "zastarelost", što znači da ne može da se sudi retroaktivno, ali smo mi i za to spremili odgovor i rešenje koji se trenutno još priprema u našoj kancelariji. Tvrdim i da zakon nije jedini način da se reše slučajevi nestalih beba, jer država ima još nekoliko mehanizama koje će morati da upotrebi - ističe Čičarević za list Danas.

On ukazuje da se krađa beba u srpskim porodilištima, u najmanju ruku, dešava jedanput nedeljno.
- Iza ove informacije stojim svojim životom, jer je nemoguće da u jednoj nedelji u Višegradskoj umre 12 beba. Lično sam video taj dokument, ali naravno neću reći ko mi ga je pokazao. Uzmimo da u jednoj nedelji umre u proseku osam beba, puta pet sedmica, to je 40 beba.

To nisu fetusi i rane trudnoće, to su bebe koje se nose na sahranjivanje u grobnicu gde se sahranjuju preminula novorođenčad od šest meseci trudnoće pa nadalje. Znači, 40 beba mesečno u jednoj bolnici, a gde su desetine drugih bolnica, dodaje on.

(Danas)