banjalukaforum.com
https://banjalukaforum.com/

Курди (најбројнији народ без своје државе)
https://banjalukaforum.com/viewtopic.php?f=55&t=42951
Stranica 1 od 2

Autoru:  skypostman [ 10 Jun 2009, 21:22 ]
Tema posta:  Курди (најбројнији народ без своје државе)

Ајде мало да се упознамо са специфичним и чудним народима:

Курдистан је брдско подручје источне Турске, северног Ирака, североисточне Сирије, северозападног Ирана. Важнији градови су Дијарбакир, Битлис, Ван, Урфа, Мардин и Сирт у Турској, па Ирбил (Арбил), Киркук, Салахудин, Сулејманија, Мосул и Зако у Ираку, те Керманшах и Санандаџ у Ирану. Унутар тог подручја је језеро Ван у Турској, те западне и јужне обале језера Резајех у Ирану.

Slika

У Турској има 13 милиона Курда, у Ирану 6 милиона, у Ираку 4 милиона и у Сирији око милион. Број Курда се утростручио у три и по деценије (као и становништво већине земаља у којима живе). Највећа концентрација Курда је са обе стране северног дијела иранско-ирачке границе, те у југоисточној Турској, а они су висок проценат становништва и на нешто ширем простору - на запад дубље према унутрашњости Анадолије, на северном крају сиријско-ирачке границе, дуж скоро целе сиријско-турске границе (у обе земље), те на тромеђи Грузије, Јерменије и Турске (у све три земље). У мањем проценту, Курди живе и другдје, у Јерменији, те у пограничном делу Азербејџана према Јерменији (укључујући и цели Нахичеван), заједнице Курда живе и у Либану, чак и Авганистану.

Курди су већ деценијама планетарно интересантни, не због приличне равноправности коју већ дуго у њиховом друштву уживају жене и мушкарци, нити због књижевности (богате баснама и поезијом, писане разним дијалектима њиховог западноиранског језика, од којих је главни дијалект куруманџи, близак персијском, с утицајима турског и арапског), нити због номадског сточарства (овце, козе), ратарства (куруруз, пиринач, воће, дуван, памук) и заната (златарство, резбарење дрва, ћилимарство) којима се тај народ бави.

Slika

Тај бунтовни, горски народ, који се развио из старих иранских и медијских племена, и чији припадници још данас живе у земљаним и каменим кућама, и натапају земљу у долинама река, атрактиван је у глобалним медијским размерима због несрећне судбине - живљења на граници четири ауторитарне државе у, можда, најосетљивијој регији на планети, великих унутрашњих деоба, али и трајног немирења са туђинском влашћу, што додатно дестабилише цело подручје, задајући суперсилама додатну главобољу, али и могућности вишеструке манипулације. Курди су тако вероватно најбројнији народ (око 30 милиона) без државе, који сопствену државу никад нису имали, али су уверени да им је она одувек била близу, а стално измицала.

Autoru:  *zvjezdica [ 11 Jun 2009, 15:51 ]
Tema posta:  Re: Курди (најбројнији народ без своје државе)

Zato su kosovski Albanci nazvani ,,Balkanskim Kurdima", samo su ovi prvi podržani, ovi dugi nisu...Kurdi očito stoje na putu NATO-vih interesa,zbog Turske, a za Albance znamo...

U svakom sličaju, zanimljivo tema, nisam znala :)

Autoru:  skypostman [ 11 Jun 2009, 15:59 ]
Tema posta:  Re: Курди (најбројнији народ без своје државе)

*zvjezdica je napisao:
Zato su kosovski Albanci nazvani ,,Balkanskim Kurdima", samo su ovi prvi podržani, ovi dugi nisu...Kurdi očito stoje na putu NATO-vih interesa,zbog Turske, a za Albance znamo...

U svakom sličaju, zanimljivo tema, nisam znala :)


Pazi sad ovo, Kurdi koji zive u Turskoj imaju mnogo veci prirodni prirastaj od Turaka, jedno djete vise po zeni i to je ono sto brine Turke. Kurdi trenutno cine 20% populacije Turske i ako se nastave trenutne stope prirodnog prirastaja i jednih i drugih, Kurdi bi u buducnosti mogli postati vecina.

Autoru:  goci master [ 11 Jun 2009, 16:13 ]
Tema posta:  Re: Курди (најбројнији народ без своје државе)

Iracki Kurdistan (ovaj dio koji pripada Iraku) je od pocetka Irackog rata nezavisna regija u odnosu na vladu u Bagdadu, koja nema nikakav uticaj tamo. Za razliku od ostatka Iraka, tamo je mirna situacija, mislim da imaju i svoju vladu nisam siguran. A nafte ko u prici. Tako da bi se moglo reci da imaju svoj dio, doduse nepriznat u svijetu.

Autoru:  *zvjezdica [ 11 Jun 2009, 16:49 ]
Tema posta:  Re: Курди (најбројнији народ без своје државе)

...što znači da će sukoba tek biti, a Turska da će im odvojiti zemlje olako, nema šanse...
Leyla Zana (prva Kurdkinja u turskom parlamentu) je nakon izjave na kurdskom jeziku: "Trebala bih vladati tako da bi Kurdi i Turci mogli da žive zajedno u demokratskim odnosima" ,završila 15. godina u zatvoru.
I ja sam sad pročitala to za Irak...nakon svih sukoba, dodijeljen im je valjda sjeverni dio Iraka.

@skypostman: Zaiteresova me za temu, nema šta :D

Autoru:  skypostman [ 11 Jun 2009, 16:52 ]
Tema posta:  Re: Курди (најбројнији народ без своје државе)

*zvjezdica je napisao:
...što znači da će sukoba tek biti, a Turska da će im odvojiti zemlje olako, nema šanse...
Leyla Zana (prva Kurdkinja u turskom parlamentu) je nakon izjave na kurdskom jeziku: "Trebala bih vladati tako da bi Kurdi i Turci mogli da žive zajedno u demokratskim odnosima" ,završila 15. godina u zatvoru.
I ja sam sad pročitala za Iraka...nakon svih sukoba, dodijeljen im je valjda sjeverni dio Iraka.

@skypostman: Zaiteresova me za temu, nema šta :D


Драго ми је да јесам... :)

Autoru:  *zvjezdica [ 11 Jun 2009, 17:23 ]
Tema posta:  Re: Курди (најбројнији народ без своје државе)

Heh...ako saznaš šta novo, piši... :)

Autoru:  skypostman [ 11 Jun 2009, 17:37 ]
Tema posta:  Re: Курди (најбројнији народ без своје државе)

*zvjezdica je napisao:
Heh...ako saznaš šta novo, piši... :)


Имам доста ствари о њиховој култури:

• ЈЕЗИК

Курди су народ који говори једним од индоевропских језика који се развио из западноиранске подгрупе. Сличан је персијском и фундаментално је другачији од арапског и турског језика. Модерни курдски језик се дијели у две групе: Курмањи група и Димили-Гурани група.
Они се такође дијеле по различитим дијалектима.
Најзаступљенији је Курмањи (или Кирманча) којим данас говори око три четвртине Курда. Курмањи је подијељен на сјеверни (који се назива Бахдинани, око 15 милиона говорника) и јужни (који се назива Сорани, са око 6 милиона говорника). На сјеверу Курдистана у Турској се говори Димили (у народу познат као Заза) и њиме се користи око 4 милиона Курда. На крајњем југу Курдистана у Ираку и Ирану говори се Гурани, који се опет дијели на две подгрупе Лаки и Аврамани.

• ЕТНОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И КУЛТУРА КУРДА

Њихово поријекло је дјелимично непознато, али их неки повезују са народом Кардака, који се спомиње у сумерским текстовима из 2. вијека прије нове ере. Међутим, данас овај старосједилачки народ живи на подручју између Црног мора, Каспијског мора и сјеверног Ирана. Поуздане подтке о Курдима имамо само из времена инвазије у 7. вијеку нове ере, када се у документима спомињу племенске групе жељне независности које су довеле до побуна и нестабилности регије. Ватрена и независна природа Курда обиљежила је њихову историју све до модерних времена и омогућила очување високог степена културног јединства. Распад Османлијског царства и оснивање политички независних држава довели су до подјеле подручја на којем су курдске заједнице живјеле у изолованим планинским селима или су сезонски насељавали та подручја као номадски сточари.


Мали Курди:
Slika

Традиционална организација курдског друштва почива на племенској заједници на чијем челу се налази ага (старјешина) – положај који се добија наслијеђивањем. Он предводи сеобе номадских племена и посредник је приликом унутрашњих сукоба. Снажна и моћна фигура курдске заједнице, ага је био земљопосредник и своју земљу је давао на употребу другима, уз одређену накнаду. Његов углед мјерио се дарежљивошћу коју је показивао приликом заједничких скупова који су се одржавали у његовој кући. С обзиром на важност крвног сродства, мјесто старјешине имало је мању улогу у настањенијим него у полуномадским групама, јер су становници села могли припадати различитим породичним групама, па се самим тим ауторитет представника једне породичне лозе није увијек поштовао.

Племенска структура заснивала се на територијалном јединству групе и крвном сродству, али је постепено овакав поредак доживио кризу послије припајања дијелова регије разним државама након Првог свијетског рата. Успостављање граница омело је сезонске миграције, тако да је већина Курда морала да напусти номадки начин живота, па су почели да се баве пољопривредом, или су се одселили у градове у потрази за послом у државној управи. Данас племенска организација постоји само у неколико номадских група које су одлучиле да остану изоловане у планинским прејелима.

Курди су углавном сунитски муслимани, али неке заједнице на сеоским подручјима припадају братстима или мистичним и испосничким редовима, који трагају за божанском љубављу (ридом). Секта Јазида, коју је у 12. вијеку основао шеик Ади из Месопотамије и даље има бројне сљедбенике. Јазиди признају постојање двају натприродних бића – једно божанско и благонаклоно, а друго зло – и имају бројне култове везане за ватру, воду, мјесец и сунце. У сваком селу живе духовне вође: мула је одогвоворан за учење Кур’ана и води вјерске церемоније, шеик је поглавар вјерског братства суфи, а саија је гласник, пророк.

Курдске жене имају већу слободу од жена у осталим муслиманским заједницама и одувјек су активно учествовале у заједници. Не морају да носе фереџу, имају право на образовање и могу да преузму политичке дужности у заједници. Курдски облик поезије, познат под именом лаук, компонују и пјевају искључиво жене.

Ношња из 19-ог вијека:
Slika

Осим исламске религије коју су прихватили у 8. вијеку, Курди су задржали и неколико предисламских начела, посебно култ предака и анимистичка вјеровања заснована на духовима у долуху с природним елементима (камењем, дрвећем, водом, ватром…). У светим градовима обичај је да се граде брежуљци од камена који су повезани са обожавањем предака. То је нека врста жртвеника на који се полажу дарови (хљеб и посластице).

Autoru:  _зока [ 11 Jun 2009, 17:44 ]
Tema posta:  Re: Курди (најбројнији народ без своје државе)

Jeste znali da je najveći vladar arapskog svijeta bio Kurd?Saladin.
@*zvjezdica
Šiptari nisu isto kao i Kurdi,to je samo trik da se pokupe simpatije zapada.Kurdi su autohtoni na području na kome žive,a njihova država ne postoji najviše zahvaljujući tom istom zapadu.Šiptari su se doselili na Kosovu u zadnjih 100 godina.

Autoru:  skypostman [ 11 Jun 2009, 17:53 ]
Tema posta:  Re: Курди (најбројнији народ без своје државе)

• ИСТОРИЈА КУРДА И КУРДИСТАНА

Из седмог вијека, откад се Курди и помињу под садашњим именом, датира њихов еп о борби са Арапима, писан арамејским словима. Арапи су покорили и исламизирали Курде (највећи део су сунити, а мањина шиити, међу којима има и зејдина, најумереније и најмалобројније од три главне шиитске школе, чијих припадника има и у јужноарабијском Јемену). Почетком 17. вијека дјеловао је важан курдски књижевник Ахмед Хани, који је саставио и курдско-арапски речник. У међувремену, Курди су често дизали буне против арапских калифа. Најпознатији Курд је Сала(ху)дин Ејуби, који је живео у 12. вијеку, а 1186. постао самостални владар Египта и Сирије, да би годину касније уништио крсташку војску код Хитина у северној Палестини и ушао у Јерусалим и у легенду (како међу муслиманима, тако и међу хришћанима), одбивши и трећи крсташки поход (1189-1192) и основавши ајубидску династију коју ће срушити Мамелуци.

У 13. и 14. вијеку, Курди су под влашћу Монгола, а у 15. је Курдистан поприште борби Персије с Османлијама, под чијом ће власти већина Курда бити од 16. вијека. Вође појединих кланова и племенске поглавице теже да очувају што већу аутономију и дижу буне против шаха и против султана, што је посебно често догађање у 19. вијеку.

У Отоманском царству, Курдистан је био међу аутономним провинцијама, те су ту локални емири управљали својим наследним државама (хикимет) у рангу санџакбега. Од друге половине 16. вијека, бројни Курди приступају јаничарима, што је посљедица реформи које је спровео Мурат трећи, проширивши регрутацију јаничара и на друге могућности, уз "данак у крви".

Почетком двадесетих година 20. вијека, Турска је силом спречила спровођење одлуке мировне Конференције у Севреу о држави за Курде, те је предвиђени Курдистан подељен између Турске и Ирака (који је тада из турских руку прешао у британске). Режими Кемала Ататурка и Исмета Иненија су у двадесетим и тридесетим годинама угушили више курдских оружаних устанака. У Махабаду су Курди 1946. прогласили своју републику и отцепили се од Ирана, али је шах то крваво угушио након што су Совјети повукли своју помоћ побуњеницима, чији је вођа Мухамед Кази потом обешен.

Ирачка хашемитска монархија је силом одговарала на све курдске захтеве, а након револуције 14. јула 1958. је објављено да је Ирак република два равноправна народа, Курда и Арапа. Већ наредне године односи су опет погоршани, а у септембру 1961. долази до устанка на челу с Месудом Барзанијем, чија је Демократска партија Курдистана тада забрањена. Курди траже широку аутономију, захтевајући и од УН-а да им у томе помогне. Борбе су трајале до фебруара 1964, ангажујући и две трећине ирачке армије. До рата долази у априлу 1965. и траје годину дана, када председник Абдурахман Ариф обећава аутономију. Након борби током 1968/69, генерал Бакр обећава аутономију за Курде, али је то сведено на пет места у влади у Багдаду. Нова побуна 1974. ужива подршку Ирана.

У марту 1974, осми конгрес ирачке БААС партије одлучује да прихвати аутономну регију за Курде са седиштем у Ирбилу, која се поставља 5. октобра. Неки Курди то прихватају, али Барзани одбија. Багдад поставља ултиматум којег и остварује након споразума о границама с Ираном 6. марта 1975, после којег М.Р. Пахлави више не помаже Барзанија, који мора напустити фронт и пребећи у Иран. Амнестија је омогућила да се до краја маја 1975. својим кућама врати око 50.000 избјеглица.

Ирански Курди, предвођени шеиком Нузедином Хусеином, дочекују рушење шаха 1979. као прилику за своју аутономију. У љето те године, Курдска радничка партија и још неке странке, окупљене око Курдске демократске странке коју води Абдурахман Гасемлу, дижу побуну против Хомеинијевог режима, удружују се са иранском опозицијом (федајинима), те омогућују краткотрајном иранском председнику Бани Садру и вођи муџахедина-халк Масуду Раџавију да побегну у Француску, где ће се ускоро обрети и Гасемлу, те с њима основати Савет националног отпора.

За време иранско-ирачког рата (1980-1988), обе земље су оптуживале сопствену курдску мањину за колаборацију с непријатељем, па је репресија опет појачана. Курдима није ишло у прилог ни то што живе управо дуж те границе, на самој линији фронта. Садам Хусеин је 1988. угушио курдски устанак и наредио уништење на хиљаде њихових села у планинама, присиљавајући њихове становнике да пређу у нова насеља близу већих градова.

Уз сеобе, и деобе су дио курдске судбине, а та два појма су у јакој вези, слабећи ионако инфериорну курдску герилу. Као номади, ти људи су верни својим родовско-племенским заједницама на челу са агом. Никад нису били уједињени под једним владаром. Лојални су само непосредној групи, без обзира на то што имају осећај курдске националне припадности.

Потакнути од Запада, Курди су дигли устанак против Ирака 1991, након што је Багдад био присиљен "Пустињском олујом" на повлачење из Кувајта. Накратко су освојили и Киркук, али их је Садам Хусеин брутално отерао назад у брда. Тада су Американци Ираку наметнули зону забране летења северно од 36. паралеле, уједно прокламујући "безбедно уточиште" за Курде у енклави на тромеђи Ирака са Ираном и Турском, ипак не обухватајући два велика града у том региону - Мосул и Киркук.

Турска је уступила своју базу Инџирлик авионима Америке, Француске и Британије, који патролирају над Ираком, али је тамо више пута послала своје копнене снаге, да курдски командоси не би имали превише користи од ограничења наметнутих Ираку. Тако је "завођење реда" међу Курдима отежано америчким противницима, али не и савезницима.

У курдској енклави у Ираку не постоји јединствена власт - Курдистанка демократска партија (КДП) Масуда Барзанија контролише северозапад, а Патриотска унија Курдистана (ПУК) Џалала Талабанија југоисток. Америчко посредовање је 1995. зауставило њихов међусобни рат, који је избио годину дана раније. У аугусту 1996, КДП је оптужио ПУК за кокетирање са Ираном, позивајући ирачке јединице на заједнички поход. Садам је то радо прихватио и помогао КДП-у да освоји Ирбил (Арбил), уништавајући успут локални центар веза америчких обавјештајаца. У осветничкој акцији, Американци су гађали Ирак крстарећим ракетама, те проширили зону забране летова на југу земље са 32. паралеле (где је одређена 1992) на 33. паралелу.

КДП је напредовала према истоку и освојила Сулејманију, али је тај град до октобра 1996, ПУК успела да преотме. Американци су тада наметнули ново примирје, али не задуго. Нове ратне операције су отежале хуманитарне акције од Хад Умрана на иранској граници до Дукан Дама. Како више није смела звати у помоћ Садама Хусеина, КДП је на интервенцију позвала Турску, пошто се ПУК удружио са ПКК-ом (Радничком партијом Курдистана). Представници КДП-а су саопштења о тим борбама издавали несметано у Анкари, а њихови борци су заједно с турском армијом ратовали против ПУК-а и ПКК-а. УН процењује да је та турска офанзива (1997) покренула око 10.000 Курда из њихових кућа, док их је 90.000 избегло у пратећим међукурдским обрачунима.

Тако су Курди у свакој од држава, које су међу собом разделиле њихову земљу, више пута покушавали да искористе слабости хегемона и уграбе своју шансу, али је то сваки пут досад завршавало само њиховим новим поразима, изневереним очекивањима и бројним жртвама.

Autoru:  *zvjezdica [ 11 Jun 2009, 18:41 ]
Tema posta:  Re: Курди (најбројнији народ без своје државе)

Hvala skypostman :D
Situacija bi,ali samo možda, bila bolja da nije dolazilo do sukoba između plemena,a kasnije i unutar njih. Drago mi je što kurdske žene ipak uživaju veću slobodu. :) Stvarno je strašno što su uprkos neprestanim pobunama ostali skoro na istom položaju.Ovaj tekst o istoriji Kurda ću kasnije pročitati. I ja sam našla neke podatke o njihovoj muzici, jeziku, književnosti... :)

@_zoka: Nisam ni mislila tako. Čula sam ranije da Albance sa Kosova tako nazivaju, pa sam zbog toga spomenula, ali mi je ovo za pridobijanje Zapada sasvim jasno.

Autoru:  Shabban [ 11 Jun 2009, 19:29 ]
Tema posta:  Re: Курди (најбројнији народ без своје државе)

Zanimljivo, zanimljivo.......... Vecinu stvari nisam znao.... Hvala skypostman :wink:

Autoru:  ERROR [ 11 Jun 2009, 21:34 ]
Tema posta:  Re: Курди (најбројнији народ без своје државе)

Znam ih nekolicinu,ljudi kao i ostali,specificni bas po tome sto nemaju zemlju,a veliki zajeb im je to sto nisu znali birati saveznike u istoriji....Ono cim su kao narod pridobili moje simpatije je to sto kad stanes sa Irancem,Turcinom,Iracaninom(ne-kurdom)o njima pricaju kao o smecu,ciganima,nikakvim ljudima i sl.Takodje ,kad sam bio u Turskoj,u hotelima radnici Kurdi rade isti posao za manju platu nego Turci,za to jer su Kurdi. Toliku diskriminaciju i nipodistavanje nije zasluzio niko,a nista bolji ni losiji nisu od drugih "pasmina"...
Ono sto im je slicno s Albancima je bas taj odnos onih "iznad" prema njima,tj kao sto Srbi preziru i nipodastavaju Albance,otprilike isto rade Turci i ostali,smatrajuci ih za manje vrijedne ljude...mrzim to,a pogotovo mi ide na zivce kad Turcin,koji sebe smatra muslimanom i vjernikom,moze na taj nacin da gleda na drugog iste vjere...

Autoru:  filozof sa vrbasa [ 20 Okt 2011, 17:56 ]
Tema posta:  Re: Курди (најбројнији народ без своје државе)

ERROR je napisao:
otprilike isto rade Turci i ostali,smatrajuci ih za manje vrijedne ljude...mrzim to,a pogotovo mi ide na zivce kad Turcin,koji sebe smatra muslimanom i vjernikom,moze na taj nacin da gleda na drugog iste vjere...


Htio sam otvoriti temu o tom narodu, ali naišao sam na ovu već razrađenu, naime u zadnjih par mjeseci samo slušam o vojnim akcijama Turske i Irana protiv Kurda. Hajde da kažemo da Turci nisu pravi muslimani, kakvo opravdanje imaju pravi muslimani poput Iranaca.

Na tom istom području Palestincima se "pomaže" da dobiju državu, a Kurde niko ne spominje iako imaju legitimno pravo na dio Turske, a i ostalih država, koja je to područje osvojila od Vizantije.

Autoru:  _зока [ 20 Okt 2011, 18:37 ]
Tema posta:  Re: Курди (најбројнији народ без своје државе)

Палестинци државу треба да добију од Израела,не-муслиманске државе,а Курдистан се протеже кроз пар муслиманских држава којима није у интересу да им се откида дио територије јер би то могло довести до ланчане реакције....Сви знамо да границе у том дијелу свијета нису етничке,него су их нацртали углавном Британци лењиром....

Autoru:  јан_де [ 20 Okt 2011, 19:16 ]
Tema posta:  Re: Курди (најбројнији народ без своје државе)

Сјајна тема, скај. Баш сам уживао читајући.

Autoru:  ERROR [ 20 Okt 2011, 19:21 ]
Tema posta:  Re: Курди (најбројнији народ без своје државе)

Citiraj:
kakvo opravdanje imaju pravi muslimani poput Iranaca.



@Fiki, kakvi crni Iranci pravi muslimani , oni su ti sijiti, a to ti je tek sekta za se :wink:

Autoru:  filozof sa vrbasa [ 20 Okt 2011, 19:49 ]
Tema posta:  Re: Курди (најбројнији народ без своје државе)

A ima ih i hrišćana i Jevreja, vjeru su primili vrlo rano.

Citiraj:
Christianity and Judaism both are still practised in very small numbers across Kurdistan. There are however some 200,000 Kurdish Jews, residing in Israel. The Jews of Kurdistan migrated to Palestine during the previous centuries but the overwhelming majority of the Kurdish Jews had fled to Israel together with Iraqi Jews in Operation Ezra and Nehemiah during 1950–1952.
For centuries, the Jews had lived as protected subjects of the tribal chieftains (aghas) and survived in the urban centers and villages in which they lived. According to the new book by Mordechai Zaken, the Kurdistani Jews had managed to survive by supporting their tribal chieftains and village aghas in times of need and through financial contributions, occasional gifts, variety of services as well as taxes and dues in the form of commissions of their commercial and agricultural transactions. In return, the tribal Kurdish aghas would protect their Jewish subjects and grant them patronage in the tribal arena. Indeed some wealthy Jewish merchants and community leaders had to deal at times with aghas who coveted their vineyards or other material goods and satisfy their needs and fulfill their desire. However, in his telling research, Zaken points out that there was a kind of tribal tradition, passed on from father to son, to keep and protect the Jewish subjects in the village (at times one or two Jewish families in one village) or the tribal arena.

http://en.wikipedia.org/wiki/Kurdish_people

Autoru:  ERROR [ 20 Okt 2011, 19:59 ]
Tema posta:  Re: Курди (најбројнији народ без своје државе)

Fiki, pazi ovo, ja sam prije par godina bio na svadbi kod jednih pravoslavaca, "arapa", "bijeda" neka, oko 400 zvanica, na svakom stolu Chivas 12y :wink:... lokal u kojem su slavili je njihov privatni, napravljen tik uz pravoslavnu crkvu... Ja kao sofer, ranije odem leci i negdje iza pola noci ustanem, ulazim u lokal da vidim kakva je festa, muzika i to, kad unutra tresti mjuza uzivo, a svaka druga : Allah, allah....allah, allah :confused2:

Autoru:  Evil_Dead [ 20 Okt 2011, 20:02 ]
Tema posta:  Re: Курди (најбројнији народ без своје државе)

ERROR je napisao:
Fiki, pazi ovo, ja sam prije par godina bio na svadbi kod jednih pravoslavaca, "arapa", (...) kad unutra tresti mjuza uzivo, a svaka druga : Allah, allah....allah, allah :confused2:

Ако су заиста Арапи (без наводника) то је и логично, јер како би другачије на арапском рекли - Бог... :wink:

Stranica 1 od 2 Sva vremena su u UTC [ DST ]
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
http://www.phpbb.com/