Број становника:
2003 - 1 452 351
2004 - 1 449 897
2005 - 1 446 417
2006 - 1 443 709
2007 - 1 439 673
Рођених:
2003 - 10 537
2004 - 10 628
2005 - 10 322
2006 - 10 524
2007 - 10 110
Умрлих:
2003 - 12 988
2004 - 13 082
2005 - 13 802
2006 - 13 232
2007 - 14 146
Колико је алармантан тренд опадања наталитета и пораст морталитета у Републици Српској свједочи податак да након сваког петогодишта "губимо" око 10.000 школараца, што је скоро цијела једна генерација која се уписује у основну школу.
Према подацима за 2007. годину, само су четири општине и то Бањалука, Зворник, Петровац и Устипрача имале позитиван природни прираштај, док је у свим другим општинама у РС забиљежена негативна стопа.
Ипак, најозбиљнија ситуација је у овим општинама које су популационо мале, гдје се рађа врло мало дјеце, повећава смртност становништва и које се демографски празне врло брзо усљед негативног миграционог салда. У тим општинама све је неповољнија старосна структура становништва, што оставља бројне посљедице на њихов свеукупан развој.
Подаци које објављује Републички завод за статистику из виталне статистике, односно рођени и умрли, за 2007. годину показују да је и даље присутан тренд опадања наталитета и пораст морталитета. Тако смо заокружили једно петогодиште с негативном стопом природног прираштаја. Стопа наталитета је у сталном паду и већ се спустила до 7,5 промила, а не тако давно, односно 1999. године, на примјер, износила је 10 промила. Истовремено, стопа морталитета је у сталном порасту и 2007. године достигла је 9,9 промила и то је уједно и највећа стопа од 1996. године.
Неповољне тенденције у природном кретању становништва РС, а посебно регионалне разлике могу се знатно потпуније сагледати преласком са агрегатног на нижи ниво посматрања, односно на ниво општина. Према подацима за 2007. годину, само су двије популационо веће општине, односно једна општина и један град имали позитиван природни прираштај, а то су Зворник и Бањалука, те двије популационо врло мале општине Петровац и Устипрача. Прије 11 година било је 27 општина с негативним природним прираштајем, а 2004. године било их је 52. Зворник је једина општина која константно биљежи позитиван природни прираштај, а углавном су то биле до 2007. године и Лакташи, Котор Варош, Кнежево, Теслић, Гацко и друге. Ако говоримо о најтежим случајевима, онда се прво морамо осврнути на популационо веће општине и ту је на првом мјесту општина Приједор, па низ других, као што су Добој, Градишка, Козарска Дубица, Требиње, Модрича, Прњавор, па чак и Бијељина, али која негативну стопу природног прираштаја "покрива" позитивним миграционим салдом. Ипак, најозбиљнија ситуација је у овим општинама које су популационо мале, гдје се рађа врло мало дјеце, повећава смртност становништва и које се демографски празне врло брзо усљед негативног миграционог салда. У тим општинама све је неповољнија старосна структура становништва, што оставља бројне посљедице на њихов свеукупан развој.
Депопулација је, уз старење становништва, главни процес који даје обиљежја савременом демографском развоју Републике Српске, али и земаља у нашем окружењу, па и читавог европског континента. Наша депопулација посљедица је заједничког дјеловања природног кретања, миграција и спољних фактора, односно ратова. Депопулациона тенденција на нивоу наше популације индикована је, прије свега, непрестаним исељавањима и његовим директним дјеловањем на промјене у старосној доби становништва и на смањење фертилитета. Односно, код нас би се могли још издвојити биолошки фактори, односно неплодност, економски и друштвени фактори, који чине значајну одредницу рађања, као и психолошки фактори, који се огледају у ширењу идеја у вези с планирањем породице.
Стање у Федерацији БиХ је у погледу природног кретања становништва нешто повољније него у РС. Стопа природног прираштаја је још позитивна и износи 1,2 промила. Међутим, у 2007. години БиХ је по први пут имала негативну стопу природног прираштаја. Узимајући у обзир ту чињеницу, може се закључити да је стопа природног прираштаја у БиХ значајно смањена у односу на, рецимо, период од 1991. године, када је она износила близу 9,0 промила. У кантонима, гдје већину становништва чине Бошњаци, још је стопа природног прираштаја позитивна, док је у свим кантонима, гдје већинску популацију чине Хрвати, стопа природног прираштаја негативна.
Етнички састав БиХ по општинама 2006.(процјена):
Spoiler:
Процентуални удио Срба у општинама БиХ:
Spoiler:
Процентуални удио Бошњака у општинама БиХ:
Spoiler:
Процентуални удио Хрвата у општинама БиХ:
Spoiler:
Полно старосна пирамида БиХ 1991.
Полно старосна пирамида Бих 2009.
Полно старосна пирамида БиХ 2025(прогноза)
Полно старосна пирамида БиХ 2050(прогноза)
Ne znam, meni je tu i tamo ovo razumljivo..opet se zna da je trudnoća poslije 35-e rizičnija...hm 