banjalukaforum.com

Dobrodošli na banjalukaforum.com
Danas je 29 Mar 2024, 09:33

Sva vremena su u UTC [ DST ]




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 4 Posta ] 
Autoru Poruka
PostPoslato: 02 Feb 2010, 20:17 
OffLine
Veteran
Veteran
Korisnikov avatar

Pridružio se: 01 Avg 2009, 13:37
Postovi: 1342
Lokacija: u ambisu suštine
samo za Maryja :D
Citiraj:
Шта је то аргумент?
Аргумент би био скуп повезаних судова који творе неку тврдњу. Постоји много
врста аргумената, а овде ћемо показати тзв. дедуктивне аргументе. Дедуктивни
аргументи су врло згодни, наиме, они су најпрецизнији, могу се проверити, и могу
бити тачни (валидни) или нетачни (инвалидни). Дедуктивни аргумент има три
„фазе“: премисе, интерференцију и конклузију.
Доказ
У доказу се увек служимо закључком, а често и различитим методама. Зато се у
доказу могу појавити све оне погрешке које се појављују у различитим врстама
закључака и у различитим методама спознаје. Међутим, има неких погрешака које
су карактеристичне баш за доказ. Можемо их поделити у три главне групе: грешка
ирелевантности, грешка неоснованог разлога и грешка следа.
1)
Qui nimium probat, nihil probat
Отклон од тезе може бити већи или мањи, и може се догодити на различите начине.
Кад неко доказује тезу која је општија од оне спорне, кажемо да доказује превише.
Супротно томе, ако неко доказује тезу која је ужа од оне коју би требало доказати,
кажемо да доказује премало.
Претпоставимо да се у неком скупу расправља о томе има ли друштво право да
злочинца казни смртном казном. Онај ко би почео да доказује да је грех усмртити
било које живо биће, доказивао би превише; онај ко би доказивао да друштво има
право да се брани од оних који га угрожавају, доказивао би премало.
Онај ко доказује премало, олакшава себи посао, али не доказује оно што би
требало. Онај ко доказује превише, доказао би и ужу тезу кад би успео да докаже
ширу. Али општије тезе увек је теже доказати па се често дешава се општија теза
коју покушавамо да докажемо, не може никако доказати, док би се она ужа, коју
заправо и треба доказати, могла доказати прилично лако. Зато се каже: «Ко превише
доказује, не доказује ништа» (Qui nimium probat, nihil probat).
2)
Прелаз у други род
Отклон од спорне тезе може бити и такав да доказујемо тезу која је сасвим друге
врсте или спада у сасвим друго подручје. Тако некад кажемо за неког да је
неспособан, а људи почну да нас уверавају да је он врло поштен. Или: критикујемо
друштвени поредак и односе међу људима у некој земљи, а апологета постојећег
стања почне да нам наводи цифре о порасту производње или о наоружању њихове
војске. Ову грешку називамо «прелазом у други род».
3)
Argumentum ad hominem
Ово је најчешћи псеудоаргумент у расправама, нарочито у оним «жешћим». Кад
неко не уме да аргументима побије тврдњу с којом се не слаже, па је покушава
оборити причајући да је онај ко ју је поставио «познати лажљивац», «стара
пијаница» или «син лудака» и слично, кажемо да употребљава «аргумент против
човека» (argumentum ad hominem).
Argumentum ad hominem у својој погрдној варијанти састоји се у томе да више не
расправљамо о спорној тврдњи него покушавамо да дискредитујемо човека који је
поставио ту тврдњу.
Постоји, међутим, и доброћуднија варијанта овог аргумента која не тежи да
дискредитује опонента него да га увери да он због специјалних околности у којима
се налази (занимање, припадност некој партији или друштвеној групи, његове
раније изјаве итд.) треба заправо да се сложи с тезом којој опонира. Пример: када у
дискусији са свештеником покушавамо да му објаснимо да он, ако не жели да дође
у контрадикцију са Светим писмом, треба да прихвати нашу тезу, или када
политичког противника уверавамо да наша теза, с којом он полемише, заправо
логично проистиче из неких теза за које се он залаже.
4)
Argumentum ad populum
Када демагог на митингу ничим не поткрепљује своје тврдње него им даје привид
уверљивости најављујући их звучним фразама као „дубока је истина да ...“, „само
покварен човек може посумњати у ...“, „ко боље од вас схвата како ...“, кажемо да
употребљава „аргумент за народ“ (argumentum ad populum). Овај псеудоаргумент
састоји се у томе да не улазећи у расправу о суштини спорне ствари, настојимо да
придобијемо слушаоце делујући на њихова осећања, предрасуде, таштину и
субјективне утиске. Осим тога, овај аргумент је могуће препознати по патетичном
тону којим се изговара као и по јасном утиску да је нагласак на форми не на
садржају аргумента.
5)
Argumentum ad misericordiam
Ако неког оптужују да је проневерио новац, а он одговара да има болесну жену и
малу децу, рећи ћемо да употребљава „аргумент за милосрђе“ (argumentum ad
misericordiam). Значи, овај аргумент употребљава онај ко избегава расправу о
суштини спорне ствари и покушава да побуди самилост код саговорника.
6)
Argumentum ad verecundiam
Док се неки радо позивају на „општеприхваћено“ мишљење, други више воле да се
позивају на мишљење истакнутих појединаца, великих људи, „ауторитета“,
„експерата“, „зналаца“. Такво позивање има смисла кад се са нестручњаком
споримо о неком стручном питању. Али оно није доказ и не може одлучити у
споровима међу самим стручњацима. Најмање је такво позивање на месту када се
ауторитет у једној области цитира као арбитар у другој, на пример када се црквени
оци цитирају као ауторитет у науци или кад се политичар цитира као ауторитет у
уметности. Ова грешка назива се „аргумент страхопоштовања према ауторитетима“
(argumentum ad verecundiam).
7)
Argumentum ad ignorantiam
Ако се, на пример, тврдња да је нека болест неизлечива поткрепљује само тиме што
још није пронађен лек за њу, кажемо да употребњава „аргумент незнања“
(argumentum ad ignorantiam). Суштина овог аргумента је у томе што се довољним
доказом за неку тврдњу сматра непостојање доказа за супротну тврдњу.
8)
Argumentum ad baculum
Када се велика и мала држава не слажу у мишљењу, па велика држава почне да
нагомилава трупе на граници мале, кажемо да велика држава употребљава
„аргумент батине“ (argumentum ad baculum). Уопштено, овај аргумент се састоји у
томе што у немогућности да другачије докажемо своју тврдњу, претимо силом, или
чак директно употребимо силу против онога ко се не слаже с нашом тезом.
9)
Non sequitur
Могуће је да се у доказном поступку служимо истинитим аргументима и да њима
доказујемо тезу, а да доказ ипак не буде добар. То се догађа онда када теза коју
желимо да докажемо није заснована на аргументима којима се служимо, када се она
никаквим ваљаним закључком не може извести из њих. Ову грешку називамо „не
следи“ (non sequitur).
Ова грешка догађа се увек када изводећи тезу из аргумента, погрешно закључујемо.
Зато се ова грешка може појавити у безброј различитих варијанти, наиме у свим
оним варијантама у којима се појављују логичке грешке у закључивању.
10)
Accent
Често се у писању догађа да се неке ствари погрешно схвате јер иста реченица
извучена из контекста може да звучи потпуно другчије од духа у којем је била
написана. Accent је грешка којој је специфично својство да се наглашавањем
поједине речи мења значење реченице. У доњем примеру види се како се може
изменити смисао реченице у зависности од тога које су речи наглашене:
„Не смемо причати лоше о својим пријатељима.“
(Дакле, не смемо оговарати прјатеље, говорити ружно о њима, лагати итд.)
„Не смемо причати лоше о својим пријатељима.“
(Не смемо причати лоше баш о пријатељима, док о другима можемо.)
Наравно, ова грешка се тешко примети на форумима где преовлађује писана реч
(осим ако наглашена реч није болдирана или на неки други начин истакнута), али
њен смисао може да се осети по контексту.
11)
Ad hoc
Постоји разлика између аргумента и објашњења. Ако желимо да докажемо тврдњу
А, а имамо тврдњу Б као доказ, онда је исказ „А је због Б“ доказ. Али ако желимо
да докажемо истинитост тврдње Б, онда исказ „А је због Б“ није аргумент него
објашњење.
Грешку ad hoc сте направили када дајете објашњење неког исказа које се не може
применити на све ситуације. Међутим, често је ad hoc постављен тако да изгледа
као аргумент, што може да збуни. На пример, ако претпоставимо да се Бог односи
према свим људима једнако, онда имамо следећи пример ad hoc псеудоаргумента:
“Ја сам се излечио од рака.“
„Онда се помоли Богу. То је сигурно његова заслуга.“
„Дакле, он ће излечити и остале људе који болују од рака?“
„Хммм... Путеви Господњи су мистерија за смртнике.“
12)
Афирмација консеквента
Афирмација консеквента је грешка у логичком следу када из тврдње „А имплицира
Б, а Б је истинито“ изведемо тврдњу „дакле А је истинито“. Пример:
„Ако је свет створило неко натприродно биће, онда би требало да свуда видимо ред
и организованост. Пошто и видимо ред, а не случајност, јасно је да је свет имао свог
креатора.“
13)
Argumentum ad antiquitatem
Ова грешка се најчешће поткраде када аргументујемо да ли је нешто добро или
лоше на темељу чињенице колико је старо или колико дуго постоји. Супротна
грешка је argumentum ad novitatem.. Пример:
„Две хиљаде година хришћани врују у Исуса Христа. Хришћенство мора бити
истинито кад је толико дуго опстало.“
14)
Argumentum ad novitatem
Псеудоаргумент, супротан argumentum ad antiquitatem. То је грешка у
аргументовању када се доказује да је нека теорија или ствар утолико боља уколико
је новија. Пример:
"Windows 2000 је много бољи од Windowsa 98, зато што је програм новији.“
15)
Argumentum ad crumenam
Грешка која се састоји у томе да се критеријум крисности неке теорије или ствари
објашњава материјалним или новчаним аргументима у корист ње саме, односно да
су они који имају више материјалне моћи, у праву. Супротан је argumentum ad
lazarum. Пример:
„Мајкрософтов софтвер је несумњиво врхунски, јер зашто би иначе његов оснивач
Бил Гејтс имао толико пара.“
16)
Argumentum ad lazarum
Ова грешка лежи у претпоставци да се критеријум човекових или теоријских
атрибута одређује према томе да ли је богат или сиромашан. Пример:
„Свештеници су боље упознати са смислом живота пошто су се одрекли
материјалног.“
17)
Argumentum ad logicam
Ово је тзв. „грешка грешке“ чија је особина да се аргументује да је нека ствар
погрешна тиме што је изведена као закључак из погрешног аргумента. Треба имати
у виду да се до истинитог закључка може доћи и на основу погрешних аргумената.
Пример:
„Узмимо разломак 16/64. Ако „скратимо“ број 6 у бројитељу и број 6 у именитељу,
добићемо 1/4.“
„Али то није математички коректно!“
„Па ипак је 16/64 једнако 1/4.“
И стварно је једнако; тако смо погрешним путем дошли до исправног закључка.
18)
Argumentum ad nauseam
Ad nauseam заправо и није логичка грешка него погрешно веровање да ће неки
аргумент, ако се понови више пута, постати прихватљив. Ако неко стално понавља
исту ствар, вероватније је да она неће бити прихваћена, јер ће свакоме досадити то
вечито понављање.
19)
Argumentum ad numerum
Овај псеудоаргумент је врло сличан аргументу ad populum. Састоји се у томе да се
истинитост неке тврдње поткрепљује бројем људи који верују у њу, што се врло
често чини. Пример:
„Хиљаде људи верује у Христово ускрснуће, значи да ту мора бити неке истине.“
20)
Логичка бифуркација
Бифуркација је логичка грешка која се састоји у томе да неко представи ситуацију
као да има само две алтернативе, а у ствари их може бити више. Пример:
«Човек је настао или онако како Библија каже или од простих једноћелијских
организама, како наука каже.»
21)
Комплексно питање
Комплексно питање (complex question) је вербалистички псеудоаргумент који се
састоји у томе да некога преведемо жедног преко воде тако што ћемо му поставити
питање на које не може да одговори. Пример:
„Јеси ли престао да тучеш жену?“
Ово питање захтева дефинитиван одговор а да се пре тога није поставило питање
„Да ли си тукао жену?“, тако да се било којим одговором „доказује“ да је
саговорник тукао или чак још туче жену.
Овај аргумент често употребљавају адвокати када испитују осумњиченог да би их
навели да одговоре управо оно што би потврдило њихову кривицу. Пример:
„Где ти је новац који си украо?“
Јасно је да је грешка у томе што питање имплицира тврдњу која тек треба да буде
доказана..
22)
Грешка композиције
Ова грешка се састоји у претпоставци се особине елемената од којих се састоји
неки објекат, аутоматски односе и на сам тај објекат. Пример:
„Бицикл је направљен од много делова који су лаки, па је зато и сам бицикл лак.“
23)
Генерализација
Врло честа логичка грешка иако се врло лако препознаје. Састоји се у томе што се
на основу посматрања појединачног субјекта који има неку особину, та особина
преноси и на целу групу која има неку другу заједничку црту са посматраним
субјектом. Пример:
„Тај-и-тај је лош човек а декларише се као хришћанин, дакле сви су хришћани
лоши људи.“
24)
Error fundamentalis
Ако је тврдња на којој почива читав доказ неистинита, онда неће вредети то што
ваљано изводимо закључке. На пример, ако пођемо од тезе да су белци урођено
талентованији од црнаца, наши докази неће много вредети чак и ако је даљи
поступак извођења доказа валидан. Ова грешка назива се „основна заблуда“ (error
fundamentalis).
5)
Конвертовање кондиционала
Конвертовање кондиционала је грешка аргумента који има облик: „Ако А онда Б,
дакле ако Б онда А“. Пример:
„Ако просек писменисти људи опада,онда опада и број људи који користе Интернет.
Дакле, ако видимо да се смањује број људи који користе Интернет, знаћемо да
опада и просек писмености.“
26)
Petitio principii
Кад као аргумент за неку тезу наводимо другу тезу која је такође спорна и ције
доказивање претпоставља доказаност тезе коју тек треба доказати, каже се да
чинимо грешку „антиципирање принципа“ (petitio principii). Ову грешку чини, на
пример, мајка која оспорава суседову оптужбу да је њен син разбио његов прозор
аргументом: „Мој син није никад разбио ничији прозор, па према томе није разбио
ни ваш.“
27)
Idem per idem
Кад би неко у прилог тезе да се „кроз стакло може видети“ навео аргумент да је
„стакло прозирно“ или кад би у прилог тезе да „опијум успављује“ навео аргумент
да „опијум има моћ успављивања“, рекли бисмо да „доказује исто истим“ (idem per
idem). У ствари, он и не наводи никакав аргумент него своју тезу понавља другим
речима.
28)
Circulus in demonstrando
Понекад се људи приликом доказивања служе аргументима који су само наизглед
доказани а у ствари нису. Пример:
“Ја сам поштен човек, Ако не верујете, питалте мог пријатеља тог-и-тог. Њему
можете потпуно да верујете. Ја вам јемчим да он никад не лаже.“
У оваквим случајевима, када се теза А доказује тезом Б, а теза Б тезом А, или када
се теза А доказује тезом Б, теза Б тезом В, а теза В поново тезом А, можемо рећи да
је учињена грешка „круг у доказу“ (circulus in demonstrando).
29)
Post hoc ergo propter hoc
Грешка која се догађа због претпоставке да је нешто узрок неког догађаја само и
једино зато што се догодило пре тог догађаја.Пример:
„СССР се распао после увођења атеизма као државне „религије“. Дакле, морамо
избегавато атеизам због тога.“
30)
Cum hoc ergo propter hoc
Грешка слична грешци post hoc ergo propter hoc. Грешка је у претпоставци да су два
истовремена догађаја самим тим и узрочно повезана, при чему се негирају остали
фактори који су евентуално могли да проузрокују догађај. Пример:
„Писменост је у порасту откако је измишљена телевизија. Дакле, телевизија
проузрокује пораст писмености.“
31)
Dicto simpliciter
Dicto simpliciter се догађа кад се него опште правило пренесе на неки појединачни
случај, али особине тог случаја нису компатибилне с тим општим правилом. То је
дакле грешка када се иде од општег ка посебном, за разлику од „генерализације“.
Пример:
„Уопштено говорећи, хришћани не воле атеисте. Ти си хришћанин, па зато сигурно
не волиш атеисте.“
Ова грешка се често среће код људи који оцењују моралне или неке друге квалитете
неког човека стављајући га у неко опште правило или, простије речено, „по
шаблону“
32)
Ignoratio elenchi/mutatio elenchi
Ово је један од два типа грешке ирелевантности која се јавља у много разних
облика. У односу на то да ли се грешка чини несвесно или свесно, разликујемо
„непознавање побијања“ (ignoratio elenchi) и „замену побијања“ (mutatio elenchi).
Ова се грешка, на пример, појављује када неки хришћанин аргументује тезу да је
хришћанство истинита наука. Ако би он аргументовао показивањем коликом је
људима хришћанство помогло, без обзира на то колико добро арргументује, он тиме
неће доказати првобитну тезу (да је хришћанство истинита наука).
33)
Plurium interrogationum
Грешка се састоји у постављању компликованог питања на које се тражи само један
и то прост одговор. Грешка је слична оној „комплексно питање“ али није потпуно
иста. Пример:
„Да ли су виши порези бољи или гори за државу?“


i jedna knjiga: http://www.scribd.com/doc/11018038/Gajo-Petrovic-Logika

_________________
i teletabisi su ljudi :lol:


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 02 Feb 2010, 21:30 
OffLine
Majstorski kandidat
Majstorski kandidat
Korisnikov avatar

Pridružio se: 14 Nov 2009, 17:16
Postovi: 462
lijepo, tacno, argumentovano, logicno ali... zaboravila si bacona :lol:


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 02 Feb 2010, 21:32 
OffLine
Veteran
Veteran
Korisnikov avatar

Pridružio se: 01 Avg 2009, 13:37
Postovi: 1342
Lokacija: u ambisu suštine
pa stavi ti, ne moram sve ja :lol:

_________________
i teletabisi su ljudi :lol:


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 02 Feb 2010, 21:34 
OffLine
Majstorski kandidat
Majstorski kandidat
Korisnikov avatar

Pridružio se: 14 Nov 2009, 17:16
Postovi: 462
necu 8)


Vrh
 Profil  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 4 Posta ] 

Sva vremena su u UTC [ DST ]


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 7 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
Hosting BitLab
Prevod - www.CyberCom.rs