TRAGEDIJA ZVANA NIGERIJA Zverstva koja su ostala nezapažena, a traju godinama
theatlantic.com / M.A. | 12. 01. 2015. - 19:28h | Komentara: 52
“Boko Haram” vodi surovi rat širom severoistoka Nigerije, najnaseljenije države u Africi. Pripadnici ove militantne grupe u sredu su zaposeli grad Bagu, koji im je pružao otpor. Palili su kuće i ubijali koga god su stigli. Preko 2.000 ljudi je zverski ubijeno. Ono što je još tragičnije, jeste da je izostala reakcije nigerijskog predsednika Gudlaka Džonatana.
Otkako je 2010. došao na vlast, Džonatan je malo toga uradio da obuzda “Boko Haram”.
Islamski ekstremisti izveli su u Nigeriji najpogubniji masakr u istoriji islamističkog pokreta Boko Haram, sravnivši sa zemljom ceo grad na granici sa Čadom i
Stotine ljudi potražilo je spas u jezeru Čad i zaplivalo prema obližnjem ostrvu. Mnogi su se udavili, a oni koji su uspeli da se dokopaju ostrva, sada su na milost i nemilost izloženi rojevima komaraca koji prenose malariju.
Broj žrtava u Bagi prelazi 2.000, dok je oko 20.000 ljudi napustilo svoje domove.
Članak o opsadi grada objavljen je u “Njujork tajmsu” na šestoj strani subotnjeg izdanja, a priča o bombaškom samoubilačkom napadu na osmoj strani.
Zbog čega su užasni događaji u Nigeriji ostali u senci napada u Francuskoj? I u senci svih drugih događaja ove nedelje?
Jedno od mogućih objašnjenja je činjenica da je teško izveštavati sa opasnih, udaljenih područja sveta, kao što je nigerijska država Borno, gde Boko Haram najveći deo teritorije drži u svojim rukama. Slična situacija je u Siriji, gde je građanski rat od izbijanja 2011. odneo skoro 200.000 života i gde ima relativno malo novinara.
Nije, međutim, tačno da mediji ne izveštavaju o Nigeriji, niti da je Zapad indiferentan prema Afrikancima. Na kraju krajeva, kada je “Boko Haram” u aprilu prošle godine oteo 200 devojčica iz škole u Čiboku, javna kampanja za njihovo vraćanje privukla je pažnju širom sveta, pa je čak i prva dama Amerike Mišel obama dala svoj doprinos u vidu fotografije sa apelom: “Vratite nam devojčice”.
Dve godine ranije, video-snimak koji je objavila nevladina organizacije “Nevidljiva deca”, a u kome je predstavljen
Džozef Koni, vođa militantne grupe Armija gospodarevog otpora” u Ugandi, tokom prvih šest dana zabeležio je više od 100 miliona pregleda.
Ako ništa drugo, ove kampanje su pokazale da ljudi na Zapadu nisu potpuno indirerentni prema patnjama afričkom naroda.
Francuski predsednik Fransoa Oland možda nije preterano omiljen u svom narodu, ali je odlučno reagovao na terorističke napade, što se ne može reći za nigerijskog predsednika Gudlaka Džonatana. Otkako je 2010. došao na vlast, Džonatan je malo toga uradio da obuzda “Boko Haram”. Grupa se pojavila 2002. i učvrstila vlast nad oblašću većom od Zapadne Virdžinije.
Džonatanova nesposobnost da se uhvati u koštac sa “Boko Haramom” nije ništa novo. Nigeriju odavno prati kob korumpirane, neefikasne vlade, nesposobne da veliko naftno bogatstvo iskoristi za opšti napredak.
Tokom kampanje za reizbor - Nigerijci izlaze na izbore 14. februara - Džonatan je obećao da će se obračunati sa korupcijom i zloupotrebom položaja. Na predizbornom mitingu u četvrtak, predsednik je pozvao glasače da ga podrže:
“Morate da glasate za svoju slobodu, morate da glasate za razvoj,
morate da glasate kako bi Nigerija stigla na Mesec”, rekao je on. “Ne smete da glasate tako da unazadite Nigeriju.”
“Boko Haram” nije nijednom spomenuo.
Kakve karikature, mislim na glavonje, ali vjerovatno smo i mi prosječnom Francuzu, Špancu, Čehu za vrijeme balkanskih ratova ovako izgledali. Da je nekako spojiti ove "revolucionare" i Talibane pa da se potamane međusobno.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
