|
Dosao sam u BL iz Francuske, necu lagati na moju veliku muku nisam htio napustiti Pariz, jer sve za sta znam je tamo, ali na ogromni pritisak roditelja dosao sam ovdje. U pocetku nije bilo lose, ali kada je krenula skola pocele su nocne more!
Na casovima sam dobar, na odmoru se odvojim od vanjskog svijeta, slusalice u usi i dovidjenja, cijeli razred nam je pomalo cudan. Ja sam pokusavao nesto uraditi ali ocigledno je da me ljudi ne prihvataju. Sa njima sam vec evo 2 godine, vecini znam samo imena za par njih znam i prezimena (ali to je samo zbog facebooka). I to nije samo da sa mnom u losem odnosu, vec je cijeli razred takav izmedju sebe. Kao po nekoj normi. Ja samo zelim prijatelja, ali izgleda da ga bezuspjesno trazim. Slusam punk/anarho punk, british invasion bendove (1963-67), i ove bendove sto su bili na sceni 60,70, 80 tih. Od filmova preskacem svaki noviji iz Holivuda, totalno sam van tih tokova, gledam Kjubrika, Kopolu, Serdja Leonea, Bergmana, to su vecinom sve filmovi stariji od 1985, citam fantasy/ epski sf. Gledam starije engleske komedi serije, te par novih serija (Downton Abbey etc..) Kada nekome kazem, sljedece pitanje mojih vrsnjaka je a sta je to? o cemu se tu radi? I obavezno pa nemoj misliti da si gospodin sto te te stvari zanimaju i nemoj se praviti pametan/filozofirati. A ja samo zelim nekoga sa kime bi mogao podijeliti svoju intimu. Probao sam mnoge stvari, i zadrzao se na ovome. U Parizu imam dosta svojih vrsnjaka slicnih interesovanja, ali ovdje me svi izbezumljeno gledaju. Nikoga ja ne krivim, ali nisam ni ja kriv sto mi onaj trance-dance-house, kako vec, ne ulazi u usi. I sto ne mogu pogledati one komedije u pokusaju sto se sad reklamiraju. Tako da me vrsnjaci preskacu, a i ja njih.
Sto se djevojaka tice, situacija je jos gora. Imao sam par neuspjelih pokusaja, to se vec u startu rijesi, tako da sam prestao biti optimista. Meni kazu da sam prirodno simpatican momak, pa me to jos vise deprimira. Bio sam u vezi 2 dana, nisam mogao izdrzati vise jer sa tom osobom nisam imao NIKAKVU zajednicu stranu, zajednicku pricu, zajednicku temu. Jedino što sam ja njoj vizuelno bio lijep te ona meni. To je to.
Doduse upoznao sam do sada 2 osobe koje mi potpuno odgovaraju u svakom pogledu, medjutim jedna je starija od mene 15, a druga 18 godina, tako da od toga nema nista, sa vremena na vrijeme popricam sa njima malo, odemo na kaficu ali ne mogu nista od toga jbg, nezgodno je to, oni ce postati roditelji uskoro (stariji je postao prije 2 mjeseca), a ja u srednjoj skoli, nije to bas neka kombinacija..
Roditelji me ne razumiju, bave se ljudi svojim poslom, a sve i da su slobodni, ja sa njima nebi imao sta raditi jer mi nemamo nikakavu zajednicku temu. Zna se kad je dorucak, rucak, vecera, ocjene dobre, zaspati prije 12 radnim danom, vikendom do 1 i to je to. Oni u svom svijetu, ja u svom. Sestra mi je starija i na faksu je tamo tako da nemamo puno kontakta.
Imate li kakvu preporuku, savjet, ista, kako se izvuci iz ove dubioze?
Hvala.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
