|
Fridrih Nièe (ZARATUSTA JE NICEVA RABOTA)
ANTIHRIST
Eto me na koncu i evo mog suda. Osuðujem hrišæanstvo, protiv hrišæanske crkve podižem najstrašniju optužnicu koju jedan tužilac može da izgovori. Ono je za mene najveæa od svih zamislivih pokvarenosti, njegova volja za pokvarenost ukazuje na krajnju moguæu pokvarenost. Hrišæanska crkva ništa nije poštedela svoje pokvarenosti, od svake vrednosti je napravila nevrednost, od svake istine laž, od svake èestitosti nitkovluk duše. Neka se ne usudi niko više da mi govori o njenim "humanitarnim" blagoslovima! Potisnuti neku nevolju bilo bi protiv njenog najdubljeg interesa: ona je živela od nevolja, stvarala je nevolje da bi se ovekoveèila... Nagrizajuæi crv greha, na primer: tom bedom èoveèanstvo je pre svega obogatila Crkva! - "Jednakost duša pred bogom", to prenemaganje, taj izgovor za mržnju svih podlaca, taj pojmovni eksploziv, postao je najzad revolucija, moderna ideja i naèelo propasti èitavog društvenog poretka - hrišæanski dinamit... "Humanitarna" hrišæanska blagosiljanja! Od humanitas napraviti samoprotivreènost, veštinu samoskrnavljenja, volju za laž po svaku cenu, mržnju, prezir prema svim dobrim i èestitim instinktima! To bi za mene bila hrišæanska dobroèinstva! - Parazitizam kao jedina praksa Crkve; sa njenim idealom bledunjavosti i "svetosti" svake krvi, svetost koja ispija svaku ljubav, svaku nadu u život; onostranost kao volja za poricanje svake realnosti; krst kao znak raspoznavanja za najpodzemniju zaveru koja je ikada postojala - protiv zdravlja, lepote, uspeha, srèanosti, duha, dobrote duše, protiv života samog... Ovu veènu optužbu hrišæanstva hoæu da ispišem na svim zidovima, svuda tamo gde postoje zidovi - imam slova koja æe videti i slepi... Hrišæanstvo nazivam velikim prokletstvom, najveæom unutrašnjom iskvarenošæu, velikim instinktom za osvetu za koji ni jedno sredstvo nije dovoljno otrovno, skrovito, podzemno - nazivam ga besmrtnom ljagom èoveèanstva... I vreme se raèuna prema tom dies nefastus sa kojim je zapoèeo ovaj zao udes - prema prvom danu hrišæanstva! - Zašto ne prema njegovom poslednjem? - Od danas? - Prevrednovanje svih vrednosti!
ZAKON PROTIV HRIŠÆANSTVA
donesen na dan Spasa, prvog dana Prve godine
( - 30. septembra 1888. prema lažnom kalendaru)
Rat do smrti protiv poroka
Porok je hrišæanstvo
Prvi èlan - Porok je sve suprotno prirodi. Najporoènija ljudska vrsta je sveštenik: on poduèava u protiv-prirodu. Ne postoje razlozi protiv sveštenika, postoji popravni dom.
Drugi èlan - Svako sudelovanje u božjoj službi jeste atentat protiv javnog morala. Biti suroviji prema protestantu nego prema katoliku, suroviji prema liberalnom protestantu nego prema puritancu. Što smo bliže nauci, veæi je zloèin biti hrišæanin. Zloèinac nad zloèincima je stoga filozof.
Treæi èlan - Prokleto mesto na kom je hrišæanstvo izleglo svoja zmajska jaja, treba odmah zbrisati sa lica zemlje i kao sramno mesto da bude opomena i strah svem potomstvu. Neka se na njemu kote otrovne guje.
Èetvrti èlan - Propovedanje nevinosti je javno podsticanje na protiv-prirodu. Prezirati polni život, kaljati ga sa pojmom "neèistoga", jeste istinski greh prema svetom duhu života.
Peti èlan - Jesti za jednim stolom sa sveštenikom nije dozvoljeno; èineæi to, baca se kletva na èasno društvo. Sveštenik je naš èandala - on æe biti obznanjen, izmoren glaðu i prognan u neku vrstu pustinje.
Šesti èlan - "Sveta" istorija nazvaæe se imenom koje joj odgovara, to jeste prokletom istorijom; reèi "bog", "spasitelj", "iskupitelj", "svetac", koristiæe se da bi se osudili, da bi se obeležili zloèinci.
Sedmi èlan - Ostalo sledi iz gornjeg.
Fridrih Nièe, Antihrist, Grafos, Beograd, 1988, str. 87-90.
priredio: Zoran Kojèiæ
Eto me na koncu i evo mog suda. Osuðujem hrišæanstvo, protiv hrišæanske crkve podižem najstrašniju optužnicu koju jedan tužilac može da izgovori. Ono je za mene najveæa od svih zamislivih pokvarenosti, njegova volja za pokvarenost ukazuje na krajnju moguæu pokvarenost. Hrišæanska crkva ništa nije poštedela svoje pokvarenosti, od svake vrednosti je napravila nevrednost, od svake istine laž, od svake èestitosti nitkovluk duše. Neka se ne usudi niko više da mi govori o njenim "humanitarnim" blagoslovima! Potisnuti neku nevolju bilo bi protiv njenog najdubljeg interesa: ona je živela od nevolja, stvarala je nevolje da bi se ovekoveèila... Nagrizajuæi crv greha, na primer: tom bedom èoveèanstvo je pre svega obogatila Crkva! - "Jednakost duša pred bogom", to prenemaganje, taj izgovor za mržnju svih podlaca, taj pojmovni eksploziv, postao je najzad revolucija, moderna ideja i naèelo propasti èitavog društvenog poretka - hrišæanski dinamit... "Humanitarna" hrišæanska blagosiljanja! Od humanitas napraviti samoprotivreènost, veštinu samoskrnavljenja, volju za laž po svaku cenu, mržnju, prezir prema svim dobrim i èestitim instinktima! To bi za mene bila hrišæanska dobroèinstva! - Parazitizam kao jedina praksa Crkve; sa njenim idealom bledunjavosti i "svetosti" svake krvi, svetost koja ispija svaku ljubav, svaku nadu u život; onostranost kao volja za poricanje svake realnosti; krst kao znak raspoznavanja za najpodzemniju zaveru koja je ikada postojala - protiv zdravlja, lepote, uspeha, srèanosti, duha, dobrote duše, protiv života samog... Ovu veènu optužbu hrišæanstva hoæu da ispišem na svim zidovima, svuda tamo gde postoje zidovi - imam slova koja æe videti i slepi... Hrišæanstvo nazivam velikim prokletstvom, najveæom unutrašnjom iskvarenošæu, velikim instinktom za osvetu za koji ni jedno sredstvo nije dovoljno otrovno, skrovito, podzemno - nazivam ga besmrtnom ljagom èoveèanstva... I vreme se raèuna prema tom dies nefastus sa kojim je zapoèeo ovaj zao udes - prema prvom danu hrišæanstva! - Zašto ne prema njegovom poslednjem? - Od danas? - Prevrednovanje svih vrednosti!
ZAKON PROTIV HRIŠÆANSTVA
donesen na dan Spasa, prvog dana Prve godine
( - 30. septembra 1888. prema lažnom kalendaru)
Rat do smrti protiv poroka
Porok je hrišæanstvo
Prvi èlan - Porok je sve suprotno prirodi. Najporoènija ljudska vrsta je sveštenik: on poduèava u protiv-prirodu. Ne postoje razlozi protiv sveštenika, postoji popravni dom.
Drugi èlan - Svako sudelovanje u božjoj službi jeste atentat protiv javnog morala. Biti suroviji prema protestantu nego prema katoliku, suroviji prema liberalnom protestantu nego prema puritancu. Što smo bliže nauci, veæi je zloèin biti hrišæanin. Zloèinac nad zloèincima je stoga filozof.
Treæi èlan - Prokleto mesto na kom je hrišæanstvo izleglo svoja zmajska jaja, treba odmah zbrisati sa lica zemlje i kao sramno mesto da bude opomena i strah svem potomstvu. Neka se na njemu kote otrovne guje.
Èetvrti èlan - Propovedanje nevinosti je javno podsticanje na protiv-prirodu. Prezirati polni život, kaljati ga sa pojmom "neèistoga", jeste istinski greh prema svetom duhu života.
Peti èlan - Jesti za jednim stolom sa sveštenikom nije dozvoljeno; èineæi to, baca se kletva na èasno društvo. Sveštenik je naš èandala - on æe biti obznanjen, izmoren glaðu i prognan u neku vrstu pustinje.
Šesti èlan - "Sveta" istorija nazvaæe se imenom koje joj odgovara, to jeste prokletom istorijom; reèi "bog", "spasitelj", "iskupitelj", "svetac", koristiæe se da bi se osudili, da bi se obeležili zloèinci.
Sedmi èlan - Ostalo sledi iz gornjeg.
Fridrih Nièe, Antihrist, Grafos, Beograd, 1988, str. 87-90.
priredio: Zoran Kojèiæ
|
FAQ
Poslato: 27 Dec 2005, 22:07 
)
"The bird fights way out of the egg.
