banjalukaforum.com

Evo da i ja bacim koju kosku... Licno podrzavam ovu akciju iz razloga sto je pre nekoliko godina uveden zakon da se psi moraju drzati na lancu i sa brnjicom, ali to niko nije postovao, e sada kada su uveli ovakav zakon svima smeta... da su se pridrzavali najosnovnijeg sve bi bilo OKi... U parku ima mnogo ljudi i male dece, psi znaju nepromisljeno reagovati u nekim situacijama i ugristi nekog od prolaznika, a onda je kasno... Kao sto rekoh, vlasnici se nisu mogli pridrzavati tih osnovnih zakona pa su im sada svi krivi... Svako od njih kaze: Nece moj pas ugristi, miran je... A kada se to desi, svi se cude kako je to moguce

A meni nema ljepse slike od slike majke koja doji svoju bebu. To mi se ne gadi al' mi se psece govno gadi.

_________________
Ali, izvinite, što se vi brinete kakvi ste u očima drugih ljudi i šta se o vama misli i zna? Kao da je to važno? Važno je koliko čovjek ima od života i šta u životu načini od sebe, od svoje sredine i svoga potomstva.

A da i to sam zaboravio... Ja bi mu ga u usta ugurao kada vidim kako iscoolira kad mu se pasce posere... A bilo je takvih primera i po centru grada

Cisto sumnjam da cigani mogu izgristi neko dijete ili covijeka da mora ici na desetine plasticnih operacija da bi iole licili na ljude.
Treba Strujom i bodljikavom zicom ograditi dom Rada Vranjesevic jer neki od njihovih sticenika krade a to nije za banjalucku elitu.
Treba maloljetnike istrijebiti posto se potuku kad se napiju jel im to ide s godinama.
Sta ono jos treba a da zabraniti nekulturnom ljudima i onim sto se kupaju jednom sedmicno da prolaze kroz grad ipak su se usculi.
Sirotinju i seljake spaljivati na lomaci jer nenose markiranu robu i da pljuju po centru....
Molba za one koji imaju fobiju od pasa da ne izlaze u grad
Vlasnicima pasa dozvoliti ulazak sa ljubimcima po dijete u obdaniste/skolu, u Bolnicu pod obavezno da se slucajno nebi vlasnik naljutio a ako im se ljubimac posere ispred Boske momentalno naci nekog ko je pljuno i svi srecni.


Juce udarna vijest starac od 76godina pljunuo ispred Boske i nako usput javili da je rotvajler trgao kozu sa djeteta u parku.

Prije bi dozvolio pvracanje ispred Boske nego da se ijedno dijete nade u raljama necijeg ljubimca.

_________________

Kako bolje razumeti svog psa

(prevod clanka autor Søs Dalgaard Jensen, obrazovani trener i psihoterapeut za pse)



"Psi su zivotinje copora sa izuzetno nijansiranim ”jezikom” koji koriste u komikaciji i

saradnji sa drugim clanovima copora. Mnogi vlasnici pasa su, na zalost, zauzeti razlicitim

tumacenjem pasijih postupaka, a da pri tome ne poznaju i ne razumiju pasije signale.

No, ukoliko zelimo da odnosi u ”nasem coporu” funkcionisu, onda nije dovoljno samo

da pas razumije nase komadne, isto je toliko vazno i da mi razumijemo njegove

signale i postupke, da jednostavno naucimo ”njihov jezik”…

Poznavanje ovih signala je od presudnog znacaja za dobar odnos izmedju psa i vlasnika,

kao i za uspjesan trening. Zbog toga, autor pociije ovu seriju clanaka sa pricom o pasijem

jeziku i zivotu u coporu. Danas je siroko rasprostranjeno vjerovanje, i vecina se istrazivaca

slaze da psa potice od vuka… Prije oko 14.000 godina pocinje ” domesticering ”

( latinska rijec, koja znaci proces kroz koji divlje zivotinje bivaju pripitomljavanje i postaju

”domace zivotine”) od vuka. Postoje, medjutim, i pojedini istoriski dokazi da su postojale

zivotinje slicne psu i prije ovoga perioda¨. Niko ne zna precizno, kako je ovaj proces

”od vuka do pasa” isao. Istrazivaci predpostavljaju da je proces bio obostrana potreba

( i vukovi su trebali ljude i ljudi su trebali vukove). Ovim procesom su ljudi

dobili druga u lovu i strazara bez premca, dok je vuk dobio redovan obrok, dom i drustvo.



Naucnici smatraju da je vec u samom pocetku, pripitomljavanja zapocelo i uzgajanje i ukrstanje onih vukova koje su njihovi ljudi smatrali najboljim npr. lovcima, ili cuvarima,

ili drugovima ili slicno. Oni vukovi koji su bili najprijateljski raspolozeni prema ljudima

i koji su bili najbolji lovci, dobijali su naravno i najvise hrane i vremenom dobijali dozvolu

da pridju sve blize i blize ljudskoj familiji. Kad su jednom prisli i postali “dio familije” covjek je poceo da odabire najbolje individue medju njima i da ih ukrsta, podrzavajuci tako u

procesu naslijedjivanja one osobine I funkcije kod vuka koje su bile pozeljne u tom trenutku.

Ovaj proces i dalje traje, to mi radimo i danas, biramo pse onih osobina koje bismo zeljeli

imati u slijedecem okotu… Ali uprkos 14.000 godina i uprkos tome sto se naizgled

u nekim rasama ne moze ni naslutiti da su oni potekli od vukova, ipak je jos i danas

ostalo mnogo ”divljeg vuka” u svakom nasem psu, ma kako to izgledalo nevjerovatno

na prvi pogled. Danas je moguce ukrstanjem ”proizvesti” odredjenu bolju krzna,

duzinu nogu ili njuske, ili jedan posebam oblik ponasanja… Ipak, eksperimenti na

misevima i pacovima su dokazali da genetskim ukrstanjem - najteze uticati na ”urodjene”

oblike ponasanja. Svaki oblik ponasanja kako vuka, tako i psa ima neki vrlo odredjeni

CILJ. Pojedini oblici ponasanja kod vukova/pasa razvijali su se i usavrsavali tokom hiljada

godina i imaju presudno znjacenje za njihovo prezivljavanje.



CESTO NAM JE VRLO TESKO RAZUMJETI ZNACENJE NEKIH OBLIKA PONASANJA,

kod nasih pasa koji zive u totalnoj sigurnosti i komforu. Bez ikakvih rizika i prijetnji

.Zbog toga, moramo ici, skorz iz pocetka i kroz studije i istrazivanja o vukovima,

probati shavtiti ponasanje nasih pasa…

Kroz ovo odgonetanje ponasanja vukova, stizemo do nasih pasa i do toga da ih

razumijemo bolje. Drugi razlog zbog, koga se moramo vratiti na pocetak

i kroz ispitivanja o vukovima, probati bolje razumjeti nase pse, je taj sto smo kroz mnoga

ukrstanja toliko izmjenili fizicki oblik pasa, da oni danas gotovo i da ne mogupokazati

izvorne oblike ponasanja koji su im u prirodi ili ih u svakom slucaju ne mogu pokazati

korektno. Zbog svega toga, su naucnici i istrazivaci prisiljeni da istrazuju vukove

i njihovo ponasanje u coporu i da ih koriste kao model sa ciljem da razumiju oblike

ponasanje psa i kakvu funkciju imaju pojedini oblici ponasanja psa

"Psi su zivotinje copora sa izuzetno nijansiranim ”jezikom” koji koriste u komikaciji

i saradnji sa drugim clanovima copora.

Mnogi vlasnici pasa su, na zalost, zauzeti razlicitim tumacenjem pasijih postupaka,

a da pri tome ne poznaju i ne razumiju pasije signale. No, ukoliko zelimo da odnosi u ”nasem coporu” funkcionisu onda nije dovoljno samo da pas razumije nase komadne, isto je toliko

vazno i da mi razumijemo njegove signale i postupke, da jednostavno naucimo ”njihov jezik”… Poznavanje ovih signala je od presudnog znacaja za dobar odnos izmedju psa i vlasnika, kao i za uspjesan trening. Autor teksta Søs Dalgaard Jensen, koristi

kao izvor svojih postavki istrazivanja svedskog zoologa Larsa Falt u ovoj seriji clanaka.

Lars Falt je dosao do nevjrovatnih otkrica i u svojim radovima je povukao neke izuzetno

uzbudljive paralele izmedju pojedinih oblika ponasanja kod vukova i kod pasa.

Zivot u coporu zahtjeva razvijenu i sposobnost i strategiju prezivljavanja.

Pa ipak, zivot u coporu ima prednost koja je vaznija od svih ostalih teskoca zivljenja u coporu.

Ta prednost oglda se u tome da je samo u zajednistvu sa drugim clanovima copora

moguce uloviti i pobijediti zivotinju ( plijen ) koji je i nekoliko puta veci od vuka.

No, kao sto je receno, zivot u coporu ima i znacajnih nedostataka. Tesko je zivjeti sa

drugim u coporu kad oni imaju isti ukus sto se tice hrane, imaju iste seksualne interese,

zele vladati istom teritorijom….

Clanovi copora su stoga najveci kokurenti jedni drugima. Svima je stoga jasno, da

zivot u coporu zahtjeva posebne vjestine i sposobnosti. Prirodni odabir forsira zbog toga

spontano, samo one najsposobnije za zivot u coporu, koji ne moraju istovremeno

biti i oni najjaci ( kako se pogresno vjeruje ).

To znaci, one koji su najsposobniji i najbolji za saradnju sa drugima, za komunkaciju sa dugima i naravno, one koji su najsposobniji da rjesavaju konflikete na miran nacin i

tako smiruju konflikte koji mogu ugroziti opstanak cijelog copora

.Zivotinje u coporu su u potpunosti zavisne jedne od drugih

( u buklavlnom smislu, zivot im ovisi o tome koliko dobro saradjuju jedni sa drugima.

Clanovi copora ne mogu si priustiti taj luksuz, da rane ili ozljede ili u najgorem slucaju ubiju jedni druge. Opstanak cijelog copore je u pitanju ako je jedan ili vise vukova ranjen I ne moze

ucestvovati u lovu… Spolno zreli vukovi (to su vukovi i jednog i drugog pola, oko druge

godine zivota) cesto napustaju copore i lutaju sami…

U takvim lutanjima oni se srecu i stvaraju familiju, tako sto se udruzuju, nadju svoju teritotiju

za lov i na kraju se pare i dobiju mlade… Vukovi se obicno pare pred kraj zime, tako da

se mladi radjaju u pocetku proljeca. Copor nastaje tako od vukova roditelja i onih mladuncadi

koja prezive. To je jedna vucija familija jedan copor. Svaki put kad dobiju mlade copor se siri.

Neki od tih mladuncadi ce vec izmedju prve i druge godine napustiti copor i probati pronaci

partnera za parenje i na taj nacin mozda stvoriti svoj copor.

U jednom coporu samo je jedan par vukova kojemu je dozvoljeno da se pari a to je onaj par

koji je zapoceo copor ( vukovi roditelji). Lars Falt povezuje period kad mladi vukovi

napustaju copore sa onim sto vecima vlasnika pasa dozivljava kad su njihovi psi stari oko

6-9 mjeseci, pa onda opet kad su stari oko 15-20 mjeseci.

Mnogi vlasnici pasa ovog uzrasti imaju posebne probleme sa komandom DODJI…

PAS ODJEDNOM VISE ”NE CUJE” I NE REAGUJE NA KOMADNU ”DODJI” ili u najmanju ruku pas ne reaguje tako poslusno kao sto je reagovao kad je bio stene.

U ovom periodu nerijetko pas moze postati nervozniji ili agresivniji, nego inace.

Objasnjenje za ovakvo ponasanje je prastari instikt iz vremena kad su nasi psi bili vukovi.

To je naime, period u kojima su vukovi po instinktu napustali copore i zapocinjali lutanje,

sami u trazenju partnera za parenje i stvarnje novog copora.Vuk je tada, kad bi zapocinjao svoje lutanje i trazenje partnera morao biti vrlo pazljiv, jer je bio sam i prepusten samom sebi u preiodu lutanja.Za njega u tom periodu nije bilo puno prostora za pravljenje gresaka,

jednostavno je bio prisiljen da bude pazljiv i agresivaniji nego inace u coporu.Prva greska ih je mogla kostati zivota, jer su bili sami i bez zastite copora.Tako da pas kad dostigne ovu starost odjednom pocinjeda se ”pravi gluh” kad cuje komandu ”DODJI”, jednostavno zato sto u tom periodu postaje samostalniji, radoznalijii manje zavisan od svog vlasnika, ne zato sto on to tako hoce, nego po instiktu.Vlasnici mogu u ovom periodu primjetiti isto, da su nihovi psi

odjednom poceli da se boje jakih zvukova, nepoznatih predmeta u vecoj mjeri nego ranije.

Problemi koje vlasnici pasa dozivljavajusa svojim ljubimcima u starosti od 6-9 mjeseci (tzv. mladi psi)mogu se usporediti sa ponasanjem mladih vukovakoji u ovom periodu pocinju prvi put napustali copor i istrazivati okolinu sami,ali se i vracali u copor.Oni napustaju copor i idu svojim putem i istrazuju sve na sto naidju. Naravno, u takvoj situaciji ka su prepustani sami sebi oni su primorani da budu oprezniji (da se boje nepoznatog po prirodnom instiktu) i samim tim vise radoznali, nego dok su bili zasticeni u coporu.

Problemi u zivotu psa ili bolje receno,

vlasnikovi problemi se ponavljaju opet u periodu kad su psi stari 15-20 mjeseci,

jer u tom periodu mladi vukovi najcesce zauvijek napustaju copor u kome su se rodili.

U ovim periodima je nasim psima potrebno mnogo paznje i sigurnosti.Problem je, medjutim, u tome da to nekada moze biti zaista tezak zadatak za vlasnika. Kako im dati paznju, ljubav i sigurnost, kad nas toliko iritiraju, jer odbijaju da dodju kad ih zovemo i da poslusaju nase naredbe.No, ukoliko se porudimo da shvatimo da je takvo njihovo ponasanje ”normalno” i prirodno,i da oni to ”ne rade nema”,onda je i lakse suzbiti u iritaciju i biti dobar vlasnik svom mladom su.A, sad kad to znate, onda vise nema razloga da se nervirate

i da vicete na svoje pse, da ih grdite ili kaznjavate.Budite strpljivi sa njima i ne zaboravite, to je samo jedna faza koja prolazi,faza u kojia im je potrebo puno ljubavi, podrske i razumjevanja…… bice oni opet oni dobri i poslusni drugari…to je samo njihov praistorijski nagon sto ih ponekada tjera u ”nepoznato”.


izvor / o psima opusteno

U prvom delu ovog teksta bile su opisane faze razvoja šteneta od roðenja pa do 8. nedelje života. U drugom delu teksta opisane su faze koje nastupaju nakon drugog meseca života šteneta, pa do kraja puberteta.


Faza socijalizacije (od 8. do 12. nedelje zivota)

Pod pojmom socijalizacije podrazumevamo ucenje pristupanju zajednici. Upravo pocetak faze socijalizacije - osma nedelja zivota steneta izgleda kao najbolji period za njegovo odvajanje od majke i brace i sestara iz legla, kao i za prilagodjavanje domu novog vlasnika. Ovo prilagodjavanje je podjednako vazno kada covek i pas zive zajedno, a takodje i za obuku, posto se tokom tog vremena stvaraju osnove za kasniji unutrasnji zivot psa. Neki odgajivaci smatraju da je bolje ako se stene preuzme sa dvanaest nego sa osam nedelja. I jedno i drugo je prihvatljivo, ali treba obratiti paznju na neke okolnosti da bi se izbegle teskoce koje mogu nastati.

Ako stenad ostane u leglu do dvanaeste nedelje zivota socijalizacija ce se nastaviti uz majku, bracu i sestre. U jedanaestoj nedelji pocinju borbe za polozaj u leglu koje mogu biti jako pozitivne jer ucvrscuju osecaj sigurnosti steneta u ophodjenju sa drugim psima. Stene ce navici da se ni u najvecoj guzvi, ni kod naoko najdivljijeg medjusobnog hvatanja nece nista lose dogoditi. Ozlede sprecava prirodna kocnica ujedanja. Dakle, ne trebamo se plasiti da ce zbog ovih borbi za polozaj u coporu pas kasnije naginjati tucnjavama. Naprotiv, kod kasnijih tuca na ovaj nacin socijalizovan pas nece ujedati iz straha. Ako stene ostane u leglu do dvanaeste nedelje svakako treba da nastavimo sa vezbama kontaktiranja sa covekom, sve do predaje novom vlasniku. Tako ce se i u leglu najsnaznije stene navici na autoritet ljudskog partnera. Prisila se ne sme primenjivati, ali odredjene granice se moraju dosledno postaviti ako bi stene postalo bezobrazno. Za to bi se u slobodi postarali roditelji steneta. Ako je odgajanje prepusteno kuji i muzjaku, muzjak ce preuzeti glavnu ulogu. On pokazuje stencima sta im je dozvoljeno a sta ne. Na ovaj nacin mladi pas ce upoznati autoritet i nauciti kako da ga postuje. Stene uci kako da bude podredjeno. Ovakva podredjenost je prakticno uslovljena svakodnevnom igrom psa sa stenetom. Te igre imaju znacajnu ulogu za kasniji zajednicki zivot psa u drustvu. S tim u vezi, obuka steneta od strane roditelja je daleko od antiautoritativne. Ljudsko preuzimanje ili zamenjivanje uloge psa ili kuje u obuci steneta treba da se odvija na slican nacin. Iskljucivo "ljubavlju" pas ne moze biti obucen kao sto bi to bio ponavljanim prakticnim primerima od strane roditelja.



Ako preuzmemo stene u starosti od osam nedelja moramo voditi racuna da se cesto igra sa drugim psima i da vezba svoj nagon dominiranja. Sigurno je bolje preuzeti stene od osam nedelja ako je u leglu ostalo samo sa majkom. Argument da se stene od osam nedelja lakse veze za vlasnika je tacan, ali je to mac sa dve ostrice, jer nikad se ne zna da li ce buduci vlasnik jednog dana psa morati dati ili na neko vreme ga napustiti. Tada bi za zivotinju bilo bolje da nije vezana samo za jednu osobu. Svaki boravak u leglu duzi od dvanaest nedelja mogao bi lose delovati na buduceg radnog psa. Nepodnosljivost i prevelika agresivnost samo su jedna od posledica. Kod zivotinje koje cak mesecima ostanu u odgajivacnici moze se sa sigurnoscu racunati na promenu naravi i na to da ce tokom celog zivota slabije saradjivati sa covekom.



Neophodno je da se covek igra sa stenetom i kroz igru ga uci, kako bi ga preorijentisao na sebe. Stoga, kao pravilo, na pocetku ove faze sa stenetom bi se trebalo baviti i novi vlasnik bi trebao da preuzme ulogu oca-psa iz psece zajednice. Stene ce biti ukljuceno u ljudsku porodicu i morace da nauci da se ponasa u skladu sa njom. Ovo preorijentisanje se postize bez smisljene obuke, oponasanjem psa u odgovarajucoj situaciji. Kada je ponasanje steneta nepozeljno, umesto ujeda majke za potiljak i vrat, stene cemo uhvatiti za kozu na vratu i snazno protresti, a ako je moguce odignuti ga, a zatim spustiti. Cesto se moze uociti kako psi roditelji ujedaju stene za njusku; covek bi trebao jednom rukom cvrsto da drzi stene za kozu na vratu, a drugom da ga uhvati za njusku, potisne na dole, kako bi stene osetilo pritisak. Ova kazna, koja treba da bude malo bolna, mora biti pracena odlucnom komandom. Kasnije, sama komanda ce biti dovoljna da zaustavi nezeljeno ponasanje steneta. Ovo oponasanje psa ili kuje daje bolje rezultate od udaraca, koji cesto u odgoju rezultira pojavom stidljivosti i straha psa od ruku. Sve ovo rezultira dobro socijalizovanim psom koji se ponasa pozitivno medju ljudima i spreman je za kasniju obuku. S obzirom da se od mladog psa ocekuje da se kasnije ponasa odgovarajuce i prema drugim psima, ovo je period kada ga treba sto vise voditi medju njih. Medjutim, novi vlasnik obicno drzi stene izolovano u stanu ili dvoristu, gde ono nema nikakav kontakt sa drugovima svoje vrste. Ova greska se obicno pravi zbog brige da nevakcinisano stene moze biti inficirano preko drugih pasa. Velika je greska drzati stene izmedju osme i dvanaeste nedelje ograniceno u cetiri zida ili dvoristu, ili ga podizati u narucje kada mu pridje drugi pas.

O znacaju igre izmedju izmedju coveka i psa smo vec govorili. U praksi to znaci da se zudnja i zelja za ucenjem uspostavlja tokom ovog perioda. Zajednicka igra tokom faze socijalizacije je okrenuta krajnje ka zadovoljstvu. Nagon za zajednicku saradnju (akciju) razvijen kod steneta, sada se moze sa velikom lakocom fantasticno iskoristiti na svaki moguci nacin i uspostaviti osnova za kasnije obavljanje radnih vezbi. Evo dva primera koji to dokazuju. Tokom ovog perioda mladi pas dobrovoljno trazi svog vlasnika jer oseca pravu potrebu za kontaktom. Ako ga ne vidi koristice njuh da bi ga pronasao, i osnova za rad na tragu moze

biti postavljena na ovaj nacin. Drugo, svako normalno stene ce vratiti baceni predmet jer zeli da se igra sa svojim 'vodjom'. ovo se takodje moze lako iskoristiti kao priprema za kasniji ozbiljan rad sa aportom.

Zajednicka igra pruza jos mogucnosti. Pocetak i kraj igre odredjuje "vodja copora", u ovom slucaju covek, clan viseg nivoa. Dakle, covek odredjuje kada i koliko dugo ce trajati igra. Ako se ta odluka prepusti psu, kasnije moze doci do poteskoca u vezi sa hijerarhijskim poretkom. Ovo je period kada se stepen ujedanja moze dobro kontrolisati kroz zajednicke igre 'borbe'. Psi koji pokazuju nadprosecnu sklonost ka ujedanju se takodje mogu kontrolisati u ovom dobu cvrstim stiskom, ako bi pokusao da scepa ruku. Zeljene radnje postignute kroz igru se mogu lako pojacati pohvalama i nagradama, dok se nezeljene aktitvnosti obuzdavaju kaznama. Igra tokom faze socijalizacije s jedne strane ima funkciju ucvrscivanja grupe, a s druge strane pas otkriva da u zajednickim igrama vise uziva, i samim tim su efikasnije. Na kraju, igre omogućavaju da se steknu nova iskustva, korisna zajednicu čoveka i psa. Navodna "slabost karaktera psa" je češća zbog greški u radu sa psom i zbog pogrešnih postupaka u obuci tokom ove faze. Postoji previše "uslovljavanja". Meðutim, od osnovnog značaja je doslednost voðe, koju štenad stalno iskušavaju. Time je postavljena osnova za prihvatanje psihološke prednosti višeg nivoa. Iznad svega je to doslednost èoveka, koja je najvažnija. Mladim životinjama dogaðaji i iskustva u okviru njihovog okruženja imaju veoma važnu ulogu za kasnije osnovne stavove kao odraslih jedinki, a takoðe i za formiranje karaktera. Sve ovo se može porediti sa programiranjem kompjutera. Jedno specifièno iskustvo u okviru "osetljive" faze je nekada sasvim dovoljno da se utvrde, ne samo željene, već i neželjene karakteristike, kao što je plašljivost ili agresivnost. Sistematièno istraživanje okoline takoðe zauzima mesto u ovom periodu zahvaljujući istraživaèkoj i radoznaloj prirodi šteneta. bitne osobine koje je životinja nasledila mogu se pojaèati intenzivnim vežbanjem, kao i kroz zanimljivu igru - napad i odbranu i borbe oko plena, izmeðu ostalog. Ako se porede najizrazitije osobine psa srednjeg uzrasta sa osobinama njegovog vlasnika, veća sličnost se uočava kada je štene došlo kod vlasnika na poèetku faze socijalizacije, nego ako je došlo kasnije. Sliènosti ne postoje ako je u odnosu èovek-pas pas taj koji je društveno superiorniji. Praksa na žalost pokazuje da je to česta pojava.



Faza uspostavljanja hijerarhijskog poretka

(od 13 do 16 nedelje života)


Ovaj je period poznat i kao rani adolescentski period. Tokom njega štene ponovo jaèe naginje dominiranju, što vodi do ozbiljnih borbi za prevlast, ukoliko to ne potisnu ostali èlanovi njegove porodice. Štene pokušava da zagospodari vlasnikom, pa je potrebno uspostaviti oštre zabrane. Da kasnije ne bi došlo do neželjenih poteškoæa, štene sada mora da nauèi ko je gospodar u kući. Sada je poslednja mogućnost da se upotpune nedostaci u socijalizaciji intenzivnim bavljenjem štenetom, mada to ne uspeva uvek. Takoðe je dokazano da ako se štene u ovom periodu ne izvodi pojedinaèno i redovno, lišava se moguænosti da izraste u dobrog radnog psa.

Svaka životinja koja živi u zajednici ima jasno definisan položaj u odnosu na druge. Hijerarhijska pozicija se uglavnom osvaja meðusobnim borbama. Kada se jednom uspostavi taj odnos, manje je borbi, to znači da će samo pretnje biti dovoljne da se podreðena životinja otera. Životinja koja se nalazi na najvišoj

hijerarhijskoj lestvici naziva se ALFA životinja, a ona koja je na najnižoj lestvici OMEGA životinja. Borbe za uspostavljanje hijerarhijskog reda se uglavnom vode izmeðu životinja koje su istog uzrasta, pri èemu odrasli psi zauzimaju više pozicije u startu. Ovo se odnosi i na vlasnika, naravno, ukoliko se pravilno ponašao tokom faze prilagoðavanja i socijalizacije. Ipak, ako odrastao pas otkrije da se prema èoveku može odnositi kao prema sestri i bratu, kao rivalu za socijalni položaj, onda ga neće prihvatiti kao roditelja. Primer je kada ovo može dovesti do rivaliteta u borbi za hranu, pas će režati na čoveka koji se približi njegovoj posudi sa hranom dok on jede. Pas koji je u podreðenom položaju obièno će prepustiti svoju hranu psu koji je na višoj hijerarhijskoj lestvici.


Posesivnost se ogleda i prema drugim stvarima, kao što su igračke i prostirke, i one se čuvaju kao da su neka vrsta plena. Veoma èesto se suparništvo oko teritorije može uočiti i kada pas koji leži pored kauča počne da reži kada mu vlasnik uðe u sobu. Ako je socijalni položaj psa uslovljen dvema osobama u porodici on će obièno prihvatiti socijalni položaj osobe koja je na višoj lestvici i braniæe mesto od drugih pripadnika zajednice sve dok ne doðe onaj koji je na najvišem položaju. Suparništvo izmeðu polova se takoðe može pojaviti, kada će pas pokazati ljubomoru prema jednom članu porodice, dok će braniti drugog člana. To može otići toliko daleko da pas neće dozvoljavati iskazivanje nežnosti izmeðu supružnika. U šetnjama takav će pas raditi samo ono što mu se sviða: vlasnik neće biti taj koji će voditi psa u šetnju, već će pas šetati vlasnika. Svakodnevna slika na našim ulicama! Na kraju, vlasniku će jedino biti dozvoljeno da pomazi psa onda kada to psu odgovara, tj. podreðenoj jedinki neće biti dozvoljen fizički kontakt sa nadreðenom bez njenog pristanka.



Izmeðu 13. i 16. nedelje života psa karakter je praktièno još uvek podložan spoljašnjim uticajima. Kasnije, sve odlike ponašanja odjednom postaju strogo definisane i dalje podučavanje šteneta se može ostvariti jedino preko već stečenih osnova. Tokom ovog perioda karakter se pod svim uticajima okoline prilagoðava i uspostavlja se hijerarhijski poredak jednom zauvek, ukoliko se to veæ nije desilo. Veoma često, zbog neznanja, vlasnik u tome ne uspeva i psa će "humanizovati", tj. dozvoliti mu da uspostavi ravnopravan položaj sa članovima porodice. Obe greške mogu biti ozbiljna opasnost za čoveka kasnije, i povrede nisu

retkost. Takoðe je poznata stvar da se ovi problemi mogu sresti ako pas, nakon što je napunio četiri meseca, ne napusti odgajivačnicu koja je smeštena na usamljenom mestu, jer mu nije pružena prilika da stupi u kontakt sa nepoznatim ljudima i uticajima okoline, kao što je npr. saobraćajna buka. Ovo će se pokazati tačnim kada se pojave prve teškoće prilikom kućne obuke i pas će dugo pokazivati nesigurnost, stidljivost i strah kada se naðe van doma.



Neželjeni nasledni uticaji, kao što je preterana agresivnost, sa pravilnom obukom se mogu lakše ispraviti izmeðu 6. i 16. nedelje života. Ukoliko odgajivač ili vlasnik psa to primenjuje češće, biće manje uznemirenih pasa oko nas. Navedene činjenice pokazuju da je pogrešno veoma rasprostranjeno mišljenje da mladom psu treba dati više slobode, ili da je suviše rano za obuku. Neophodno je obuci priæi na pravi naèin, ona mora biti prilagoðena uzrastu psa. Jednom utvrðene loše navike kasnije je teško ispraviti s obzirom da pas ne može da razume zašto su odjednom one nepoželjne. Željenim navikama je najbolje učiti ga kroz igru, a

kasnije ih koristiti tokom obuke.


Faza uspostavljanja reda u čoporu

(5. i 6. mesec života)



Tokom ove faze, još poznate i kao drugi period mladosti, ili pubertet, odanost čopora prema voði je razvijena. Voða čopora ne mora obavezno da bude fizički nadmoæniji, ali mora psihološki. U ovom periodu poslušnost podreðenih mora biti naroèito pokazana u praksi. Većina pasa ne želi da se pokorava. Agresivnost, koja se možda pojavila u prethodnoj fazi i od strane vlasnika bila neželjena, odjednom izgleda da je savladana. Meðutim, to je često prividno jer se ponašanje može ponovo promeniti prilikom pojave polnog sazrevanja.



Kod životinja koje žive sa ljudima nije preporučljivo da samo jedna osoba preuzme ulogu voðe čopora i primenjuje nadreðenost. To bi trebalo da rade svi članovi porodice. U principu, cilj bi trebao da bude da u porodici pas bude omega jedinka.


Faza puberteta


Faza puberteta se završava naglim pojavljivanjem plodnosti psa; ona je blisko povezana sa funkcijom razlièitih endokrinih žlezda koje proizvode hormone. Kod kuja se to dešava nešto brže nego kod mužjaka, obièno sa pojavom prvog teranja. Kod mužjaka se kraj faze puberteta uočava po tome što počinje da obeležava i mokraæom markira svoju teritoriju. Tada u potpunosti sazreva i instinkt mužjaka za odbranom i zaštitom, zahvaljujuæi polnom nagonu da brani svoju teritoriju. Ovo je takoðe doba kada mužjak još jednom pokušava da promeni poredak dominacije i buni se protiv ostalih članova porodice. Dakle, pri kraju ove faze često je neophodno prema mladom psu biti veoma strog i neumoljiv, naneti mu fizički bol kako bi shvatio da je čovek taj koji je nadmoćniji.

Treba istaći da vreme pojavljivanja razvojnih faza nije strogo odreðeno, već je individualno za svakog psa, tj. kod nekih se javlja ranije, kod nekih kasnije. Faza puberteta je praćena zrelošću, ali dostizanjem seksualne zrelosti potpun razvoj psa još nije završen. Izvesne nasledne osobine nastavljaju da se razvijaju do treæe godine života, kao što je instinkt za napad i odbranu.


Sa godinama pas će postati manje živahan, instinkt za igru se smanjuje i životinja više niije toliko preduzimljiva. Nova faza koja počinje u životu psa je starenje. Fizička snaga počinje da se smanjuje, čula psa ne funkcionišu kao pre, a ponekad pas postaje tvrdoglav i ćudljiv. Često ne odgovara na komande istom brzinom kao ranije. Ovo pokazuje da ponašanje nije podložno velikim promenama samo u toku mladosti. Starenjem psa nastaju promene, izumiru pojedine ćelije u organima, a sve se ovo mora uzeti u obzir ako se želimo baviti psima.



izvor/ o psima opusteno

Volim pse, ali ne volim ono što oni ostavljaju iza sebe, a i vlasnici pasa se naprave ludi pa ne pokupe.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Hajde kada nesto pises ne izmisljaj i primjer ti je na nivou! Haha!
Jel' ti stvarno ne kontas ili pokusavas citati izmedju redova, jer ovo drugo ti ne ide. Hehehe!
Ali, eto, neka bude kako si ti napisao mozda ces imati bolje misljenje o sebi, jer si ocigledno takva osoba. Ja ti necu pojasnjavati sta moje navedeno znaci, ali ako malo prosiris vidike vidjeces o cemu pricam i nije tesko za skontati, samo se maaaalko potrudi. To tvoje kvazinerazumijevanja ne pije vode i podlo je.

Da vas pitam...ako se uvede zakon da se ZAISTA naplacuje kazna za psecu kaku i brnjicu (znam da postoji ali da se BAS primjenjuje) da li bi ste se vi slozili da onda pas seta zelenom povrsinom? To me interesuje... ili ste vi inace za ogranicavanja njihovog kretana, za izumiranje i tako to?

Mislim da svako zivo bice ima pravo na kretanje jer nisu oni birali ni vlasnika ni gdje ce se roditi. TIm psima treba svjez vazduh isto kao i nama. Treba im da se igraju, trcaju i imaju kontakt sa zivotom izvan boksa ili stana. Zar je zaista bilo tesko od tih 27 lokacija izdvojiti jednu, blize centru, urediti ju i tako im omoguciti da imaju i oni svoj parkic? Ima onaj park pored med.elektroniike...ono je sve ali ne park ali ako se malo uredi, vjerovatno bi onda ljudi htjeli i tamo da budu pa opet ne bi bilo mjesta za pse. Mi ne mozemo odvojiti, ne mozemo dati jer smo skrti u tome je problem. Hajde, iskreno, recite da li sam u pravu. Meni nema nista ljepse kada setam parkom i vidim kako pas trckara, ljudi prilaze i dovedu malo dijete da pomazi psa. A danas djecu uce od malih nogu da se boje sve sto nije ljudsko i da ubijaju. Njima treba povrsina za setanje isto kao i nama, ali nam sigurno nije stalo za jednu jedinu lokaciju. Ja glasam da se onaj park kod med.el. pretvori za pseci parkic i bice ok. Ali da, vlasnici tamosnjih zgrada ce se buniti opet isto kao sto su se bunili za autobusku stanicu kako cuju buku.

Poz

_________________
Born in grief, raised in hate,
Helpless to defy his fate,
Let him run, let him live,
But do not forget what we cannot forgive!

Ovdje se niko nije deklarisao kao neko ko ne voli zivotinje, ko je za njihovo zatvaranje u boksove ili jos gore izumiranje...sama sam pisala da pse obozavam ali nemam uslova da ga drzim i upravo iz te ljubavi mu ne zelim priustiti da bude zatvoren u malom stanu i sl...kada budem imala svoju kucu i dvoriste imacu i psa.
Muz je takodje veliki ljubitelj pasa, imao je rota i jos uvijek nije prezalio sto ga se morao odreci ali i on je to ucinio iz ljubavi, poklonio ga je covjeku na selo...tamo uziva . Svoje dijete ucim da voli zivotinje..i ja sam od onih roditelja koji pitaju vlasnika psa da ga dijete pomiluje...
Pa, pokrenite neku akciju da vam se dodijeli taj prostor kod M.Elektronike, niko nije protiv toga. Ponavljam po milioniti put, da se treba obezbijediti prostor ali se slazem da ti prostori za djecu (i ostale) i za pse treba da bude odvojen.
Kao prvo zbog vec navedenog u nekom mom prijasnjem postu, da ne moram stalno gledati hoce li mi dijete pasti na pseci izmet ili nesto sl, a kao drugo, kao sto postoje razliciti karakteri ljudi, tako postoje i agresivni psi. Nekada i pas koji inace nije agresivan moze nauditi dijetu iz prostog razloga djeca su ponekad u igri gruba ili na slican nacin mogu uplasiti psa koji ce se braniti , sto je njegova prirodna reakcija.

_________________
"Ko promaši ljubav, promašio je život"

Eto, mislim da je tvoj komentar jako fin i postujem napisano.

Ja nemam psa, tako da neko ne bi pomislio da branim zato sto je "TO MOJE".

Drago mi je sto se bar jednoj osobi svidja ideja.

Tako bismo mogli doci i vidjeti ogroman broj pasa na jednom mjestu, razlicite vrste...Kako bi to bilo fino!

poz

_________________
Born in grief, raised in hate,
Helpless to defy his fate,
Let him run, let him live,
But do not forget what we cannot forgive!

Ti izgleda nisi citao sve strane vec si samo procitao zadnju i dao svoj sud.
Ja nisdje nisam napisao da se pasa treba rijesiti nigdje nisam napisao da mi pas smeta ispred Boske ili u Gospodskoj ali mi smeta neko ko vodi svog psa pun sebe i kad mu se pas posere on se pravi lud a takvih je 95% na ovom forumu svi pisu kako kupe iza svog pasa sto nije istina svi pisu kako njihov pas pisa u flasu a ne uz drvo to me nervira.
Naravno da volim zivotinje ko ne voli zivotinje ne voli ni ljude na kraju krajeva, ovaj zakon treba uvesti zbog vlasnika a ne zbog jadne zivotinje.

Meni licno ne smeta ni cigan ni seljak ni zena koja doji dijete ni narkoman niko mi ne smeta ko mene nedira.
Ako me ni sad nisi skontao sta hocu da kazem onda lagano procitaj sve od prvog pa do zadnjeg posta na ovu temu i onda baci sud o nekim komentarima.


Ovaj zakon je uveden zbog vlasnika a ne zbog zivotinje

Toliko od mene.

_________________

Pa u tome i jeste problem sto je uveden protiv vlasnika - ljudi ,gradjana ovoga grada !!! I nije tacno da su svi vlasnici pasa neodgovorni ali sad stradaju zbog manje grupe ljudi /neodgovornih vlasnika/kojoj se trebalo stati u kraj na efikasniji nacin
Ovi znakovi su sramota za Banja Luku podjednako kao sto je sramota i pasji izmet i sve ostalo sto procitah u vecini postova

Te znakove imas svugde po svetu, imas zone u kojima smes i u kojima ne smes da setas psa

Pogresno protumaceno zbog vecine neodgovornih vlasnika kamo puste srece da je zbog manje grupe. Ruku na srce 95% vlasnika ne cisti iza svog ljubimca dao bog da je to i 95% ako nije i vise.

_________________

Nigdje na svijetu ne postoji znak da vlasnik sa psom na povodcu ne smije proci kroz neki dio grada !!!! Postoje znakovi zabrane pustanja psa sa uzice ali zabrana kretanja sa psom NIGDJE !!! Sem u ovom gradu u kojem ocito vlada teski primitivizam .....
Vidim da se uglavnom drzite price o izmetu ...tacno je da je to sramota vlasnika ali kako ce se taj problem rijesiti ovim znakovima ??? Naravno nikako !!! Kakva je razlika izmedju pasjeg izmeta ispred Boske ili bilo kojeg drugog dijela grada ? Kakva je razlika u kojem dijelu grada ce pas napraviti incident ako ga napravi ??? Potpuno pogresan pristup problemu i nacin na koji nasi problemi nikada nece biti rijeseni - kad kazem nasi mislim na normalne civilizovane ljude,tolerantne,razumne / ne bitno da li su vlasnici pasa/ ljude koji shvataju da svi imamo ista prava i obaveze,ljude koji ne globalizuju i ne ponizavaju nikoga.

upravo to sam htjela reci.. hahaha ma svi se satrase kupiti kakicu, i kad je kupite molim odgovor> gdje je u datom momentu pokupite, u sta, i kud onda s njom, sta radite.. molim cijenjene vlasnike za pojasnjenje...

juce idem iz prodavnice kuci, 20/30 metara, nema ni toliko i na trotoaru pseci izmet, i nakon par metara jos jedan... eto vec dva vlasnika u ovu manjunu spadaju.. i da me ne pitate kako znam da su dva vlasnika, kakica nije bila ista izgledom

http://www.bz-berlin.de/bezirk/prenzlau ... 82729.html

Sorry....evo i prevod...malo sam zahrdjala, ali sustina je sledeca

Odluka:
Zabranjeno psima na Kollwitz trg
Radi zastite djece i zbog oneciscenja od strane zivotinja, trg ce biti slobodan od pasa.

Teska vremena za vlasnike pasa- Na Kollwitz trgu od 6000 metara kvadratnih, u Prenzlauer Berg, sa svoja tri igralista za djecu, od nove godine, zabranice se pristup cetvoronoscima.
U poslednje vrijeme, trg je na zalost koristen i kao setaliste za pse, sto je dovelo do oneciscenja i uznemiravanja djece i odraslih, kaze nacelnik opstine Mathias Köhne, zato je od 1. januara, vodjenje psa zabranjeno. Istovremeno najavljuje i kontrolu postovanja zabrane od strane organa reda.

Takodje novo od nove godine svaki pas mora imati cip prepoznavanja. Vlasnici pasa moraju imati obavezno osiguranje za psa ( najmanja pokrivajuca suma-milion eura za svaki osiguravajuci slucaj ) i svoje cetvoronosce u svim autobusima i vozovima, prevoznickog saveza Berlin-Brandenburg, moraj prevoziti sa brnjicom (cak i psi male rase). Alternativa brnjici je korpa za prenos zivotinje ili putnicka torba, u kojima se mali psi mogu prevoziti. U Berlinu je oko 109 000 registrovanih pasa, a procjenjuje se da ih je jos 50 000 neregistrovanih.

_________________
"Ko promaši ljubav, promašio je život"

A da prevedesh?

Ne znaju svi Njemachki...

Prevela

_________________
"Ko promaši ljubav, promašio je život"

Briga i odgovornost za druge uče se od malih nogu pa tako djeca uz kućnog ljubimca, najčešće psa, lakše i prirodnije izrastu u zdravu, otvorenu, odgovornu, prilagođenu i tolerantnu osobu koja ima samopouzdanje i samopoštovanje. Djeca koja odrastaju uz životinje rijetko izrastu u nasilne ljude. Poznato je da se širom svijeta već desetljećima uspješno provode programi socijalizacije maloljetnih delikvenata, a u Americi i počinitelja najtežih krivičnih djela, putem brige za životinje. Tako je preko brige i ljubavi prema životinjama moguće doći do brige i ljubavi prema ljudima.
Osim toga, suživot s psom, jedinim dobrovoljnim životinjskim pratiocem čovjeka od prapovijesti do današnjice, neprestano podučava čovjeka postojanju drugačijih svjetova koji su samom svojom različitošću vrijedni da ih upoznamo, shvatimo, uživamo u njima i napokon prihvatimo i iskoristimo da bismo i sami postali bolji, naučeni poštovanju, otvorenosti i toleranciji. Podizanjem spomenika psu pružili bismo mogućnost ljudima da koriste spomenik kao pozitivan primjer promocije vrijednosti i kulture tolerancije kao temeljnih vrijednosti nenasilnog društva. Osim toga, prihvaćanje različitosti je vrijednost koja prelazi granice država i ugrađena je u temeljna europska načela o plurikulturalnosti suvremenog društva.
Život uz psa ujedno upućuje urbanog čovjeka na pozitivan odnos prema prirodi i vrijednostima koje u njoj treba čuvati.
Originalna sliku grada je slika u kojem žive humani i osviješteni ljudi koji misle o zaštiti životinja što je svakako znak naprednog društva.

OSNOVNI CILJEVI

- razvijati toleranciju i poštovanje prema različitostima kao putu prema nenasilnom društvu;
- razvijati kulturu brige za druge;
- razvijati osjećaj i svijest o potrebi zaštićivanja slabih i neprihvaćenih;
- razvijati osjećaj i svijest o odgovornosti prema ljudima, prirodi i životinjama;
- promovisati vrline odanosti, vjernosti, prijateljstva i zahvalnosti;
- edukacija djece o nužnosti brige i odgovornosti prema životinjama te posredno prema sebi, ljudima i prirodi, ujedno afirmirati ideju tolerancije prema različitostima kao putu prema nenasilnom društvu.

_________________
www.newfoundlandkenneldariusland.com
Happy Newf-family