Карактер човјека је његова судбина.
Од осталих пак људи остаје скривено оно што будни раде, баш исто онако као што не знају шта у сну раде.
Јер свим људским законима даје храну један божански: овај својом моћи досеже толико далеко колико хоће, и има га довољно за све и још преостаје.
Очи и уши су људима рђави свједоци ако имају варварске душе.
Душа има мјеру која сама себе повећава.
Када би се срећа састојала у тјелесним уживањима, називали бисмо срећним волове кад нађу грахорице да се наједу.
Тешко је борити се са срцем: јер што год жели купује за душу своју.
За људе није боље ако им се оствари све што желе.
Људе чека када умру оно чему се не надају и што и не слуте.
Већина божанских ствари измиче нашем сазнању због нашег невјеровања да то можемо сазнати.
Наша завист увијек траје дуже од среће оних којима завидимо.
Ни један човјек не може два пута стати у исту ријеку јер то није више иста ријека и он није више исти човјек.
Знати много не значи бити мудар.
Човјек постаје најближи себи када постигне онакву озбиљност коју има дијете док се игра.
(
Хераклит)