Споменуо сам Аустрију, пошто су они референца за градњу дрветом......а и да ти пушница буде по европским стандардима
Као што рекох најбоље је без било какве заштите када се ради о аришу. Идеја иза овакве праксе је да се послије када се мора замјенити једна или више нпр. оштећених позиција опет узме природно дрво које временом добије исту нијансу као остали елементи (који ће наравно временом значајно потамнити, али то је ваљда и чар свега), док код импрегнираних и лакираних позиција долази до проблема приликом репарације јер након неког временског периода тешко да можеш поново наћи исту импрегнацију, истог произвођача итд.
Уље јесте добра варијанта, али опет није неопходно, јер се дрво заиста одлично понаша приликом уградње вани.
Између елемената је претежно празан простор јер се најчешће ради о вјетреним фасадама, а испод долази подконструкција односно паропропусни, водонепропусни папир (тер папир или сл.). Ако се иде на потпуно затворени фронт, онда то носи са собом додатне техничке детаље и евентуалне компликације. Ја бих свакако препоручио вјетрену фасаду.
Са багремемом се нисам толико сретао, он је такође доста ”љут”, па самим тим и потежак за неку нормалну обраду, али вјерујем да би такође служио сврси, вјероватно боље од храста.
Нисам сигуран на шта тачно мислиш када кажеш конопац са глином, али претпостављам да мислиш на неку варијанту паропросуне, водонепропусне фуге.....мислим да је то мало оверкил и да није неопходно да фуге буду затворене, по мени је боље једноставно отворено :/
И да сушење заборавих, обавезно треба, али не мора бити машинско, довољно је да ти елементи одлеже једну сезону, лијепо сложени, а добро раздвојени (најмање 2цм између редова и између елемената) на добро провјетреном мјесту, али да је заштићено од кише под неким кровом. То ако је купиш посве сирову (најјефтинија варијанта). Тако ће одбацити почетну влагу док га продува први југо......и даље онда можеш радити са тим, јер свакако стоји вани и влага у складу са добом године осцилира.