Тихи океан (познат и као Пацифик од француског pacifique, што значи миран) је највећи светски океан. Покрива трећину површине земље и има површину од 179,7 милиона km². Протеже се од Беринговог мора на Арктику до Антарктика на југу и од Индонезије до Колумбије. Највећа дубина је на 10.911 m испод површине мора, што уједно представља и навећу дубину мора на свету.
На Тихом океану постоји око 25.000 острва (више него у свим осталим океанима заједно), од којих се већина налази јужно од екватора.
Дуж неправилних западних граница Тихог океана леже многа рубна мора, од којих су највећа Корално, Јужнокинеско, Јапанско, Тасманско и Жуто море. Малајским пролазом је спојен са Индијским на западу, као и Магелановим пролазом на истоку с Атлантиком. Према северу, Берингов пролаз спаја га са Арктичким океаном.
Како се Тихи океан шири на ± 180° географска дужине, где запад постаје исток, азијска страна океана правилно се сматра источним Тихим океаном, а супротна је страна западни Тихи океан. Датумска граница већим делом прати ±180° географске дужине која разграничава источни и западни део. Али, на неким местима се одваја од те географске одреднице. Тако на северу скреће према истоку да би заобишла најисточнији део Азје, затим скреће према западу обилазећи Алеутска острва да би затим пуно јужније јако скренула према западу како би обухватила острвску државу Кирибати и још нека мања острва.
Током Магелановог путовања до Филипина, по изласку из пролаза кроз Огњену земљу (пролаз је касније по њему добио име) познатом по снажним олујама, учинило му се да је Тихи океан врло миран кеан, по чему је добио и име. Ипак, није увек миран. Копно распршено по Тихом океану подложно је вулканским ерупцијама и потресима. Такође, бројни тајфуни почињу управо на том подручју. Али, најопаснији су цунамији (који су последица подводних потреса) са огромним таласима који уништавају острва и градове на свом путу
I jedan dodak na Tihi okean
Велики пацифички тепих од смећа је гомила плутајуће пластике на северном делу Тихог океана. Овај регион плутајућег смећа се налази отприлике између 135° и 155° ЗГД и 35° и 42° СГШ. Лист „Сан Франциско кроникл”, наводи да је овај „тепих“ данас тежак више од 3,5 милиона тона и да 80 одсто чини пластични отпад који сеже више од 30 метара у дубину. Велики пацифички тепих од смећа је почео да се ствара 1950-их година, а његово уклањање би коштало на милијарде долара.
Центар Великог пацифичког тепиха од смећа је релативно миран регион тихог океана, а морске струје које круже око њега доносе смеће. То узрокује акомулацију плутајућег смећа у великим гомилама. Док је кроз историју ово смеће било биоразградиво, данас се у Великом пацифичком тепиху од смећа скупљају пластика и остали неразградиви материјали. Ови материјали се могу само уситњавати, али њихове честице ипак остају у води. Честице настале распадањем пластике личе на зоопланктон тако да их Сцифомедузе често једу мислећи да су храна. Многи од ових комадића пластике завршавају у стомацима птица или других морских животиња.
Истраживач океана Чарлс Мур (енгл. Charles Moore) је неколико година испитивао концентрацију пластичних честица у Великом пацифичком тепиху од смећа. Он је забележио концентрацију од око 3.340.000 комадића пластике по km² масе од око 5,1 kg/km² .
Неки извори су јавили да је то „плутајући континент од ђубрета који је око 2 пута већ од површине Тексаса, али то нису потврдила научна истраживања.