Један од оних чије су бомбе, између осталих, убиле и малу Милицу Ракић из Батајнице, прислонио је пре неколико дана пиштољ на слепоочницу и извршио самоубиство, поставши још један у дугом низу америчких војника који су на овај начин, пошто им је прорадила савест, прекратили себи муке.
Мајерс је пре неколико месеци пензионисан уз дијагнозу посттрауматског стресног синдрома, познатог и као ''вијетнамски синдром“, и тешке депресије, које је „пазарио“ након бомбардовања СРЈ. Тог 12. септембра, како је изјавила његова супруга Елизабет, ништа није слутило на најгоре.
- Иако су се у медијима појавиле информације да је његовом самоубиству претходила наша свађа, то није истина! Провели смо предиван дан заједно, били смо на ручку, уживали... Али је он ћутао више него обично. Такав је био стално последњих неколико година... А када смо дошли кући, овде у Санта Барбари извукао је из фиоке пиштољ и рекао: ''Извини, не могу више да издржим“, а онда испалио хитац у слепоочницу... А ја не желим таквог да га памтим, већ као правог, истинског хероја, што он и јесте био не само мени и породици, већ и многим другим људима - рекла је уплакана Елизабет.
Како су изјавили његови пријатељи којима се поверавао, Мајерс је имао константне ноћне море, које није могао да одагна ни јаким лековима.
- Сањао је људе како горе од бомби... Чуо је њихову вриску, јауке... Покушавали смо да га смиримо причајући му да су то само снови, да он као пилот не може да види шта је бомба погодила и да сигурно није било тако како је сањао, али је он стално причао да зна да је све то истина. Сањао је децу, старце, раскомадана тела... Најгоре је било када није могао да се пробуди и поред таквих снова. То му је очигледно дошло главе - рекао је један од његових пријатеља.
Мајерс је учествовао у бомбардовању бројних ''кризних тачака“ у свету. Пре НАТО операције над СРЈ, радио је на „неутралисању српских претњи“ у Босни и Херцеговини, као и у неколико мисија у Ираку и Авганистану. За ове „заслуге“ је више пута награђиван и одликован.
