banjalukaforum.com

- Na pitanje otkud mu novac u Srpskoj banci, rekao je da mu je žena otvorila račun, a za novac na računu u Americi objasnio da je njegov prijatelj u Beču imao račun na koji je skupljan novac koji je potom prebačen u Ameriku. O koliko novca je reč, nije želeo da kaže, samo je kratko rekao: „Sav novac je kod nas.” „Dobro, koliko imate novca?“, pitali su ga, na šta je rekao: „Neću da se izjašnjavam.” Na pitanje zašto taj novac nisu prijavili prilikom imovinske rasprave, rekao je: „To ne potiče sa Tijaninog računa. Ja nisam umro, a to je moj račun! Koliko znam, ostavinskoj raspravi se nešto pridodaje kad neko umre.” Na pitanje zašto taj novac nisu uplatili na Tijanin račun na koji se skupljalo za lečenje, Ognjanović je naveo da nema objašnjenje - kaže naš izvor.

- Proveravaju se operativna saznanja da su Crkva Sv. Save u Hjustonu, Komora i naši ljudi iz Istraživačkog centra u SAD prikupili novac koji su davali Ognjanovićima na ruke i u čekovima, a i uplaćivali na Jelenin račun u „Dž. P. M. Č. banci“. Procenjuje se da su dobili 30.000 dolara na ruke i čekove u vrednosti od 20.000 dolara. Iako su Ognjanovići naveli da je za transplantaciju srca maloj Tijani potrebno 750.000 dolara, u Srbiji su prikupili oko 2,6 miliona evra, što je daleko više od potrebnog. Međutim, po dolasku u SAD oni su nastavili da prikupljaju novac, pa su se obratili za pomoć dvema uglednim američkim državljankama srpskog porekla Katarini K. i Slađi M. - kaže naš izvor blizak istrazi.

Njih dvoje potom odbijaju da preostali novac prebace za lečenje druge dece, navodeći da je Tijanin račun namenski i da zato ne mogu prebacivati novac, iako je majka to prethodno radila, prebacuju pare na svoj privatni račun.


Pod pritiskom javnosti Ognjanovići kupuju opremu vrednu 1,2 miliona evra za Institut za majku i dete, a ne zna se šta su uradili sa preostalih 440.000 evra, za koje su obećavali da će ih dati za lečenje druge dece. Za lečenje ih nisu dali.

Ognjanovići: Daćemo novac za lečenje troje dece
Roditelji preminule Tijane Ognjanović uplatiće preostali novac od lečenje njihove ćerke za lečenje Kristine Denčić, Vasilise
Milekić i Nikole Pavlovića.
Jelena i Nebojša Ognjanović, roditelji male Tijane koja je preminula pre dve godine, saopštili su da su nakon javnog
odgovora i podrške poverenika za infomacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, odlučili da preostali novac od Tijaninog
lečenja uplate za lečenje druge bolesne dece.
"Odlučili smo da više ne čekamo pomoć koju nam već tri puta uskraćuje RFZO nego da već sutra ili prekosutra (u
zavisnosti od tehničkih i administrativnih prepreka, a u dogovoru sa roditeljima bolesne dece) uplatimo novčana sredstva
za tri najočiglednije hitna slučaja: Kristinu Denčić iz Leskovca, Vasilisu Milekić iz Pančeva i Nikolu Pavlovića iz
Majdanpeka.
Ognjanovići su opet uputili molbu Šabiću da im pomogne u raspodeli preostalih novčanih sredstava tako što će ih uputiti
na neku od nadležnih institucija ili preporučiti lekara koji bi, u skladu sa svojim znanjem i stručnošću, bio spreman da
pomogne u daljim koracima. Podsetimo, Jelena i Nebojša Ognjanović su uputili molbu RFZO da im dostavi stručno
mišljenje kome bi mogli da uplate sredstva preostala od donacija za lečenje njihove pokojne kćerke.
Kako je RFZO tada saopštio molba se odnosi na spisak 13 dece, uz predlog da RFZO ukaže da li ima saznanja kome bi još
novac za lečenje bio neophodan. Međutim, RFZO je ukazao na to da ne može da daje podatke o licima, jer su podaci iz
matične evidencije poverljivi i predstavljaju poslovnu tajnu.

Zvornik: Borba devetogodišnjeg Dejana za život
D. GAJIĆ | 19. avgust 2013. 20:59 | Komentara: 0
Sudbina devetogodišnjaka iz Zvornika kojem je izvađen tumor na mozgu. Maligne ćelije proširile se i na kičmu. Nedostaje novac za lekove




ZVORNIK - Sve do tog kobnog martovskog dana ove godine, devetogodišnji Dejan Marić iz Zvornika bio je zdravo i veselo dete. Išao je u školu, igrao se sa vršnjacima. A, onda se sudbina poigrala sa ovim dečakom i njegovim roditeljima.



- Kao i svakog dana, spremala sam ga za školu. Kada je ustao, požalio se na jake bolove u glavi i ubrzo je izgubio svest. Odneli smo ga u bolnicu u Zvornik i oni su ga odmah uputili u Tuzlu. Lekari su konastatovali da ima tumor na mozgu, koji je već tada porastao na devet santimetara i počeo da pritiska nerve. Da li iz bojazni da nešto ne pođe po zlu, nisu ništa radili, već su mu samo zatvorili glavu - priča nam majka Ivana.

Od tada traje golgota ovog dečaka i njegovih roditelja. Zbog hitnosti slučaja, hirurzi Instituta za onkologiju i radiologiju su pristali da operišu Dejana, kome je život bio veoma ugrožen.

- Doktor Dragan Savić je Dejanu u maju izvadio tumor. Operacija je dobro prošla, ali je ostavila posledice na vid, pa sada Dejan vidi na svega pola metra od sebe.

Maligne ćelije su se proširile i na kičmu, pa su prepisali 33 zračenja od čega je obavljeno 28.

A, prognoze lekara oko izlečenja su i dalje neizvesne - dodaje Ivana.

Za svaki odlazak u Beograd na zračenje i za lekove porodici Marić treba oko 500 evra.

Za majku Ivanu i oca Predraga i ta suma je nezamisliva, jer žive bez posla i to kao podstanari.

Uz Dejana imaju i četvorogodišnjeg sina Darija.

Deo troškova oko lečenja pokrio je Fond zdravstvenog osigurnja Republike Srpske, ali je sve to nedovoljno.

U akciju pomoći aktivno su se uključili mladi iz Zvornika, organizovanjem žurki i koncerata.

Marićima teško pada što moraju da mole za pomoć. Zasada ih nada ne napušta.

BOLEST
IVANI, kojoj je 28 godina, 2010. godine je otkriven tumor na potkolenici.

Podvrgnuta je hirurškoj intervneciji, primila hemoterapije i opravak zasada teče uredno.

- Bojim se, jer je i moja majka umrla u 33. godini od tumora. Izgleda da nas ova bolest u stopu prati, jer je i moj deda takođe umro od karcinoma - dodaje Ivana.

Kad majka izda, boli više nego ijedna bolest
Objavljeno 19. новембар 2014u kategoriji: izbor urednika, Kolumne, naslovna, VIJESTI, Zvornik3 Komentara

Kako početi priču o patnji i bolesti koju ne može da opiše nijedan tekst, priču koju možete osjetiti samo ako je čujete iz usta onog ko nosi tu patnju i vidite ono što ga muči. U ovom tekstu ja ću skromno pokušati da Vam prenesem ono što sam vidio i čuo.

Većina nas je već čula priču o dječaku Dejanu Mariću iz Zvornika koji je prije više od godinu dana iznenada pao u nesvijest u školi. Posle ljekarskih pregleda utvrđeno je da ima težak oblik tumora na mozgu. Tumor se poslije proširio na kičmu.

Dejan je od tad prošao mnoge operacije, terapije, preglede, priča nam Dejanov otac, Predrag. Danas opet ide na pregled u Beograd, gdje bi mu njegov doktor trebao reći šta može da se uradi po pitanju tumora većeg od 15 centimetara na kičmi.

Dejan sada vidi tek tri posto i izgubio je sluh preko 80 posto. I pored toga on je vrlo veselo i pričljivo dijete. Pričao je sa mnom sve vrijeme. Zapitkavao je nešto, radoznalo kao što to može samo dijete. Čak smo se i sprijateljili. Nijednog trenutka nije pokazao klonulost duhom. Dejan je dječak pun života.


U posjeti kod Dejana Marića

Oskudica i besparica danas je veliki problem ove tročlane porodice. Kutija lijekova neophodinih Dejanu košta 120 KM. Predrag Marić, vozač po struci, godinama je radio u Sloveniji i Austriji, zarađivao solidan novac za naše prilike, ali je morao da se vrati kako zbog Dejana, tako zbog drugog, mlađeg sina Daria.



Kad smo došli kod Dejana u posjetu i da popričamo sa Predragom Marićem, koga u Zvorniku znaju kao Cileta, dočekao nas je lijep i pristojan stan. Predrag iako sam brine o Dejanu i Dariu, drži sve pod konac, vidi se brižnost i ljubav kakvu može samo roditelj da ispolji prema djetetu.

Predrag je samohrani otac, koji vodi brigu o dva mala djeteta, od kojih je jedno teško bolesno. Ono što ovoj priči daje posebno tugu i ogorčenje prema ljudskom rodu je odnos jedne majke prema svojoj djeci.

Kad sam počeo pričati sa Predragom o Dejanu i njegovom zdravstvenom stanju i mogućnostima za izliječenje, on se dotakao problema sa njegovom bivšom suprugom Ivanom, Dejanovom i Dariovom majkom.

Kaže da joj je zavijek zatvorio vrata njegove kuće, nije mogao više da trpi bahato i rasipničko ponašanje. Njegova bivša supruga, potrošila je skoro sav novac koji prikupljen za liječenje Dejana, iznos blizak svoti od 30 hiljada konvertibilnih maraka.

Predraga jede pomisao da je majka njegove djece mogla biti takva. Priča nam kako je od ljudi iz Zvornika saznao kako je novac doniran od humanih ljudi trošila sa svoje potrebe – za frizure, manikire, kafiće, kockarske dugove…



Kaže da mu je sve prekipilo kada nije došla u bolnicu poslije napada koji je Dejan imao. Tad mu je drugo dijete čuvao portir u bolnici. Dejan je tad pitao gdje mu je majka, a ona nije htjela ni na telefon da se javi.

Predrag nam priča da njegov mlađi sin Dario ima još uvijek strah od nje, kad je vodio Dejana u Beograd, Dario nije smjeo da ostane sa njom. Danas svi znaju, čak i njena rodbina da se Dario plaši svoje majke i da ne želi da je vidi. Priča nam ovo Predrag, koji je prodao automobil koji je kupio prije nego što se Dejan razbolio, da bi mu ostalo nešto novca i da ne bi neko rekao ‘kako vozi skup auto, a dijete mu bolesno’.

Dejan je vjerovatno i izgubio vid zbog nje, jer je bila aljkava, nije mu davala lijekove redovno koji se moraju uzimati u tačno vrijeme.

Sada tročlana porodica Marić preživljava od socijalne pomoć i dodataka za brigu i pomoć. Opština Zvornik im pomaže oko plaćanja stanarine. Dobri ljudi, koji znaju situaciju pomažu kad mogu.

Iako je novac skupljen prilozima, ponajviše humanih Zvorničana, potrošen od strane bahate majke (majke samo po rođenju), ljudi koji znaju priču porodice Marić i većina Zvorničana ostali su uz Dejana i Mariće.

Ono što impresionira u svoj ovoj tužnoj priči, jeste Dejanov nesalomivi duh. Dijete koje ne vidi skoro ništa, jedva čuje, ne može mnogo da se kreće, ne može da se igra sa drugom djecom, ostavljen od majke nosi svu ovu patnju kao da nosi školski ranac. Dejan je nasmijan, veseli se, priča, zapitkuje, voli da se mazi… Nada iz njega izvire i prešla je na mene, dok me je držao za ruku. Sada duboko vjerujem da je Dejan Marić, dijete, slika i prilika ljudske nade u opstanak. Pojava koja razlikuje ljude od svih drugih vrsta. Uspio je da uradi ono što većina ljudi nije za života – Pobjedio je sebe, on je šampion svijeta.

Pomozimo Dejanu, njegovom ocu i bratu da savladaju Dejanovu bolest, i tjelesne patnje koje nisu ni malo lake. Pomozimo da se izliječi ovo dijete.

Igor Golubović