Snopovi takozvanih crnih kometa po svoj prilici su sve bliže našoj galaksiji i mogu predstavljati smrtonosnu pretnju Zemlji. Preteće komete i asteroide registrovale su različite agencije za svemirska istraživanja u okviru "kišobrana" poznatog kao "spejsgard".
Većina ovih kosmičkih objekata su stenoviti asteroidi. Britanski astronomi Bil Napier u Kardifu, Vels, i Dejvid Ašer iz opservatorije Armagh, Severna Irska, tvrde da bi mnoge komete mogle proći neotkrivene.
"Tek treba dokazati da crne, 'uspavane' komete predstavljaju veliki, ali uglavnom neotkriveni hazard", upozorava Napier u časopisu Nju sajentist.
U nekim ranijim istraživanjima Napier i Janaki Vikramasinge, takođe astronom iz Kardifa, izneli su pretpostavku da kad god solarni sistem periodično prođe kroz galaktički prostor, on usmeri komete prema Zemlji.
Ovi periodični "pljuskovi kometa" čini se da su povezani sa datumima drevnih sudara kometa i Zemlje, o čemu svedoče krateri otkriveni na našoj planeti, što opet nagoveštava da su vinovnici svih sudara u prošlosti bile komete a ne asteroidi.
Ovih dana Nepier i Ašer upozoravaju da neke od tih kometa još uvek "zvižde" oko solarnog sistema. Druga posmatranja podržavaju ovu tvrdnju.
Izgledi da neke blistave komete "ulete" u solarni sistem nisu bez osnova, jer se procenjuje da 3.000 njih "zuji" oko naše galaksije, a do sada ih je samo 25 otkriveno.
Možda ih mi ne vidimo, upozoravaju dvojica astronoma, jednostavno zato što su suviše tamne. Tako tamne, gotovo crne komete su neotkrivene. One se pojavljuju kad ispari zaleđena voda sa neke aktivne planete, a iza toga ostane organska "kora" koja reflektuje samo mali delić svetlosti.
Podsećanja radi, 1983. kometa po imenu IRAS-Araki-Alcock prošla je pored Zemlje na udaljenosti od pet miliona kilometara, što je najveća blizina prolaska neke komete u proteklih 200 godina. Otkrivena je samo dve nedelje pre svog najbližeg prolaska.
"Zabeležen je samo jedan procenat aktivnosti na njenoj površini", naglasio je Napier. Uz to, Deep Space 1, laboratorija NASA koja se približila kometi Boreli 2001. godine, otkrila je da se na najvećem delu površine komete nalaze izuzetno tamna područja.
"Možda ovo otkriće zaslužuje nagradu", izjavio je astrofizičar Stiv Larson iz centra za istraživanja neba na univerzitetu Arizone u Taksonu, institucije koja je jedan od najvažnijih finansijera Spejsagarda.
Međutim, Klark Čepmen, astronom iz istraživačkog instituta Sautvest u Boulderu, Kolorado, izuzetno je skeptičan, ali ukazuje da bi "tamne komete bile u stanju da vrlo usperšno apsorbuju sunčevu svetlost", tako da bi mogle biti otkrivene preko toplote koju bi emitovale.
Autor: FoNet
Izvor vesti: Blic
Шта урадити ако се једна оваква комета упути према Земљи? Сви смо гледали филмове у којима Американци ракетама, нуклеарним бомбама и сл. стварима успјевају неутрализовати ове облике пријетње. У реалности је то мало вјероватно.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
